Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jul.2015, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipras očekuje novi sporazum sa kreditorima
Grčki premijer Aleksis Cipras rekao je Grcima da očekuje da dogovori novi sporazum o pomoći sa kreditorima 48 sati nakon nedeljnog referenduma i da problemi koje imaju zbog zatvorenih banaka "neće dugo trajati".
Cipras je za tv ANT1 rekao da su scene u Grčkoj, kao što su redovi ispred bankomata i penzioneri koji satima čekaju na penzije "neprijatne", ali je okrivio grčke partnere iz evrozone koji su prinudili Evropsku centralnu banku da zamrzne vitalno važno finansiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << banaka, javio je Rojters.
Grčke banke biće otvorene čim zvanična Atina postigne sporazum sa međunarodnim kreditorima, što će se, nadamo se, desiti ubrzo posle referenduma zakazanog za nedelju, rekao je prethodno za Rojters i ministar državne uprave Grčke i blizak saradnik premijera Aleksisa Ciprasa, Nikos Papas.
Varufakis uveren u dogovor posle referenduma
Grčki ministar finansija Janis Varufakis rekao je da postoje "stoprocentne šanse" da će Atina postići dogovor sa međunarodnim kreditorima nakon referenduma u nedelju, preneo je BBC.
"Sporazum će biti postignut bez obzira da li će odgovor na referendumu biti 'da' ili 'ne' , rekao je Varufakis u intervjuu za BBC.
"Ako pobedi opcija 'da' to će biti loš sporazum, banke će biti otvorene uz loš sporazum. Ako pobedi 'ne' imaćemo drugi sporazum koji će biti održiv, u skladu sa predlozima koji su nam upućeni poslednjih nekoliko dana", kaže on.
On je oštro kritikovao politiku štednje primenjenu u Grčkoj tokom poslednjih pet godina i produžene pregovore sa kreditorima.
"Imamo veoma loš sistem upravljanja u Evropi. To nije način za rukovođenje monetarnom unijom. To je komedija, greške već pet godina, a Evropa se pretvara i produžava sve to", rekao je Varufakis za BBC.
DW: Vašington strahuje od posledica izlaska Grčke iz evrozone
Ekonomija SAD verovatno neće trpeti značajnije posledice zbog grčke dužničke krize, ipak u Vašingtonu strahuju od geopolitičkih posledica ukoliko Grčka, kao članica NATO, napusti evrozonu, izveštava nemački radio Dojče vele.
Grčka se za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji pokazala kao faktor stabilnosti, a ona, takođe, predstavlja važnu raskrsnicu za izbeglice iz Avganistana, Iraka i Sirije.
Ukoliko Grčka, doživi potpunu finansijsku propast i napusti evrozonu, time bi jedan strateški tranzitni region mogao da postane nestabilan, navodi DW.
U Vašingtonu postoji i zabrinutost da bi Grčka mogla da se obrati Moskvi i zatraži finansijsku pomoć i time izigra napore Zapada u stvaranju zajedničkog fronta protiv ruske intervencije u Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin je Grčkoj već ponudio finansijsku pomoć tražeći zauzvrat dopuštenje za gasovod koji bi prolazio kroz Grčku, a levičarska vlada u Atini još razmatra ponudu, podseća DW.
"Grčka se nalazi u opasnom susedstvu. Jedna od velikih prednosti ulaska Grčke u Evropsku uniju i evrozonu je bila da se Grčka jače poveže za srce Evrope", izjavio je bivši predstavnik SAD pri Međunarodnom monetarnom fondu Daglas Rediker.
Politički gledano Vašington u grčkoj krizi ima ograničene mogućnosti delovanja, ali putem odlučujuće uloge u MMF-u SAD mogu indirektno uticati na grčku krizu, smatra Rediker.
"MMF se izjasnio za delimično opraštanje dugova Evropljana. Utoliko je MMF za Grčku i ostale evropske vlade ujedno prijatelj i neprijatelj", ističe Rediker.
SAD se, međutim, verovatno neće javno oglašavati sa savetima kako Evropljanima ne bi otežavali rešavanje krize, navodi Rediker.
"Naravno da SAD imaju interes da evropska privreda bude stabilna. Ali ne mogu da odlučuju kako će Grci da vode svoje poslove", dodao je on.
Prema većini kalkulacija sa Vol strita, bankrot Grčke bi tek u zanemarljivoj meri pogodio ekonomiju SAD, ipak berzanski indeks Dau Džons početkom sedmice pao je za dva odsto, što je najveći pad tog indeksa u protekle dve godine.
Predsednik preduzeća Merk Investments iz San Franciska Aksel Merk smatra, međutim, da se eventualni grčki bankrot ne može uporediti sa situacijom iz 2008. kada je "postojala opasnost da propadne čitav finansijski sistem".
Od 2012. u evrozoni su sprovedene važne strukturne reforme, tako da najveći deo grčkih dugova sada snose nadnacionalne institucije poput MMF-a, Evropske centralne banke i EU, pa postoji mali rizik da eventualna finansijska propast Grčke probije granice evrozone i proširi se preko Atlantika, rekao je Merk za DW.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
