Izvor: S media, 13.Sep.2010, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deru kožu na provizijama
Banke samo od naknada u prvoj polovini godine zaradile viŠe od 15 milijardi. Tarife za plaćanje računa na šalterima povećane i do deset puta.
Banke ne zarađuju “debelo” samo na kamatama, već i na provizijama i naknadama i ostalim pratećim troškovima. Tako su od ovih usluga u prvoj polovini godine inkasirali više od 15 milijardi dinara. Kako i ne bi kada su samo tarife za plaćanje raznih računa na bankarskim šalterima u poslednjih godinu i po povećane i do deset >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << puta.
Tako, kada građani uplaćuju novac to može da ih košta od 25 do 5.000 dinara, zavisno od iznosa, ali ima i banaka, poput jedne grčke, koja i za najminimalnije uplate zaračunava proviziju od 150 dinara. Izuzetak su samo uplate računa za komunalne usluge, pre svega Infostan, za koji nijedna banka ne naplaćuje proviziju, ali je sve drugo papreno.
OPOMENE
Banke ne gube ni na jednoj usluzi. Ukoliko građanin ne izmiruje rate na vreme ili mu je blokiran tekući račun, opomena koju mu šalje banka koštaće ga 200 dinara. Deblokada tekućeg računa zavisno od banke do banke iznosi i do 250 dinara, dok se zatvaranje naplaćuje od 150 do 350 dinara.
Banke mame građane raznim uslugama, a naročito su poznate po svojim “paketima”. Tako nude besplatno otvaranje tekućeg računa, ali se budućem klijentu ne spomene da održavanje tog računa može da ih košta od 50 (penzionere u nekoliko banaka) do 300 dinara. Naime, u “paket računu” se nude razne usluge, pre svega gotovinski krediti i kreditne kartice, a zatim SMS i elektronsko bankarstvo... Naravno za te usluge, svakog meseca treba izdvojiti od 300 do 700 dinara, što godišnje građanina može da košta od 3.600 do 8.400 dinara.
Ukoliko koriste čekove, svaki izdati ček se naplaćuje od pet do sedam dinara, zavisno od banke. I održavanje kreditne kartice se zaračunava i to od 50 do 200 dinara. Ako se dogodi da klijent izgubi kreditnu karticu, blokiranje može da ga košta i 5.000 dinara.
Zatim, ko se odluči za kredit, mora da računa na trošak obrade kredita, koji se naplaćuje jednokratno i administriranje zajma koji se plaća jednom godišnje. Tako se naknada za obradu kredita naplaćuje od 0,5 do tri odsto. Neke banke nemaju tarife, već naknada može da bude minimum 30, a maksimalno 200 evra. Takođe, prilikom svakog podnošenja zahteva za kredit, kreditnu karticu ili dozvoljeni minus, izveštaj Kreditnog biroa koji treba da plati banka automatski se prenosi na korisnika usluge i za to mora da izdvoji 205 dinara.
S. Moravčević
