Izvor: B92, 16.Nov.2011, 05:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez pomoći, Grčka pola veka unazad
Atina -- Grčka će učiniti sve što je potrebno da bi ostala u evrozoni, ali su prisutne sumnje u vezi novog programa Evropske unije za spas te zemlje.
"Pomoći ćemo sebi i evrozoni ako učinimo to što moramo, brzo i odgovorno, kako bi Grčka uvek bila članica zone evra", rekao je grčki ministar finansija Evangelos Venizelos.
Venizelos je, međutim, dodao da postoje sumnje oko toga da li je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << program EU za spas te prezadužene članica dovoljan kako bi se ona izborila sa dužničkom krizom.
On je pozvao poslanike da ratifikuju novi evropski paket pomoći "najbrže moguće" kako bi zemlja izbegla bankrot i pad životnog standarda na nivo od pre pola veka.
Već u četvrtak novi veliki protesti
Nova vlada će odmeriti snage sa javnošću već u četvrtak, kada će se sindikati pridružiti godišnjem maršu u znak obeležavanja ustanka protiv diktature 1973. U strahu od eventualnog nasilja, na ulicama Atine tog dana biće raspoređeno 7.000 policajaca.
Venizelos je rekao da su "osetljivi razgovori" na putu da obezbede podršku političkih partija sporazumu od 130 milijardi dolara koji je postignut krajem oktobra posle nekoliko meseci teških pregovora evropskih država.
"Ne treba shvatiti zdravo za gotovo da će fondovi iz sporazuma od 26. oktobra uvek biti dostupni... Moramo da krenemo najbrže moguće ka potpuno određenom cilju", rekao je Venizelos.
On je dodao da "Grčka sada preduzima mere koje bi bile neprihvatljive pre nekoliko meseci ili godina. Ovo je veoma težak, ali neophodan put da bi se sprečila stvarna kriza koja bi nas vratila na situaciju koju smo imali šezdesetih ili čak pedesetih godina prošlog veka".
Grčki ministar finansija je takođe najavio da će nova grčka vlada na čelu sa Lukasom Papadimosom do početka sledeće godine predstaviti plan reformi poreskog sistema.
"Do kraja februara moramo da predstavimo predlog novog poreskog sistema", rekao je Venizelos u parlamentu i dodao da će vlada takođe preduzeti inicijative za podsticaj privrednog rasta.
"Najvažnije je obezbediti likvidnost finansijskog sektora, što će nam pomoći u naporima da okončamo period recesije, snizimo stopu nezaposlenosti i vratimo se pozitivnom privrednom rastu od 2013. godine nadalje", istakao je Venizelos.
Grčku poslednje dve godine potresa teška finansijska kriza, a u maju 2010. su Međunarodni monetarni fond i EU dogovorili paket pomoći od 110 milijardi evra za Atinu, ukoliko uvede oštre mere štednje, uključujući i smanjenje plata i penzija i povećanje poreza.
Vlada mora da sačuva Grčku u evrozoni
Lukas Papademos ističe da se pred Grčkom nalaze dva puta - jedan koji bi joj osigurao opstanak u evro-zoni i onaj koji bi značio opraštanje od evra. "Verujem da niko od nas ovde ne želi da naša zemlja bude poražena, da prizna poraz i oprosti se od evra. Verujem da svi oni koji ovu vladu podržavaju, ne žele da našu zemlju izlažu opasnosti koja bi podrazumevala izlazak iz evro-zone", rekao je on.
Te mere su izazvale snažne proteste grčkih sindikata, koji su se u nekoliko navrata pretvarali u nasilne. Krajem oktobra EU je dogovorila novi paket pomoći Grčkoj od 130 milijardi evra, koji uključuje i da privatni poverioci otpišu 50 odsto dugova Grčkoj ili 100 milijardi evra.
Bivši premijer Jorgos Papandreu je podneo ostavku posle, kako je ocenjeno, "katastrofalnog predloga da novi evropski paket pomoći stavi na referendum".
Evropljani su reagovali tako što su zamrzli novu tranšu pomoći Grčkoj iz paketa MMF-a i EU od osam milijardi dolara i tražili da se lideri socijalista i konzervativaca pisano obavežu da će poštovati obaveze iz dogovorenog plana.
Lider konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras do sada je odbijao da potpiše to, uprkos zvaničnim upozorenjima da bi Grčka mogla sredinom decembra da bankrotira ako ne dobije neophodnu tranšu pomoći.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
