Izvor: RTS, 22.Feb.2012, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drahma, spas za Grčku
Novom finansijskom injekcijom od 130 milijardi evra i preporukama da se otpiše više od polovine duga, Grčka je drugi put spasena od bankrota. Predložene mere štednje već su naišle na kritike stručnjaka koji smatraju da će uprkos toj pomoći Grčka ostati prezadužena, a problemi nerešeni.
Cilj novog plana štednje je da se do 2020. godine dug >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Grčke smanji na podnošljivih 120,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Plan podrazumeva dugogodišnji program budžetske štednje i reformu javnog sektora.
Bez posla bi trebalo da ostane petnaest hiljada državnih službenika, a penzije i minimalne zarade biće drastično umanjene. Grci smatraju da narod nije spasen time što će Vlada dobiti pomoć u milijardama evra.
"Veći deo novca namenjen je za otplatu duga a ostatak bankama, tako da ni privreda ni grčki narod ne vide ništa od toga osim smanjenja plata i penzija", rekao je gostujući u Oku ekonomije Janis Savas, grčki biznismen u Srbiji.
(Ovde pogledajte celu emisiju Oko ekonomije.)
"Konkretne posledice biće mnogo manje para od ovih koje već nema. Plate će sa 700 biti smanjene na 500 evra, a penzije sa 500 na 300. Troškovi života su takvi da je u prosečnoj porodici malo ako samo dvoje rade u kući, a sada ako u svakoj porodici po jedan bude radio to će biti čudo i velika sreća", rekao je Savas.
Na optužbe koje stižu iz Brisela da su Grci godinama živeli na tuđi račun, Savas odgovara da niko ne može da živi tako osim ako mu to neko ne dozvoli.
"Vladu koja je davala novac bankama i fondovima niko nije podučio da štede ili da paze kako se pravilno raspolaže sa novcem. Drugo, otvorile su se granice i Grci su poželeli da žive kao Danci ili Holanđani, a to ne može. Ali Vlada nije predvidela taj apetit", objašnjava Savas.
Poslednjih dana čulo se da bi Srbija mogla da prođe kao Grčka, ali to je teško zamisliti poručuju gosti Oka.
"Prva stvar koju iz grčke krize možemo naučiti to je kako brzo dolazi do finansijske katastrofe. Da je to jedan cunami i da kada se pokrenu određeni mehanizmi i pređu granice više ništa ne može da se kontroliše", smatra Boris Begović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije.
Druga lekcija je o tome da je ključ za opstanak i napredak jedne male privrede njena integrisanost u svetsku privredu i konkurentnost. Osnovni problem Grčke je što je nekonkurentna i sve ovo što se dešava je posledica te činjenice.
"Treći element je kontrola plata i činjenica da su u mnogim zemljama, a Srbija je jedna od njih, plate rasle mnogo brže nego što je bila produktivnost. Ne znam koliko je Srbija blizu grčke krize, ali vidim da odlučno idemo ka tom putu", objasnio je Begović.
Zapadni mediji već sumnjaju u uspeh predloženih mera štednje. Nobelovac Pol Krugman piše da plan Evropske unije neće spasiti Grčku i da je to „trijumf nade nad iskustvom".
"Mi dve godine gledamo kako Evropska unija pokušava da reši problem Grčke a način rešavalja tog problema nije najbolji jer je naneo dosta štete samoj uniji", smatra Zoran Petrović zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.
"Trebalo bi da se napravi zid koji ne bi dozvolio prelivanje krize i uspostavljanje mehanizama da to omoguće. Ima problema i u drugim zemljama, ali te zemlje čine osnovu evropske ekonomije", objašnjava Petrović.
Iz Evropske unije stižu i upozorenja da će i posle pomoći Grčka biti prezadužena, dok je nemačka štampa spekulisala da bi Grčka mogla biti isključena iz evrozone.
"Ima malo indicija da je grčki dug održiv i ona će verovatno u toku sledeće decenije proglasiti bankrot. Vrlo je moguće da će doći i do izlaska iz evrozone. Ne mislim da bi to bila tragedija, bilo bi kratkoročnih problema ali povratak nacionalne valute bi omogućio Grčkoj da postane konkurentna što sada nije", smatra Boris Begović.
Grčki narod pristao bi i na veliku devalvaciju koja bi došla sa povratkom drahme, ali bili bi „svoji na svome i mogli da gledaju svoja posla, borili bi se unutar svog sistema a ne čekali pare iz Minhena", složio se Janis Savas.
Sagovornici Oka složili su se da postoji opasnost da se uticaj krize prelije na region, pre svega smanjenjem investicija i kapitala.
Zaključuju i da je finansijska kriza mnogo dublja i veća od grčke krize. Problem je u načinu formiranja evropske monetarne unije i nedostatku mehanizmima kontole trošenja novca, a za rešavanje tih nedostataka biće potrebno mnogo godina.
