Izvor: B92, 10.Jul.2015, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ciprasov izbor dobar i za Srbiju"
Član Saveta guvernera NBS Miladin Kovačević ocenio je da je Grčka izabrala manje rizičnu opciju, bez obzira što se odlučivalo na "ivici noža".
"Jedna velika drama za celu evrozonu, pa i za periferiju, a tu spada i Srbija, dobila je srećan ishod", rekao je Kovačević povodom pristanka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa na uslove evropske finansijske trojke (EK, ECB, MMF).
Prema njegovim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bez obzira što Srbija ne bi bila direktno ugrožena, evrozona bi bila poljuljana, finansijsko tržište bi doživelo kolaps, a to bi se odrazilo i na zemlje poput Srbije, jer bi nam pristup novcu za refinansiranja javnog duga, čemu se nadamo, takođe bio otežan.
"Istovremeno, to će sada zaustaviti slabljenje evra prema dolaru, a kod nas će značiti uštedu određenih likvidnih sredstava za očuvanje stabilnosti evra", rekao je on.
Kovačević navodi da je dobro i što sada ne moramo da računamo na rizike koji bi dolazili sa te strane, i to u situaciji kada Srbija izlazi iz recesionih trendova koji su počeli prošle godine, a gde sada beležimo rast ekonomskih aktivnosti.
Drugo, dodaje on, bilo je jasno da je ovo manje rizična opcija i za Grčku.
"Bez obzira što se odlučivalo na ivici noža, bilo je jasno da je ovo manje rizična opcija pre svega za Grčku", smatra on. "U pitanju je bio opstanak finansijskog sektora Grčke, te likvidnost banaka koja zavisi od Evropske centralne banke", rekao je Kovačević.
Izlaskom iz zone evra i uvođenjem drahme, objašnjava on, ništa se naročito ne bi promenilo, jer bi mesecima ili godinama potrajalo ponovno uspostavljanje likvidnosti banaka.
Kovačević kaže da je zapravo bilo jasno da će Cipras popustiti, jer je i izborna demagogija bila previše nerealna.
"Ne mogu se lako dobiti ustupci i žrtvovati pravila između kreditora i dužnika, a da za to nema posebnih razloga", rekao je Kovačević.
On je naveo da u posebne razloge spadaju dešavanja poput ratova ili međunarodnih sankcija, kao što se Srbiji ranije događalo i zbog čega su nam kreditori - Londonski i Pariski klub, napravili velike ustupke jer su otpisali dve trećine duga i dali reprogram otplate glavnice na 10 godina.
"Bilo je jasno da Grčka nema takve uslove da zahteva reprogram ili otpis dugova, ali ima mogućnost refinansiranja. Zato očekuju 53,5 milijardi pomoći", rekao je Kovačević.
Mere koje je Grčka prihvatila uključuju povećanje poreza za brodarske kompanije, te ukidanje poreskih olakšica za ostrva, povećanje PDV-a za restorane i hotele, reformu penzionog sistema, kao i određivanje čvrstog roka za otpočinjanje velikih privatizacija.
