Izvor: RTS, 15.Sep.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa ne da Grčku
Grčka ostaje u zoni evra, dogovorili se Nikola Sarkozi, Angela Merkel i Jorgos Papndreu. Grčki premijer ističe da je njegova zemlja rešena da ispuni dogovorene obaveze i smanji budžetski deficit. Zemlje BRIK-a spremne da priskoče u pomoć. Italija usvojila plan štednje.
Lideri Grčke, Francuske i Nemačke dogovorili su se da Evropska unija nastavi pomoć Grčkoj, poručivši da će Atina ostati >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u evrozoni.
Brazil je spreman da učestvuje u bilo kakvom međunarodnom planu za otklanjanje svetske finansijske krize, izjavila je predsednica Brazila Dilma Rusef.
Ističući da bi takva pomoć mogla da bude pružena posredstvom Međunarodnog monetarnog fonda, Rusef je upozorila da "problem u svetu ne predstavlja nedostatak novca, već manjak političke volje da se investira".
Brazil je, kako je rekla Rusef, "uvek spreman da učestvuje u bilo kakvim međunarodnim naporima".
"Uprkos nedavnim glasinama, sve strane su naglasile da će Grčka ostati u zoni evra", izjavio je portparol Vlade Grčke Ilijas Mosijalos posle 25-minutnog telefonskog razgovora predsednika Francuske Nikole Sarkozija, nemačke kancelarke Angele Merkel i premijera Grčke Jorgosa Papandreua.
Lideri dve najjače evropske ekonomije istakli su da su uvereni da budućnost Grčke leži u evrozoni, s obzirom na to da je Atina obećala da će sprovoditi stroge mere štednje.
Papandreu je obećao da će se Atina pridržavati predviđenih mera i da je njegova zemlja odlučna u ispunjavanju svih svojih obaveza, dogovorenih sa međunarodnim kreditorima u zamenu za zajmove EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
Sa druge strane, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ističe da je kriza u evrozoni najozbiljniji izazov naše generacije, kao i da je to bitka za opstanak Evrope u svetu, najavljujući uvođenje evroobveznica kao spas za prezadužene zemlje evrozone.
"Da budemo iskreni, time nećemo odmah rešiti sve probleme, jer je to samo deo šire političke i ekonomske strategije", upozorava Barozo.
Grčki ekonomski analitičar Vangelis Agapitos napominje da unutar Evrope, kada je reč o pomoći Grčkoj, postoji veliki broj različitih mišljenja i stavova.
"Naša vlada mora da izvrši preuzete obaveze, a Evropa da ispuni obećanja o nastavku pomoći", navodi Agapitos.
Potreban drugi paket pomoći
Evropski komesar za finansije Oli Ren apeluje na članice evrozone da hitno odobre drugi paket finansijske pomoći Grčkoj, vredan 160 milijardi evra.
Ren ocenjuje da je potpuno izvesno da bi grčko proglašenje nemogućnosti otplaćivanja dugova i njen izlazak iz evrozone ima dramatične posledice.
"Te posledice ne bi bile dramatične samo za Grčku, već i za druge zemlje Unije, kao i naše partnere u svetu", kaže Ren.
Kina, čije devizne rezerve premašuju tri hiljade milijardi dolara, ali i druge rastuće ekonomije, članice BRIK-a, spremne su da pomognu Evropi.
Kineski premijer Ven Điabao ističe da je najbitnije za svetsku ekonomiju da razvijene države vode odgovornu budžetsku i monetarnu politiku.
"Sada je najvažnije sprečiti dalje širenje dužničke krize u Evropi", dodaje Điabao.
Italijanski plan štednje
Sprečavanje širenja krize pre svega se odnosi na Italiju, čiji je parlament usvojio paket mera štednje koji bi u naredne tri godine trebalo da smanji potrošnju za 54 milijarde evra.
Taj program, između ostalog, podrazumeva povećanje poreza, pre svega za bogatije građane, raniji odlazak u penziju za žene zaposlene u privatnom sektoru i smanjenje potrošnje.
Posebno će na udaru biti budžeti za Ministarstva, a pojačaće se i borba protiv utaje poreza, što je česta pojava u Italiji.
Analitičari, međutim, nisu sigurni da li će slaba i skandalima potresena vlada Silvija Berluskonija moći da sprovede obećane reforme i da li će biti potrebne i nove mere štednje.
Reforme nisu popularne među većinom Italijana, pa je i sinoć bilo sukoba demonstranata i policije ispred Senata. Kritički nastrojeni su i u vodećem sindikatu.
"Pravi problem je u tome što Berluskonijeva vlada ne može da uveri tržišta u svoje reforme, jer Evropa izražava sumnju i otvoreno kaže da se moraju preduzeti mere radi postizanja fiskalnog balansa. Vladin manevar, koji se jedino sastoji u smanjenju potrošnje i daljem kočenju razvoja, neće imati efekta", poručuju Suzana Kamuzo, generalni sekretar vodećeg sindikata u Italiji.
Italijanski javni dug dostigao je novi rekord u julu i iznosi hiljadu i 900 milijardi evra, pokazuju najnoviji podaci banke Italije. Koeficijent tog duga prema bruto domaćem proizvodu je oko 120 procenata.
Nervozu na evropskom tržištu izazvala je i vest da je agencija "Mudis" snizila rejting vodećih francuskih privatnih banaka koje su ulagale pozamašne sume u grčke obveznice.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
