Izvor: Press, 31.Dec.2010, 06:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina prirodnih katastrofa
Protekla godina ostaće upamćena po zemljotresima, tajfunima, poplavama i klizištima, koji su odneli više od 260.000 života, najviše u poslednje tri decenije
Godinu za nama obeležile su razne ružne i lepe stvari, ali će, ipak, prema ocenama mnogih, ona ostati upamćena kao godina prirodnih katastrofa. Zemljotresi, poplave, tajfuni, vulkani odneli su više od 260.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << života, što 2010. čini godinom sa najviše nastradalih u prirodnim katastrofama u poslednje tri decenije.
Pored toga, evropska valuta evro jedva je preživela. Grčka, a potom i Irska morale su da traže pomoć EU i MMF-a da bi evro ostao stabilan. Zbog rigoroznih mera štednje organizovani su masovni štrajkovi u celoj Evropi. Proteklu, 2010. godinu, svet će pamtiti i po tome što je u avionskoj nesreći stradao skoro ceo državni vrh Poljske, kao i po objavljivanju hiljada tajnih depeša američkih diplomata.
Protekle godine dogodilo se i jedno čudo - spasena su 33 rudara, koja su više od dva meseca bila zatrpana u Čileanskom rudniku. Nemački naučnici objavili su da su na korak do pronalaska leka protiv HIV-a, a naučnicima je pošlo za rukom da u kontrolisanim uslovima izvedu mini veliki prasak.
FINANSIJSKA KRIZA I MASOVNI ŠTRAJKOVI U EVROPI
Grčka je u maju bila primorana da traži pomoć EU, nemoćna da se izbori sa više od 300 milijardi evra duga. Iz posebnog fonda EU i MMF-a dobila je 110 milijardi evra za naredne tri godine. Zbog toga je premijer Jorgos Papandreu bio primoran da sprovede oštre mere štednje, koje su na ulicu izvele hiljade radnika. Štrajkovi u Grčkoj počeli su još u februaru, a tokom leta su se intenzivirali i proširili na celu zemlju nanoseći veliku štetu turizmu. Tokom leta, u neredima na jednom od štrajkova, poginulo je troje ljudi u jednoj banci.
Pored Grčke, finansijska kriza je pogodila i Irsku koja je nakon odupiranja, ipak, morala da se krajem novembra obrati EU za pomoć.
Veliki protesti sindikata zbog vladinih mera štednje potresali su, naročito tokom leta, i druge evropske zemlje, Portugal i Španiju, za koje se smatra da će biti prinuđene da traže pomoć, ali i Nemačku, Britaniju i Francusku.
STRADAO CEO POLJSKI POLITIČKI VRH
Poljski predsednik Leh Kačinjski, njegova supruga Marija i još 94 visoka državnika i članova posade poginuli su 10. aprila u avionskoj nesreći kraj Smolenska u Rusiji. Poljska je tako izgubila deo svoje državne i vojne elite, jer je s predsednikom na komemoraciju hiljada Poljaka zarobljenih i streljanih po naređenju Josifa Staljina aprila 1940. godine u Katinskoj šumi kraj Smolenska, krenula visoka državna i vojna delegacija. Nesreća koju niko nije preživeo desetkovala je državni vrh i obezglavila komandu poljske armije. Avion se srušio zbog loših vremenskih uslova, jer je pilot uprkos upozorenjima kontrole letenja, pokušao da sleti u Smolensk. Ova tragedija probudila je sumnje da je avion poljskog predsednika namerno srušen, ali je istraga pokazala da krivicu snosi pilot.
PRIRODNE KATASTROFE
Više od 260.000 ljudi nastradalo je tokom 2010. u zemljotresima, toplotnim talasima, poplavama, vulkanima, tajfunima, snežnim mećavama, klizištima i sušama, što je čini godinom sa najviše nastradalih u prirodnim katastrofama u poslednje tri decenije. Više ljudi je poginulo u prirodnim katastrofama ove godine širom sveta nego u terorističkim napadima u poslednjih 40 godina. Poređenja radi, tokom 2009. godine, u prirodnim katastrofama poginulo je 15.000 ljudi.
Godina je počela razornim zemljotresom na Haitiju u kojem je poginulo više od 200.000 ljudi, a završila se epidemijom kolere koja se posle 100 godina pojavila na tom ostrvu odnevši više od 1.250 života. U međuvremenu, u februaru, Čile je pogodio najjači zemljotres u poslednjih 50 godina, od 8,8 stepeni Rihtera, koji je podigao cunami. U potresu je stradalo više od 300 ljudi.
Vulkan Ejafjalajokul na Islandu proradio je u aprilu. Erupcija, srećom, nije odnela ljudske živote, ali je zbog nje vazdušni saobraćaj u Evropi bio obustavljen, što je nanelo ogromnu štetu privredi.
ČILEANSKI RUDARI
Trideset tri rudara provela su rekordnih 69 dana zarobljena na dubini od oko 700 metara u rudniku bakra i zlata „San Hoze" u Čileu. Posle urušavanja rudnika 5. avgusta, 32 Čileanaca i jedan Bolivijac prvi kontakt sa spoljnim svetom imali su 22. avgusta kada su na površinu uspeli da pošalju poruku da su živi. Nakon toga počela je komplikovana akcija spasavanja - bušenja tunela do mesta gde su se nalazili, koja je trajala sve do 13. oktobra, kad su svi spaseni.
Preživeli su zahvaljujući tome što su im kroz posebno izbušene uzane otvore dostavljani hrana, lekovi i druge potrepštine, kao i sredstva za komunikaciju sa spasiocima, lekarima i porodicama. Izvučeni su pomoću specijalno dizajnirane kapsule, nazvane Feniks, a prema procenama, njihovo spasavanje pratilo je ukupno milijardu ljudi širom sveta.
VIKILIKS
U dogovoru sa internet portalom Vikiliks pet zapadnih medija - „Njujork tajms", „Gardijan", „Mond", „Špigl" i „Pais" - počeli su od 28. novembra da objavljuju poverljive depeše koje su američke diplomate slale u Vašington. To je izazvalo burne reakcije širom sveta. Među 250.000 depeša upućenih iz američkih ambasada u svetu nalazi se i više hiljada dokumenata iz bivše Jugoslavije. Iz objavljenih dokumenata saznaju se stavovi Vašingtona o brojnim svetskim pitanjima i liderima, uključujući i podatak da su obaveštajne službe SAD špijunirale vodeće ličnosti UN, među kojima je i generalni sekretar Ban Ki Mun. Vikiliks je ranije, ove godine, objavio skoro 500.000 poverljivih dokumenata američke vojske o ratovima u Iraku i Avganistanu. Osnivač portala Vikiliks, Australijanac Džulijan Asanž, uhapšen je 7. decembra u Londonu, na osnovu Interpolove poternice po zahtevu Švedske, gde je osumnjičen za dva silovanja. Nakon sedmodnevnog pritvora pušten je na uslovnu slobodu uz kauciju.
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije
