Izvor: Press, 04.Feb.2015, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČEMU SE SMEJETE: Otkriva mnogo toga o vašoj ličnosti!
U zavisnosti od toga na čiji račun najradije zbijate šale, moguće je da otkrijete mnogo toga o vašoj ličnosti i međuljudskim odnosima, ali i o sklonostima ka različitim psihičkim stanjima.
Ljudi su tokom istorije različito doživljavali humor. Stari Grci su smatrali da služi za izražavanje nadmoći, pa je Aristotel tvrdio da humor izvire iz zapažanja tuđih nedostataka, a Platon da se smejemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << tuđem neznanju.
Na njih se nadovezao Tomas Hobs, engleski filozof iz 17. veka, koji je ocenio da strast smejanja nije ništa drugo nego iznenadno ushićenje zbog opažanja sopstvene izvrsnosti u poređenju sa tuđim slabostima.
Nemački filozof iz 18. veka Imanuel Kant pronašao je srž humora u inkongruentnosti - nesuvislosti ili neskladu - između onoga što očekujemo i onoga što opažamo.
Kantovo zapažanje o humoru kao isticanju nesuvislosti i podudarnosti u nekoj situaciji ima podršku mnogih današnjih psihologa.
Iako se danas divimo šaljivcima, ponekad ne razumemo motiv njihove duhovitosti i ne prepoznajemo njihovu pravu ličnost. Duhovitost nije nužno pokazatelj vedrine i optimizma, niti razvijenih društvenih veština, upozorava prof. Rod Martin, psiholog sa Univerziteta u Zapadnom Ontariju.
Dok humor radi zbližavanja olakšava međusobno povezivanje ljudi i ojačava homogenost zajednice, napadni humor potkopava tuđe samopoštovanje i isključuje iz grupe onoga ko je predmet šale. Takođe, postoji i humor usmeren protiv samog sebe, kojim pojedinac zabavlja druge kao klovn u nadi da će ga oni prihvatiti, pa makar i zato da bi mu se smejali.
Ljudi se razlikuju po stilu humora u svakodnevnom životu, a svaki stil ima različite posledice kao rezultat. Rod Martin i Patricija Doris su 2003. godine odredili četiri osnovna stila humora i utvrdili kakav je tip ličnosti sklon kom stilu humora.
Humor radi povezivanja
Ovaj stil je namenjen stvaranju osećaja zajedništva između dvoje ili više ljudi. Takav humor je uvek blag i dobronameran, a cilj mu je ublažavanje napetosti i jačanje povezanosti između prisutnih. Tema šale je obično situacija u kojoj se sagovornici nalaze ili neki aktuelni događaj sa kojim su svi prisutni upoznati, a može se ticati i međusobnog odnosa sagovornika.
Ljudi koji se služe humorom radi povezivanja važe za srdačne, dobroćudne i vedre osobe pa su poželjni u društvu. Šarmiraju, pričaju viceve, puni su iskričavih dosetki i podižu raspoloženje. Istraživanja pokazuju da je kod njih zabeležen najniži nivo depresije i teskobe, da su najuspešniji u sklapanju novih prijateljstava i u podsticanju efikasnosti na poslu. I poslodavcima se, dakle, isplati da u svojim redovima imaju takve osobe jer će tako porasti produktivnost.
Ismevanje tuđih nedostataka
Postoje ljudi koji su skloni napadnom humoru. Oni se redovno okomljuju na člana grupe, najčešće na nekoga ko je prisutan. Napadni stil humora uključuje zadirkivanje, prigovaranje, ismevanje i isticanje tuđih nedostataka.
Ponekad je taj stil zabavan, ali samo u malim dozama i ako ne zadire u bolne tačke onoga ko mu je meta. Ali ako je povod za šalu nečiji nedostatak na koji žrtva ne može da utiče ili ako je cilj nekoga isključiti iz grupe, onda je takav humor društveno neprihvatljiv.
Istraživanja pokazuju da tom stilu u većem procentu pribegavaju natprosečno agresivne osobe i da je među napadno duhovitim ljudima veći broj muškaraca nego žena.
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
