Izvor: Politika, 09.Jan.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipras spreman da popusti
Siriza vidi Grčku u Evropi, ali pod drugačijim uslovima
Od našeg dopisnika
Atina – Predizborna kampanja za najneizvesnije prevremene izbore u Grčkoj 25.januara zahuktava se.Koalicija radikalne levice, koja je za međunarodne poverioce predmet žestokih diskusija i osnova za pretnje da će Grčka biti vraćena na drahmu,za naciju je,međutim,sudeći po ispitivanju javnog mnjenja,nada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nešto može da se promeni, a pritisak „trojke” da oslabi.
Prema anketama,Siriza vodi sa stabilnih tri posto potencijalnih glasova u odnosu na Novu demokratiju Antonisa Samarasa.Neke dileme su razjašnjene posle objavljivanja osnovnihelemenata programa Sirize,a posle govora Aleksisa Ciprasa biračima,očigledno je da ima prostora za omekšavanje pozicijaprema međunarodnim kreditorima,uslovima vraćanja duga i, dalje, sudbine reformi u Grčkoj.Naravno,pod uslovom da i Evropa to želi. Opšta je ocena da je trenutno najvažnije da Cipras doizbora iskristališe pozicije partije i posle izjave da„cilj nije izlazak zemlje iz evrozone”, otkloni sve sumnje oko togakako ćeGrčka izgledati i gde će biti u Evropi ukoliko radikalna levicaprvi put u istoriji zemlje dođe na vlast.
„Godina 2015. nije 2012. I Siriza nije demon i opasnost za Evropu,već glas razuma.Naš cilj nije da se odreknemo evra,već da ga spasemo.Dugovi nisu samo grčki problemveć i evropski, što znači da treba tražiti opšta rešenja.Naš cilj nije da se vraćamo u 2009, kada je dug dostigao najveće razmere, već da izmenimo sve ono što je Grčku dovelo na ivicu ekonomskog,moralnog,opštegbankrotstva”, izjavio je Cipras i podvukao da, kada je reč o dugovima,rešenje za Grčku vidi u privremenom moratorijumu naotplatu dugova i vraćanju dugova čim bude privrednog rasta,ekonomskog razvoja.
Cipras je jasno stavio do znanja da će osnovni zadatak Sirize, ukoliko pobedi na izborima, biti zahtev za otpisom velikog deladuga i početak pregovora sa EU o novim uslovima za otplatu preostalog duga.
„Dugovi Nemačke su otpisani 1953.godine,a za Grčku to treba uraditi 2015”, poručio je Cipras međunarodnim kreditorima i izrazio nadu da će Evropska centralna banka,posebno MarioDragi, imati sluha za probleme Grčke u kojima se ona nije našla samo svojom voljom.„Bezizlazna pozicija Grčke biće i bezizlazan položaj za celu Evropu”,podvlači Cipras i obećava da će ublažiti posledice drastičnih ekonomskih mera,smanjiti nezaposlenost,poboljšati standard sunarodnika,delimičnopovećati plate i penzije,učiniti sve da se smanje nepravedniporezi,da se državna preduzeća nepromišljeno ne gase...
Iako je rano govoriti o ishodu izbora,stiče se utisak da su Grciviše nego ikada spremni da šansu daju liderima koji drugačije misle od vođa partija levo ili desno od centra koje su se decenijama smenjivale na vlasti.Bez obzira na neizvestan položaj u EU, ali i opravdani strah da bi mogli da budu kažnjeni i vraćeni na drahmu,Grci žele promene i boje se da bi nove mere štednje koje bi im sledovale u slučaju povratka dosadašnjegrukovodstvadodatno mogle da ih gurnu u bedu i zavisnost.
Celokupnu predizbornu kampanju lider Nove demokratijeAntonis Samaras gradi na upozorenjima daobećanja da Grčka neće platiti dug, na čemu se bazira suprotni tabor Sirize,vode ka bankrotstvu,siromaštvu,katastrofi i haosu.Samaras se zalaže za nastavakdobrih odnosa sa međunarodnimpoveriocima,ispunjavanje obavezai obećava da će Grčka uskoro sama,bez stranih tutora, stati nasvoje noge.Međutim,većina opozicionih političara ga optužujeda je sa „trojkom” poverilaca već napravio nove aranžmane koji bi za naciju značili dodatno „stezanje kaiša”.
Suština je da je,izgleda,partija desnog centra Nova demokratija pogrešno procenila situaciju kada je forsirala izbore za predsednika Grčke dva meseca pre roka, što se završilo raspuštanjem parlamenta.Samaras je,očigledno,bio uveren da sve drži pod kontrolom i da će predsednički kandidat Stavros Dimas sakupiti neophodnih 180 poslaničkih glasova,da parlament neće izabrati prevremene izbore.Kada ni u trećem krugu nije dobio potrebnu većinu,bilo je jasno da je to veliki poraz, ali sečini da čak i sada možda greši u proceni situacije.
Politički posmatrači sumnjaju, ali ne isključuju da bi neka od partija mogla da dobije više od polovine mesta u parlamentu sa 300 poslanika.U ovom trenutku,najoštrija borba se vodi upravooko toga hoće li na izborima Siriza dobiti većinu mesta u parlamentu, što će joj dati šansu da formira vladu.
Socijalistički Pasok, koji je bio u koalicionoj vladi, gubi svoje pozicije i malo je verovatno da njen lider Evangelos Venizelos može nešto da učini nudeći program u kome je,kako kaže, „princip stabilnosti važniji od činjenice ko će na izborima biti prvi”.
Jasno je da odluka bivšeg lidera Pasoka Jorgosa Papandreua da uoči izbora formira svoju partiju Pokret demokrata–socijalista samo dodatno oslabila pozicije Venizelosa.Sa Papandreuom, čijije otac 1974.osnovao Pasok, koji se godinama nalazio na vlasti,iz socijalističke partije je otišlo preko dve stotine uglednih članova.Jorgos Papandreu, koga su konzervativci smenili u jekunajdublje krize u kojoj se Grčka našla,sada smatra da je zadatak njegove partije da naciji obezbedi nezavisnost jer,kako je rekao na osnivačkoj skupštini,„konzervativne snage zemlju vode u propast i novu nacionalnu tragediju”.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 09.01.2015.
.jpg)
