Izvor: Vostok.rs, 21.Jun.2011, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: uzvratni udarac finansijske imperije
21.06.2011. -
Finansijski koncerni su odmah reagovali na poziv političara za pomoć Grčkoj. Udruženje nemačkih bankara je prošlog ponedeljka obnarodovalo svoje uslove za eventualno učestvovanje u operaciji spasavanja. Smisao poslanice je nedvosmislen: banke bez državnih garancija neće menjati grčke bondove kojima ističe rok za izmirenje novim papirima. Odnosno, u slučaju bankrota >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Grčke, koji više niko ne isključuje, u konačnom će bankarske uloge morati da spasavaju poreski obveznici. Jasno i jednostavno: navodno i učestvuju, ali su rizici – de facto za tuđ račun. Temu razmatra analitičar Sergej Guk, pozvani stručnjak – vodeći naučni saradnik odelenja za istraživanje evropskih integracija Instituta Evrope Boris FRUMKIN.
Ideja šefova ministarstva finansija Evrozone svodi se na jednostavnu proceduru. Privatne finansijske strukture – vlasnici grčkih dužničkih bondova – po isteku rokova za gašenje založnica isteće morati da se zamene za nove obaveze zajma – sedmogodišnje. Tako je zamišljena restrukturizacija državnog duga Grčke: produžavanje bez otpisivanja.
Evropskim bankama, osiguravajućim i investicionim kompanijama nudi se da u proces spasavanja ekonomije Atine ulože 30 milijardi evra. Vlasnici kapitala se ne slažu: to će zahtevati otpisivanje ogromnih suma iz bilansa. Privatne kreditne organizacije ne mogu da dozvole sebi da rizikuju novac bez garancije povraćaja od strane država EU.
Međutim, ni vlade zemalja Evrozone ne nameravaju da odstupe. Bez učešća privatnog kapitala postoji opasnost da se sve njihove zamisli pretvore u staru hartiju: nacionalni parlamenti ih neće odobriti osvrćući se na javnost, koja je već prilično ljuta zbog potrebe da za svoj račun izdržava bespomoćne južne partnere. Pretnja državnog bankrota, upozorava predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker, nadvila se takođe i nad Portugaliju i Irsku.
Istina bankare nije nije pitao da li se slažu, umesto njih su se potpisivali političari. I zato su umesto reklamiranog „dobrovoljnog pristanka" u odgovor dobili samo njegovu imitaciju. Mišljenje Borisa Frumkina, stručnjaka Instituta Evrope:
„To je očigledan gest u korist stanovništva, koje zahteva da plati neko drugi, a ne ono. Dobit nismo dobijali mi, zašto treba da plaćamo? Što se tiče banaka one će, ako ih neko baš lepo zamoli, to učiniti. Međutim, mislim da će zahtevati neke dodatne uslove. Komercijalne banke u Evropskoj uniji vrlo mnogo zavise od tržišta međubankarskih kredita. A tržište međubankarskih kredita se u konačnom reguliše baznom stopom ECB, kratkoročnim kreditima i tako dalje. Tamo postoje poluge uz pomoć kojih privatna komercijalna banka ne može da dobije kredit preko Narodne banke iz ECB ako ona njom bude nezadovoljna. Naravno, tržišni mehanizmi deluju, ali postoje i sredstva za uticaj na ove banke, makar indirektna"
Dok se strane cenjkaju privatni poverioci se u međuvremenu bez buke izbavljaju balasta. Nemci i Francuzi, najveći vlasnici grčkih bondova, smanjili su svoje rezerve na 20 milijardi evra. I nemaju nameru da se na tome zaustave. Još nekoliko meseci i naslage prljavih dužničkih papira, koji su nekad donosili dobit ispariće kao da ih nikad nije ni bilo. Bankari neće seći granu na kojoj sede.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/orangejack/cc-by-nc-sa 3.0
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
