Izvor: TvojPortal.com, 18.Maj.2012, 10:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drahma malo trese i srpsku privredu

Izvor:dnevnik.rs  Jedna gospođa koja ima štednju u banci osnovanoj grčkim kaptalom pitala se ovih dana da li će se u slučaja povratka drahme i njen ulog prebaciti u tu valutu. Ona može mirno da spava: u Srbiji se sve banke tretiraju kao domaće, pa i grčke.
Što se tiče valute, i u tim kao i u drugim bankama može se štedeti i u američkim dolarima i švajcarskim francima. Kod nas država, odnosno Narodna banka Srbije, garantuje za ulog od 50.000 evra. Štediše to znaju pa su >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << oni malobrojni što imaju više novca i štede kod nas uloge podelili na više banaka i računa. Ipak, neće svi u Srbiji proći kao štediše. Komapnije u kojima su investitori iz te zemlje već osećaju da se vodi druga politika.


Šta se može očekivati u Grčkoj u narednom periodu i kakve su dalje posledice po okruženje? Svi se slažu u tome da bi za tu zemlju, kao i za Uniju, bilo najbolje da Grčka ostane u evrozoni.
– Čak i da se dogodi da se zemlja opet vrati na drahmu, to je veoma komplikovano i treba prvo videti na koji način to treba da se obavi – kaže analitičar Zoran Jeremić. – Zna se šta neka zemlja treba da ispuni da bi ušla u evrozonu, ali ne i šta će se dogoditi ako iz nje istupi. Tako da se to, izvesno, ne može dogoditi preko noći dekretom.
Grčke štediše su obazrive pa je iz banka u matičnoj zemlji povučeno blizu milijardu evra. Povratak na domaću valutu otvara mnoga pitanja.
– Mogu da razumem njihovu zabrinutost – objašnjava međunarodni konsultant Milan Kovačević. – Ako bi se drahma pojavila na kursnim listama, vrednost bi joj bila veoma mala. Zato je vrlo verovatno da bi u toj zemlji nastavio da živi dvovalutni sistem. Evro bi u svim računicama ostao neprikosnoven. Posledice se već osećaju pa su indeksi berzi u najrazvijenijim evropskim zemljama ovih dana reagovale na događanja u Grčkoj. Listom su beležili pad.
Na prvi pogled, stvar s padom indeksa s nama nema nikave veze, baš kao ni štednja. Međutim, nije tako. U ovom trenutku na prodaju je 20 odsto akcija AIK banke jer svoj udeo prodaje grčka ATE banka. A ta kuća ima daleko veći uticaj u Srbiji nego što bi se to na prvo pogled moglo primetiti: ona je čak 80 odsto akcionar „Helenik šugara„, koji je, opet, vlasnik šećerane „Šajkaška”, u čijem su sastavu i pogoni u Crvenki i Žablju. Njihova prodaja se zagovara zbog grčke krize još od letos. Ali pre godinu dana nije bilo žurbe, „Helenik„ je prvo prodao šećer, pa ga danas u tim skladištima ima malo, uglavnom ono što spada u obaveze prema našim Robnim rezervama. Za sledeću sezonu stare gazde ne mare previše pa je ugovoreno 30 odsto manje repe nego prethodne setve. Krajem prošle godine nemačka kompanija „Su cuker” je bila već viđena kao kupac ove šećerane. Dogovor nije postignut pa sada postoji bojazan da konačna prodaja neće biti tako povoljna kao da je ponuda prihvaćena lane. Ali sve će biti jasnije u junu, kada bi konačne ponude za AIK banku trebalo da budu na stolu. Moguće je da se u tom paketu nađu i šećerane.
Srbiju je grčka krza posredno već pogodila. Pre nego što je počeo problem s dugovima, investitori iz te zemlje su kod nas bili među aktivnijima. Njihova ulaganja iznosila su dve milijarde. Najveće pojedinačno ulaganje bila je kupovina Vojvođanske banke, za koju je grupa NBG 2006. godine izdvojila 425 miliona.
Na novu investiciju ćemo sačekati.
D. Vujošević

Nastavak na TvojPortal.com...