Izvor: B92, 11.Jul.2010, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Etnosela izbliza
Etnoselo je složenica novijeg datuma, nastala od naše reči selo i grčke etno koji označava da se reč odnosi na narod, ili narodne običaje, a podrazumeva turističku ponudu u duhu srpske tradicije počev od narodnog graditeljstva, gostoprimstva, domaće – nacionalne kuhinje...
Izvor: Politika
Mada preduzimljivi domaćini, njih pedesetak, nastoje da poštuju tradiciju, do donošenja novog zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vojvođanska zaprežna kola ostaju u dvorištu na Tari, a kobasica iz supermarketa završavaće u tanjiru nekih gostiju umesto kajmaka i vruće lepinje.
Etnoselo je složenica novijeg datuma, nastala od naše reči selo i grčke etno koji označava da se reč odnosi na narod, ili narodne običaje, a podrazumeva turističku ponudu u duhu srpske tradicije počev od narodnog graditeljstva, gostoprimstva, domaće – nacionalne kuhinje... Podrazumeva.
U nedostatku nečega specifičnog i autentičnog u turističkoj ponudi Srbije i regiona, stvorena je zdrava konkurencija preduzimljivih ljudi koji kao da se takmiče ko će pre izumeti nešto novo da privuče goste. Ko nema baku a hteo bi da se u selu naspava i odmori, a i doručkuje domaćeg kajmaka i vrućih lepinja kao kod najrođenijih, plati pa se prepusti uživanju. Premorenima – dobro, još bolje preduzimljivima. Ipak, da se zna: samo Sirogojno po svim kriterijumima nosi opravdano naziv „etnoselo”, sve ostalo je varijacija na temu seoskog turizma. Ali, kome je to još bitno ako nema svoje babu i dedu u nekoj palanci.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka u selu Devićima, opština Ivanjica, začet je seoski turizam. Međutim, zbog loših puteva pre svega, bez reklame i pomoći države, ovaj pokušaj je ostao u zapećku turističke ponude sve dok nije na novi način spojena potreba za odmorom u prirodi i nostalgija za seoskom idilom.
Računica je pokazala da se od izdavanjem soba može pristojno dopuniti kućni budžet. Tako su mnogi počeli da prepravljaju svoje oronule kuće, sređuju sobe, preuređuju dvorišta za dolazak najpre domaćih, a onda stidljivo i inostranih turista.
Sada tih seoskih domaćinstava ima širom Srbije, to su obično porodične kuće novijeg datuma u kojima su neke sobe i potkrovlja preuređeni za primanje gostiju. Može se dobiti prenoćište, eventualno doručak, a pun pansion za sada u svojoj ponudi imaju samo oni koji se ozbiljnije bave turizmom. A da bi se neko bavio ovom delatnošću, po rečima Vladimira Ivanovića, predsednika Nacionalne asocijacije za razvoj seoskog turizma, potrebni su pre svega volja, odgovarajući prostor i kuća, pa prijava delatnosti u opštini"
Vajat draži od hotela
Svest da sve više žitelja gradova želi odmor u prirodi „kao kod bake”, ali i komfor nalik hotelskom, doprinela je podizanju jednog od prvih etnosela u Koštunićima. Selo je imalo komforne vajate apartmanskog tipa sa zajedničkim nacionalnim restoranom, prodavnicu suvenira i domaće radinosti, muzejom, u blizini je bila crkva" Sve što je potrebno za popunjenost svih 365 dana u godini. Bilo, jer trenutno ne radi.
Jedno drugo „Staro selo Sirogojno”, tačnije muzej na otvorenom, stvoreno na osnovu etničkog istraživanja Ranka Findrika, podignuto je još 1981. godine, sa namerom da sačuva trag stare srpske seoske kulture 18. i 19. veka. Ono je dobar „školski” primer spoja tradicije i turizma, koji bi i drugima mogao biti uzor. Sirogojno je bilo i ostalo – jedinstveno u Srbiji, bar do usvajanja novog zakona koji će budućim preduzetnicima pomoći da stručnije urede etnoambijent, da se ne bi desilo da dvorište na Tari krase zalutala vojvođanska zaprežna kola"
Činjenica da etnosela, seoska domaćinstva i uopšte seoski turizam mogu da donesu novčanu korist često je bila zloupotrebljavana. Mnogi su se zagubili negde između želje za novcem i iskrene ljubavi prema tradiciji i kulturnoj zaostavštini, pa je „etno” sada samo pojam, u teoriji lepo objašnjen, a velnes centar, finska sauna, džakuzi postali su sastavni deo ponude u nekim od „sela”... Doduše, ima to i svoje opravdanje – zbog raznovrsnije ponude, a ukoliko ne poznajemo dovoljno svoje običaje i tradiciju lako ćemo posegnuti za stranim" Međutim, bilo bi nepravedno zanemariti značaj etnosela u turističkoj ponudi Srbije. Kažemo etnosela, a taj pojam još zvanično ne postoji u našoj turističkoj ponudi, još nije napravljena kategorizacija po kojoj bi se znalo koji objekti pripadaju kojoj grupi, već je sve stalo u dve reči – ruralni turizam.
Činjenica je da je zbog nedostatka stručnosti i zakona, svako od preduzimljivih etnodomaćina radio kako je znao i umeo, ali isto tako da je upravo ovaj vid turizma na naš način postao interesantan do te mere da je Drvengrad Emira Kusturice na Mećavniku dobio najveće priznanje Uneska. Naime, proglašen je za jedno od najlepših evropskih etnooaza i stavljen pod zaštitu ove organizacije. I ko mari za to što ovaj grad samo podseća na narodno graditeljstvo? Bitno je da kolona znatiželjnih posetilaca hrli ka Mokroj Gori da bi videli režiserov graditeljski domet i da bi uživali u domaćem soku od malina. Šta više?
Etnoselo Stanišići su priča za sebe. Sve češće ih nazivaju Diznilendom s one strane Drine. U početku su komšije negodovale što u pitomoj, ravnoj Semberiji, niče „brdsko-planinsko selo”, kako ga je po svom sećanju iz detinjstva i mašti dočarala porodica Stanišić. Zahvaljujući baš tom etnoselu, Bijeljina je postala turističko odredište. Oni koji traže dlaku u jajetu lako će naći zamerku, tvrdeći da je pretrpano, ali da je sve uređeno i održavano ne može se poreći, a ulaz se, za razliku od Drvengrada, ne plaća. Ono što se može zameriti, ali ne etnoselu već komšiluku – jeste skladište građevinskog materijala, s jedne strane, auto-otpad, s druge strane"
Moravski konaci su druga priča. Ovo „selo”, koje krasi crkva brvnara posvećena svetom Nikoli, nastalo je čišćenjem seoske deponije, koju je zamenilo jezerce čiste vode, idila je upotpunjena autentičnim kućama koje su stizale sa raznih strana, pa su se ukrstili razni stilovi narodnog graditeljstva. Mana ovog „seoceta” je velika gužva vikendom, ali ima onih koji upravo to vole.
Drina je načičkana etnoselima. Među najposećenijim je Sunčana reka, zahvaljujući činjenici da pored blizine banje Koviljače, Sokograda, Tršića, gosti mogu da uživaju i u čarima reke, jahanju" Dok su u Vrhpolju turistima obezbedili i mogućnost splavarenja.
Razumeti domaćine
Kako smo saznali od Jagode Jovićević, savetnika za seoski turizam u Turističkoj organizaciji Srbije, mnogi ulaze u ovaj posao bez prethodnog plana o isplativosti. Međutim, Gostoljublje u Mionici se polako, ali uspešno šire, s obzirom na to da je sve počelo od porodične kuće, a onda zahvaljujući donaciji Ministarstva poljoprivrede i imanju koje se prostire na 11 hektara, izraslo u etnoselo sa šest vajata. Slično su uradili i u Surduku, u Dunavskom gnezdu, gde je sve počelo od vikend kuće, a posle tri godine tu su još dve pomoćne zgrade sa apartmanskim smeštajem napravljene u stilu drevnih sremačkih kotobanja".
Da je etnoturizam unosan pokazuje i primer eko-etnosela na Zlataru u koje je uloženo 50.000 evra samo da bi se dovela voda.
Gostima iz inostranstva provod u etnoselima je interesantan ali i skup, jer se cene kreću od 15 pa do 250 evra po osobi za dan, što je u rangu, pa čak i skuplje, slične turističke ponude u EU. Hrana je prava seoska, holesterična, dakle jaka i obilna, često upotpunjena čajnom kobasicom iz supermarketa. Sve to stoji, jer hteli to ili ne, mnogima je etno samo paravan za klasično ugostiteljstvo. Sakupi se po selu gde se šta zatekne, bitno je da je „staro”, okači se na plafon, zidove, vrata" U sobu se ubaci stari kredenac, ćilim na pod i to je sve od nameštaja" Bar za sada.
– U Srbiji danas postoji oko 50 objekata koji bi se mogli uvrstiti u etnosela i etnoturizam s obzirom na to da zadovoljavaju najstrože standarde, a njihovi vlasnici čak govore i strane jezike – napominje Ivanović. – Predstoji kategorizacija i podrška da se stvore uslovi za bavljenje ruralnim turizmom, koji će pomoći u zaustavljanju napuštanja planinskih sela, a mnogim mladim ljudima dati šansu da uz turizam pokrenu i druge delatnosti – poput stočarstva i voćarstva.
Šta reći? Sačuvati originalnost i primamljivi šarm, a greške „ispeglati” jer etnosela, koja nastaju u poslednjih pet-šest godina, jesu magnet koji mami sve više gostiju.
-------------------------------------------------------
Što autentičnije, to privlačnije
Sve više turista širom sveta, posebno onih koji posećuju ruralne delove za njih egzotičnih zemalja, žele da učestvuju u životu te zajednice, da upoznaju njihove običaje, tradiciju, kulturu, način života, način ishrane"
– Polako postajemo svesni da je globalizacija i standardizacija stvarnost, hteli mi to ili ne, jer je ona uslov opstanka. A u standarde ulazi čak i naše duhovno nasleđe, pre svega jezik koji polako uzmiče pred tuđicama. Zato i naš čovek ima sve više potrebu za identitetom i kroz materijalno nasleđe – kaže Jovanka Sečanski, etnolog iz Beograda, prenoseći nam svoje iskustvo nakon nedavne posete Rusiji, gde su podignuta prava etnosela i naseljena umetnicima primenjene umetnosti, tako da gosti mogu da se upoznaju sa starim zanatima, kupe suvenir i uživaju u gostoprimstvu.
Posetioci naših etnosela možda još nisu navikli na život sa meštanima, teže razumeju njihova razmišljanja i okruženje. S druge strane, u etnoselima bi valjda morale da postoje staje sa stokom i prostorije za preradu mleka, izradu zimnice, prostorije za tkanje, razne radionice u čijem radu bi učestvovali i turisti, kao što je to, recimo, slučaj u Italiji.
--------------------------------------------------------
Brojevi
U Srbiji je tradicija seoskog turizma duga, pa ipak bismo mogli reći da je još uvek u povoju. Turizmom se danas bavi preo 300 domaćinstava na području 40 opština, sa ponudom od oko 3.000 kreveta. Cena noćenja je između 500 i 2.500 dinara. Zahvaljujući sve većem interesovanju turista, poseta u poslednje četiri godine raste oko 30 odsto godišnje, raste i ponuda, mada se broj noćenja prećutkuje.
-------------------------------------------------------
Kako započeti
Za bavljenje ruralnim turizmom najbitnije je da preduzetnik preispita samog sebe, a i dobije podršku porodice.
Gost za svoj novac traži kvalitet, autentičnost – da za nekolik dana doživi region i da to iskustvo bude iskreno, bez „prepisivanja”, ali je zato spreman i da plati.
A gruba računica kaže:
120 dana puta 4 kreveta = 480 noćenja puta 10 evra = 4.800 evra
Prosek plate u Srbiji je 350 evra, a 350 h 12 = 4.200 evra!
------------------------------------------------------
Kako je u Evropi
Seoski turizam je u zemljama Evrope i u SAD počeo da se razvija sredinom šezdesetih godina. U početku je to bio porodični izlet tokom vikenda, jer je godišnji odmor po običaju bio rezervisan za more ili planinu. Istraživanja su pokazala da veću sklonost intelektualaca za odmor u ruralnim krajevima, baš kao i veći broj muškaraca koji, za razliku od žena, žele da provedu odmor na selu. Ipak, Austrijanci su otišli najdalje u svemu tome.
Pedesetih godina prošlog veka, posle ozbiljnih istraživanja, u okviru nacionalne strategije za razvoj zaostalih seoskih područja, prostor Alpa počinje da oživljava. Na prvom mestu to je značilo dodatne prihode, a sem gradnje puteva drugih koristi zaustavljeno je napuštanje sela. U kontaktu sa turistima ponovo oživljava kulturni život, izmešalo se staro i tradicionalno sa modernim, tek svi su s ponosom isticali da se u Alpe vratio život.
I Velika Britanija je uvidela mogućnost oživljavanja ruralnih krajeva uz pomoć turizma. Početkom sedamdesetih godina u Škotskoj mnogi pronalaze uhleblje u seoskom području, a po nekim statistikama tamo je odnos stanovnika i turista 1: 5 u ruralnim područjima. Ni belgijski seljaci se nisu odrekli gostoprimstva, kao ni francuski, s tim što ovi drugi, mnogi se slažu, imaju najraznovrsniju ponudu za turiste. Gosti su većinom Francuzi, iz svih slojeva stanovništva.
U poslednjih dvadesetak godina turizam u selima Irske ima status nacionalne kulturne baštine i upravo to ga čini vrlo privlačnim.
U Italiji, po nekim podacima, čak 7.000 domaćinstava iznajmljuje ljubiteljima prirode i seoskog odmora 100.000 kreveta.
U Sloveniji domaćin zna da će za šolju mleka i domaće proizvode koje servira na sto postići veću cenu i zaradu i tom izazovu teško odolevaju svi oni koji imaju uslove da se bave seoskim turizmom, a takvih je oko 500 seoskih domaćinstava koja gostima nude smeštaj i hranu. Sva domaćinstva su kategorisana, što kod nas nije slučaj.
U Hrvatskoj se ide na organizaciju meštana sela tako da jedni daju usluge smeštaja, dok drugi svoje organski dobijene proizvode plasiraju tu, na licu mesta. Slavica Berić
