Izvor: Politika, 28.Jun.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ciprasova briga – Vujovićeva nesanica
Ako do utorka Grčka ne postigne dogovor sa kreditorima, mnogi ministri finansija širom Evrope neće imati sna
Brigu Aleksisa Ciprasa, premijera Grčke, ovih dana bezmalo brine ceo svet. Ako Grčka do utorka, kada na naplatu stiže dug od 1,6 milijardi evra, ne postigne dogovor sa kreditorima, sasvim je sigurno da će mnoge ministre finansija širom Evrope u noći između utorka i srede mučiti nesanica. I >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dušan Vujović će biti među njima.
Kako je pre nekoliko dana rekao novinarima, Srbija ima spreman paket mera u slučaju eventualnog bankrota Grčke. To je deo trogodišnjeg programa sa Fondom, i te mere držimo u strogoj tajnosti, istakao je Vujović.
– U trogodišnjoj Fiskalnoj strategiji, kao i programu sa MMF-om, to je jedan od elemenata rizika. Mi smo taj scenario razradili, ne očekujem potrese, ali imamo spremne mere u slučaju negativnog razvoja događaja u Grčkoj. Ključnu ulogu u tim merama imaće Narodna banka Srbije, a mi ćemo pružiti podršku – poručio je Vujović.
Da je to pitanje veoma ozbiljno potvrdio je nedavno premijer Aleksandar Vučić kada je rekao da će se lično pozabaviti time kako se eventualni bankrot Grčke ne bi odrazio na Srbiju. „Situacija je veoma teška. Stanje je veoma ozbiljno i mi ćemo imati ozbiljne probleme u slučaju eventualnog bankrota Grčke”, istakao je Vučić.
Prema rečima Dejana Šoškića, bivšeg guvernera i aktuelnog profesora Ekonomskog fakulteta, mi smo takav scenario već iskusili 2010. godine, kada je takođe grunula grčka kriza.
– Najveća opasnost za nas bio bi eventualni odliv kapitala, odnosno izvlačenje novca iz cele jugoistočne Evrope. Verujem da NBS već ima spreman set mera. Reč je o klasičnim mehanizmima koji sprečavaju
nagli odliv sredstava mimo kontrole regulatora. NBS bi tu imala glavnu ulogu i pratila bi da li banke prevremeno vraćaju kredite maticama i da li deponuju sredstva – kazao je Šoškić.
Na pitanje da li bi sada smeo da drži štednju u grčkoj banci, bivši guverner odgovara potvrdno. Pre nekoliko dana, „Rojters” je objavio da milioni ljudi u Srbiji, Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji imaju depozite u bankama u grčkom vlasništvu i da bi mogli biti u problemima.
Šoškić kaže, da svaka banka koja posluje u Srbiji mora da radi po domaćim propisima koji podrazumevaju da nivo kapitalne adekvatnosti (pokriće kredita) drže na 12 odsto. Kod nas su banke likvidne i dobro kapitalizovane. Država, takođe, garantuje štedne uloge građanima do 50.000 evra, podseća Šoškić.
– Zbog grčke krize, građani traže rezervnu valutu, a to su u ovom slučaju dolar i švajcarski franak. Ukoliko dođe do slabljenja evra, to će posledično uzrokovati jačanje švajcarca i dolara. Zbog toga će biti u problemima oni građani koji imaju stambene kredite u francima, dok će u slučaju jačanja dolara to uticati na prirast javnog duga, jer je 30 odsto državnog duga u toj valuti – upozorava Šoškić.
Vojvođanska banka saopštila je nedavno da građani Srbije nemaju razloga za brigu, jer njihova sredstva ni na koji način nisu ugrožena i apsolutno su sigurna u bankama koje posluju na tržištu Srbije po strogim pravilima Narodne banke Srbije. „Domaći bankarski sistem je stabilan, visokokapitalizovan i visokolikvidan i čini najzdraviji deo srpske ekonomije”, navodi se u saopštenju te banke, čiji je vlasnik Nacionalna banka Grčke (NBG).
Sa druge strane, ako grčke vlasti ne mogu da postignu dogovor sa kreditorima, jer ne pristaju na smanjenje plata i penzija, nudeći kao kontra predlog povećanje poreza korporacijama, što EU s gnušanjem odbija, zbog mogućnosti da i ono malo prestalog kapitala pobegne iz Grčke, dočim penzioneri nemaju kuda, mnogi su ovih dana na našim društvenim mrežama postavljali su pitanje – da li i naš ministar finansija može da kaže „ne” MMF-u.
Prema mišljenju Miroslava Prokopijevića, ekonomiste liberalne orijentacije, realnost je takva da je naš ministar finansija Dušan Vujović osuđen samo na jedan plan.
– Ako je plan „A” aranžman sa MMF-om i smanjenje plata i penzija, onda bi plan „B” mogao da bude prekid saradnje sa Fondom. To bi značilo bankrot zemlje. U tom slučaju bi plate i penzije bile još manje ili ih ne bi ni bilo. Vujović nema izbora – kaže Prokopijević.
Njegov kolega Mlađen Kovačević ima potpuno drugačija uverenja. Za Srbiju je, kaže, reprogram dugova neminovnost, jer smo prezadužena zemlja. Kaže da 73 odsto našeg izvoza ostvaruju kompanije koje su u stranom vlasništvu i da na taj novac ne možemo da se oslonimo. Na pitanje da li bi u slučaju reprograma dugova postojala opasnost da vlast oslobođena sredstva u budžetu iskoristi za povećanje potrošnje, dodatno se zaduži pa da nas još veći dug sačeka za nekoliko godina, naš sagovornik odgovara:
– Uvek postoji ta opasnost, ali mi sada moramo da razmišljamo tri koraka unapred – kaže Kovačević i dodaje da nam je reprogram neophodan.
.jpg)
