Izvor: Blic, 06.Jan.2015, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: Grčka ne može biti izbačena iz evrozone
Evropska komisija je juče u Briselu navela da Grčka ne može biti izbačena iz evra, reagujući tako na pravu uzbunu u EU i strah da bi uspon radikalne levice ka vlasti na vanrednim grčkim izborima mogao ponovo uzdrmati evrozonu i proširiti odbacivanje politike mera štednje i na druge članice EU na jugu Evrope.
Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio da o tome na predstojećim izborima jedino mogu odlučiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grčki građani, iako je podvukao da će Grčka svakako morati da vraća dugove i nastavi reforme da bi dobijala preko potrebnu pomoć od desetina milijardi evra.
Grčka levičarska stranka Siriza, koja je favorit na izborima, ali i neke stranke u usponu u Španiji, Portugalu, ali i Francuskoj i Italiji, žele da obustave oštru štednju usredsređenu na vraćanje dugova i sve preokrenu ka obnovi privrednog rasta i zapošljavanja.
Nemačka vlada je naglasila da želi očuvanje celovitosti evrozone ali da Atina mora sprovoditi štednju i strukturne reforme, i time, isto kao i Evropska komisija, odgovorila na tvrdnje u medijima da je Nemačka spremna na izlazak Grčke iz jedinstvene evropske valute.
Neki mediji, ali i pojedini zvaničnici vladajuće nemačke stranke CDU, su ukazali na mogućnost da Unija neće više spasavati ostanak Grčke unutar evrozone, kao u jeku najteže krize 2012, ako na predstojećim izborima u toj zemlji na vlast dođu snage koje zahtevaju obustavu mera "stezanja kaiša".
Te mere su Grčkoj nametnuli Evropska unija i Međunarodni monetarni fond da bi se nastavila finansijska podrška od ukupno preko 240 milijardi bez koje bi vlasti u Atini teško mogle da izbegnu državni bankrot.
Komisija u Briselu je stavila do znanja da je, prema temeljnom aktu EU, Ugovoru iz Lisabona, članstvo neke države u evrozoni neopozivo, izbegavši, na pitanje novinara, da odgovori da li bi EU mogla da prihvati da se pregovara o odlaganju plaćanja i, štaviše, otpisivanju većine preostalih grčkih dugova od 150 milijardi evra.
To traži stranka Siriza, zahtevajući da Grčka počne da otplaćuje dugove državama EU i MMF-u tek kad se izvuče iz recesije i pokrene ekonomski rast, a ne da štednja poglavito pogađa stanovništvo.
Predstavnici Evropske komisije su danas želeli da naglase da je zona evra dokazala svoju otpornost.
Zvaničnici u Berlinu, koji je u EU glavni zagovornik štednje, trošenja samo onog što se zaradi i strukturnih reformi da bi se postigla ekonomska konkurentnost, takođe su naveli da evrozona više nije tako ranjiva kao u vreme najveće krize četiri i po godine.
Ukazano je i na to da je Evropska centralna banka sad spremna i da otkupom državnih obveznica podrži eventualne teškoće članica evra, a rečeno je i da na evro ne može imati upliva ni neki veći poremećaj unutar Grčke, čiji bruto društveni proizvod (BDP) predstavlja samo dva odsto BDP-a svih članica evrozone.
Prema izvorima EU, vlasti u Berlinu su prekinule sve spekulacije oko izlaska Grčke iz evrozone kad su sravnile sve procene i zaključile da bi i dalje ekonomski ranjivu EU to ipak moglo gurnuti u recesiju i nepoverenje investitora i berzi, naročito zato što bi Grčka bila "loš primer" možda i za neke druge zemlje koje bi takođe mogle tražiti reprogramiranje i otpisivanje dugova.
Grčka je, posle šest godina teške krize i socijalno-ekonomskog sloma, tek počela da se oporavlja.
U Španiji, gde se s najvećom pažnjom prati "novi grčki scenario", mediji ukazuju i na to da "evropsko spasavanje Grčke dosad nije bilo baš neki uspeh", kako smatra madridski list Pais.
Nezaposlenost je sa 18 odsto pre EU i MMF pojasa za spasavanje porasla na 26 odsto, BDP je pao za ukupno 20 odsto, a javni dug je sa 148 odsto BDP-a narastao na 175 odsto BDP.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
