Izvor: RTS, 19.Jun.2015, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipras: Nemoguće je da se više uštedi
Grčki premijer Aleksis Cipras upozorava da bi istupanje Grčke iz evrozone, famozni Greksit, bio početak kraja evrozone. Nemoguće je da se više uštedi, poručuje Cipras.
Aleksis Cipras je, u intervjuu bečkom dnevniku Kurir, naglasio da Greksit ne može biti opcija kako za Grke tako ni za EU, prenosi Tanjug.
"To bi bio ireverzibilni proces, bio bi početak kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evrozone. To bi bilo negativno za narode Evrope", podvukao je Cipras.
Ukazuje da je debata o Greksitu počela kada je u Grčkoj počela primena rigidnog programa štedenje, a taj od strane EU i MMF nametnuti program štednje grčko stanovništvo ne može pretrpeti.
"Te mere nisu bile pozitivne ni po privredu. Grčka nije postala konkurentnija, i državni dug nije smanjen. Ukupan koncept bi trebalo da se promeni", zatražio je Cipras.
Grčki premijer je, povodom nedavne posete austrijskog kancelara Vernera Fajmana, rekao da ovaj političar podržava Grčku u nameri da se mora prekinuti sa politikom štednje, i okrenuti se više rastu, što, kako ističe, mora da važi za čitavu Evropu.
Poručuje da Evropljani moraju shvatiti šansu da aktuelna vlada nema nikakve veze sa grčkim oligarsima, i da može i želi da oporezuje bogate i konačno okonča korupciju.
S tim u vezi je ukazao na sporazum sa Švajcarskom, koji je, kako je naveo, postignut i pored zahtevnih pregovora sa institucijama, a koji omogućava da se ustanovi grčki novac u Švajcarskoj i oporezuje.
"To prethodna vlada iz jednostavnog razloga nije učinila, a to je što su pojedini ministri imali novac u Švajvcarskoj. Postoje liste iz kojih vidimo koji Grci imaju neoporezovan novac u Švajcarskoj", istakao je Cipras dodajući da se radi o više milijardi.
Tačnu cifru, kako je priznao, ne znaju, ali je sa švajcarskom vladom odlučeno da se grčkim vlasnicima računa da podsticaj i to do 2019. godine.
"Želimo da novac bude oporezovan sa 20 odsto. To nije puno, ali ipak znači", naglasio je premijer Cipras.
Cipras je podsetio da je vlada smanjila troškove odbrane sa 4 na 1,5 odsto BDP-a, i da štedi kod svih izdataka, ali kako poručuje, nemoguće je više uštedeti.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
