Izvor: Politika, 02.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa na rizičnoj terapiji MMF-a
Reformski program ponuđen Grčkoj kopija je recepta koji je decenijama nametan nekadašnjem „trećem svetu” sa katastrofalnim posledicama
Triling inspektora MMF-a, EU i Evropske centralne banke trajno ostaje u Grčkoj. Vodeće grčke državne kompanije u energetici i transportu prodaju se stranim privatnim investitorima. MMF sumnja da je tekući program prestrukturisanja grčke privrede dovoljan. Breton >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vuds upozorava Evropu da se više napne u obuzdavanju svoje dužničke krize koja još ugrožava oporavak svetske ekonomije.- Ova zbirka najnovijih vesti o toku najteže krize u Evropi od Drugog svetskog rata, već tačno godinu dana ima jedan zajednički imenitelj: MMF u kreditnoj akciji sa ove strane Atlantika.
Debi MMF-a na terenu najjačeg trgovinskog bloka sveta upriličio je prošlog marta bivši grčki premijer Jorgos Papandreu. Novembra 2009. Papandreu je otkrio da je nova vlast u Atini od prethodnika nasledila daleko veći budžetski deficit od prikazanog, uz spoljni dug od tadašnjih 150 milijardi evra (danas već preko 350 milijardi).
Zaprepašćeni Brisel mesecima je potom tumarao između gneva i odbijanja bilo kakve pomoći „lenjoj i neodgovornoj Atini“. Suočen sa dužničkim obavezama i polupraznom državnom kasom, Papandreu je izašao sa istorijskim ultimatumom: „Ili će EU pomoći Grčkoj ili će se Atina obratiti MMF-u”, zapretio je marta 2010. svrgnuti grčki premijer.
Internet razglašivač „Vikiliks” ove sedmice tvrdi da je MMF još juna 2009. proveravao grčke finansije i u jednom memorandumu prognozirao još onda mogući bankrot Atine.
Bilo kako bilo, nakon Papandreuove pretnje, bivši predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše i nemačka kancelarka Angela Merkel hitro su prionuli na saradnju sa Atinom – ali sada već uz asistenciju MMF-a.
Projekat saradnje MMF-a i EU na obuzdavanju dužničke krize evrozone započeo je trnovitim odmeravanjem dileme: „ko vodi, a ko prati”.
Nakon kraćeg rvanja oko liderske uloge, EU je uzmakla, a MMF izašao sa programom neophodnih strukturnih ekonomskih reformi Grčke, Portugalije, Irske, Španije, Italije...
Reformski recept MMF-a (preduslov za nove kredite urušenoj ekonomiji), poznat pod engleskim akronimom ESAP, jezgrovit je i već viđen decenijama ranije sa katastrofalnim posledicama na terenu ondašnjeg „trećeg sveta”.
„Budžetski deficit smanjuje se drastičnim rezom javne potrošnje. Imperativ su: hitna privatizacija javnih i kvazidržavnih kompanija i otvaranje tržišta stranom kapitalu. Rast kamatnih stopa postaje obavezan, kao i deregulacija tržišta rada, uz kresanje plata i penzija. Kandidat za kreditnu pomoć dijagnosticira se kao ekonomski nekonkurentan, lišen inovativnosti u poslovnom planiranju – čime se kandiduje za konsultantsku pomoć sa strane...”
Grčko javno mnjenje u poslednjoj godini dana jasno pokazuje šta misli o stranom reformskom programu – koji je preduslov za kredite za otplatu ranijeg zaduživanja države. Najveći sindikat policije Grčke sredinom februara je zatražio da se izda nalog za hapšenje Pula Tomspona, predstavnika MMF-a u međunarodnoj inspektorskoj trojci koja nadzire finansijske tokove Atine.
„Već dve godine nacionalna federacija policijskih oficira Grčke upozorava da trojka našu zemlju drži na nišanu, diktira i nameće mere koje će razoriti socijalnu koheziju nacije i zatrti svaku nadu u oporavak grčke ekonomije”, sročili su policajci u (neostvarenom) upozorenju.
Opsednuta željom da se ratosilja dužničke drame na periferiji i okrene privrednom rastu, Evropa još nije uočila da je Grčkoj nametnuti ESAP, kopija već viđenog reformskog recepta MMF-a.
Naime, decenijama nakon naftaške krize sedamdesetih godina prošlog veka, MMF (i Svetska banka) nametali su „trećem svetu” gotovo doslovno isti reformski program sa kojim se sada uočava Grčka, ali i niz drugih država u Evropi.
Iskustva ondašnjeg „trećeg sveta” sa ESAP-om: od Argentine do Zimbabvea i Indonezije bila su razorna. Zemljama koje su prihvatile ESAP bile su neophodne decenije da se iskobeljaju iz kreditnog jarma i oslobode domaći privredni potencijal. Pojedine zemlje, poput Zambije, nisu se još oslobodile posledica urušavanja privrede, zdravstva, školstva iz zlatnog vremena recepta ESAP.
„Reformski paket MMF-a i Svetske banke predstavlja koherentni program za ekonomski i društveni kolaps, jer uništavaju celokupno tkivo domaće ekonomije”, procenio je još 1995. godine kanadski ekonomista Majkl Čosudovski, predsednik Centra za istraživanja globalizacije u Montrealu.
Kakve će pouke Evropa izvući iz najnovijeg eksperimenta MMF-a u evrozoni?
Tanja Vujić
objavljeno: 03.03.2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
