Izvor: KMnovine.com, 25.Apr.2018, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barajevski sinaksis viđen očima srca
Nedelju Mironosica, 9/22. aprila, sveti Justin Ćelijski je svojim molitvama pred prestolom Gospodnjim, sabrao čisto Pravoslavlje na jednom mestu.
Tog dana radovali su se i veselili svi sveti mučenici i ispovednici vere Pravoslavne! Pravoslavna braća Grci, Rumuni, Rusi i Srbi stavili su Hrista ispred sebe, i tako pokazali da su spremni i da stradaju za Njega, kao što je i On stradao za nas.
Naime, tog dana gosti manastira >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Prepodobnog Justina Ćelijskog u Barajevu bili su klirici i civili iz Grčke i Rumunije koji su shodno kanonu 15. Prvo-drugog Carigradskog sabora prekinuli liturgijsko i administrativno opštenje sa episkopima-ekumenistima. Gosti su prisustvovali Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji nakon koje je održan svojevrsni međupravoslavni bratski sastanak na kojem je tema bila „Sabor u Kolimbariju (na Kritu) – Veliki i Sveti ili jeretički i razbojnički“ o kojoj su govorili gosti iz Grčke, Rumunije, Švajcarski i domaćini - oblasni episkopi Eparhije raško-prizrenske u egzilu.
Koliko je ovo radostan dan za sve pravoslavne, naglasio je i Preosvećeni Horepiskop novobrdski i panonski G.G. Maksim u svojoj arhipastirskoj besedi:
„U ovim prazničnim danima Gospod izliva svoju neizmernu blagodat radosnog svetlog Vaskrsenja u duše naše. Gospod je na našu eparhiju izlio osobitu milost svoju. Sinoć je u ovom manastiru bilo obavljeno jedno monašenje. Još jedna duša iz srpskog naroda prišla je da celim svojim bićem i životom služi Gospodu, da služi Hristu Bogočoveku u monaškom činu. Na današnji dan po blagoslovu našeg Preosvećenog Vladike Artemija, koji nije bio u mogućnosti da dođe, rukopoložili smo jednog sveštenika iz Rusije, oca Viktora, i sabrata ove svete obitelji za jerođakona, oca Dionisija, dosadašnjeg monaha. U ovim poprazničnim danima Vaskrsenja Hristovog ovo su najdivniji darovi i pokloni kojima je Gospod mogao da obraduje našu eparhiju i sve nas koji su u njoj trudimo da služimo, da čuvamo Veru Pravoslavnu i duše svoje da spasavamo. Ovaj današnji praznik Svetih Mironosica Hristovih, svetih svedoka Vaskrsloga Hrista Gospod je po milosti svojoj uveličao u našoj eparhiji i time što nam je poslao u goste dragu pravoslavnu braću našu iz Grčke, oca Savu sa Svete Gore i pravoslavnu braću našu i oce iz Rumunije. Ja ih u ime čitave naše eparhije, našeg Episkopa Artemija i u svoje lično ime želim dobrodošlicu, zahvaljujem im što su došli da se ovde sa nama, po rečima svetog Apostola Pavla, utešimo zajedničkom verom našom i vašom – Verom Pravoslavnom. U ovim teškim danima kada je vera naša ugrožena, ovakva podrška, ovakve posete su na ukrepljenje svima nama da na tom putu svetih otaca istrajemo uz Božiju pomoć, da istrajemo na putu istinite vere, one vere koja svedoči istinitog Hrista, Vaskrsloga Hrista, kako bi se živeći u toj veri u sve dane našeg života udostojili Carstva nebeskog i večnog života u Hristu Vaskrslome. se Amin. Bože daj.“
U nastavku, prenosimo utiske gostiju iz Rumunije i Grčke, koje je u ime otaca (svetogorskih otaca Save Lavriota i Jefrema Prodromita kao i otaca iz Rumunije Emanuela i Spiridona ) i civila koji su uzeli učešća u ovom međupravoslavnom sabranju, sastavio i objavio otac Kiprijan, ispovednik Vere iz Rumunije.
***Napominjemo da je nakon što je u Rumuniji objavljeno da će oci prisustvovati sabranju u Barajevu, nekolicina (usled površne ili netačne informisanosti), postavila pitanje zašto se ide u goste raščinjenom i odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz Srpske Pravoslavne Crkve isključenom bivšem Episkopu raško-prizrenskom Artemiju koji je po njihovim saznanjima u raskolu itd. Otuda osim utisaka o poseti Eparhiji raško-prizrenskoj egzilu, u tekstu se pojavljuju i objašnjenja na nedoumice i primedbe koje su se pojavile pred polazak iz Rumunije.
„Grci, Srbi, Rusi, Rumuni, Krićani, Švajcarci- pravoslavna braća sabrana u službi Hristu Spasitelju - utisci nakon sinaksisa u Barajevu (22.04.2018.)“
Prvi otac kojeg smo sreli bio je otac Sava Lavriot, koji je u subotu uveče stigao na sastanak sa vladikom Artemijem, Episkopom raško- prizrenskim u izgnanstvu.
Nakon toga smo otišli na službu i stajali sa strane. Nismo služili niti smo bili pozvani da to učinimo (razlog ćemo navesti na kraju ovog članka). Nismo sasluživali sa srpskim kliricima - horepiskopima, jeromonasima, sveštenicima, jerođakonima i đakonima - zato što smo prvo želeli da vidimo da li pravoslavno ispovedaju veru, da li je čuvaju čistom i neukaljanom , hteli smo da ih upoznamo, da uspostavimo dijalog, da zajedno nastavimo borbu protiv svejeresi ekumenizma, što je i postignuto, u slavu Boga.
Otac Sava je pojao „Heruvimsku pesmu“ na grčkom, u pratnji Srba i nas, a mi, rumunski oci (dole potpisani otac Emanuel (Oros), jeromonah Spiridon (Rosu), monah Jefrem Prodromit), pojali smo irmos praznika - "Angel vopijaše" u pratnji Srba i oca Save.
Svetu Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Horepiskop novobrdski i panonski G.G. Maksim (vladika Artemije zbog bolesti nije prisustvovao), uz sasluženje: Njegovog Preosveštenstva Horepiskopa hvostanskog i barajevskog G.G. Nauma (koji je domaćin sinaksisa), arhimandrita Varnave (Dimitrijevića), protojereja Željka (Marića), jeromonaha Jakova (Kupreška), jereja Željka (Jovanovića), jereja Igora (Matijevića), đakona Viktora (Pavlova), jerođakona Paladija (Matića), jerođakona Pajsija (Markovića) i đakona Gorana (Kaluševića). U toku Svete Liturgije Vladika Maksim je u čin jereja proizveo đakona Viktora (Pavlova) iz grada Voronježa (Rusija), a monaha Dionisija (Moračanina), sabrata pomenute obitelji, u čin jerođakona.
Prema informacijama iz Srbije, Svetoj Liturgiji je prisustvovalo oko 700 vernika, a osim Srba prisustvovali su i sveštenici, monasi i mirjani iz Rusije, Grčke i Rumunije, koji su, po 15. Pravilu Prvo-drugog Carigradskog sabora, prekinuli liturgijsko i administrativno opštenje sa episkopima, sveštenicima i mirjanima ekumenistima. Njihov broj je bio oko 50 (kao što se vidi, Srbi ne prihvataju "nevino zajedništvo u jeresi", na čemu toliko insistiraju neo-ekumenisti poput Kirile (rumunski teolog) i oca Teodora Zisisa – napomena redakcije).
Tako je u obitelji Prepodobnog Justina Ćelijskog viđena jedinstvena slika: srpski episkop u progonstvu, u katakombnom hramu, rukopolaže ruskog đakona za sveštenika a srpskog monaha za jerođakona, dok pravoslavni Srbi, Rusi, Grci i Rumuni radosno kliču – „AKSIOS! DOSTOJAN!“. Zaista jedinstven prizor i jedinstvena poruka upućena vaseljeni. Ko ima uši da čuje neka čuje. Na Liturgiji su Grci na svom jeziku otpojali Heruvimsku pesmu a Rumuni na svom jeziku „Angel vopijaše“, što je na poseban način poslužilo jačanju osećaja sabornosti, bratske ljubavi i solidarnosti u zajedničkoj borbi za čistotu vere.
Zaista, mi koji nismo otpali od Crkve, koji nismo raskolnici i u svemu sledujemo učenju svetih otaca, ništa ne radimo po svom nahođenju, samo vodimo borbu, i pokoravamo se jedino Glavi Crkve - Gospodu našem, priznajemo da je atmosfera bila divna i uz preobilne suze zahvalnosti svetom Justinu Popoviću, jer nas je okupio ovde da slavimo Trojedinog Boga.
Usledio je sinaksis, koji se odvijao napolju, pod ogromnim šatorom, pored crkve (prostorno gledano), ali U DUHU Crkve (ontološki gledano). Odvijao se na grčkom i srpskom jeziku (velika pomoć je bio mladi Marko Pejković, koji je sa velikim profesionalizmom prevodio sa grčkog jezika i obrnuto), dok je otac Jefrem Prodromit tiho, šapatom prevodio ostaloj braći Rumunima i onima pokraj njih, od kojih su neki vodili beleške.
Sinaksa je započela Vaskršnjim troparom: "Hristos voskrese ...", koji se pevao tri puta, po jednom na srpskom, grčkom i rumunskom jeziku, kako bi ostavrili zajedništvo u službi Hristu od samog početka.
Usledio je uvodni pozdrav a nakon toga učesnici su se posvetili pitanjima vere:
a) Prisutnima se prvi obratio, g. Georgije Vlamakis , predsednik Udruženja pravoslavnih hrišćana na Kritu (nepravedno optužen od strane arhijereja ekumeniste da je mason), govorio je o učešću Udruženja na čijem je čelu u podršci borbi protiv ekumenizma , u organizovanju konferencija i sinaksisa, podršci prognanim sveštenicima i monasima (nisam dobio nikakav novac od ovog Udruženja - kako su neki požurili da truju takvim informacijama, jer se trudim, milošću Gospodnjom, da obezbećujući parče hleba za svoju porodicu, sve što činim bude u slavu Hrista);
b) Sledeće je bilo izlaganje gospodina Konstantinosa Stefosa (moje duhovno čado, Grk koji živi u Švajcarskoj) koji je pročitao (a Marko Pejković prevodio) pismo koje je poslao Preosvećenom Episkopu Jeremiji (koji pripada Vaseljenskoj patrijaršiji) i u kojem tvrdi da je ekumenski patrijarh Vartolomej jeretik koji je prevazišao sve jeretike u istoriji Crkve i molio ga da prekine njegovo pominjanje. Pismo su sačinili pravoslavni Grci u Švajcarskoj, i do sada nisu na njega dobili odgovor;
c) Obratio sam se i ja, i ukratko predstavio situaciju u Rumuniji, pojašnjavajući našoj pravoslavnoj braći sabranoj u Srbiji, da kod nas postoje tri struje u ispovedanju vere:
1. struja: Oni koji kažu da više nema blagodati u Rumunskoj Pravoslavnoj Crkvi - to jest, oni i njihovi sledbenici su i dalje članovi Crkve, dok su po njima svi ostali otpali od blagodati, ograničeni, neposlušni i slično, bez ikakve prethodne saborske osude - i shodno tome prišli promeni kalendara i usvojili metodološki pristup u kojem nema mesta bilo kakvom dijalogu i konsenzusu, rekavši da više ne postoji sabornost, da ne postoji potreba za takvim stvarima, oni se predaju direktno Hristu itd. itd. (nije čudo što oni misle tako i izmišljaju takve ideje, jer ih ne vodi svetootačko predanje u osnovi , a kamoli da razumeju duh Svetih otaca);
2. struja su oni koji "kreditiraju jeresi", koji su se vratili pominjanju jeretika ekumenista (služeći u Bančeniju sa preosvećenim episkopom Longinom Žarom), koji podstiču vernike na zajednicu sa ekumenistima, usvajaju ljubav bez dogmatskih ograničenja, tj. neo-ekumenizam prihvaćen "teologijom" (nepatrističkom) Mihaila Silvija Kirile, pod zaštitom prof. dr Teodora Zisisa, po kojoj je ikonomija postala zakon, a akrivija je pretvorena u zločin, nazvavši se "umerenim" i "uravnoteženim", a one koji žele slediti Svete Oce u ispovedanju vere, nazivaju "fanaticima" i "ekstremistima", čak i prezbiterijanskim jereticima.
3. struju predstavljaju na desetine otaca u Grčkoj i Rumuniji, zajedno sa hiljadama vernika, koji pažljivo proučavaju učenje Svetih otaca, i samo na osnovu toga vode borbu protiv jeresi, ne oslanjajući se dakle se na svoje mišljenje. Ograđuju se od jeresi i ispovedaju veru Crkve, prepuštajući Gospodu da deluje, oslanjajući se na Njegovu volju po pitanju saborske osude svejeresi ekumenizma.
d) Izlaganje oca Save Lavriota je sažetak pisanog obraćanja/poslanice koju je pripremio i koje će uskoro biti objavljena na rumunskom i srpskom jeziku, iz koje izdvajamo sledeće tačke (koje je 700 ljudi prisutno na Sinaksisu, dočekalo sa velikim aplauzom podrške):
- moramo biti ujedinjeni u borbi protiv svejeresi ekumenizma, jer je ova svejeres naš zajednički neprijatelj;
- stati na put svim lažima i klevetama koje izriču neo - ekumenisti o onima koji se u skladu sa svetootačkim predanjem bore protiv jeresi, i prekinuti tišinu suprotnu zdravom razumu koja je do sada bila prisutna, od strane svetogorskih otaca, te je zameniti velikim sinaksisom u Atini 12. maja 2018. godine, kada će se bogoslovski razjasniti stav o nevalidnosti Tajinstava (o kojem pričaju neki) i udruživanju sa jeresi (kojima su pribegli neki drugi) i nepoštovanju Svetih kanona (što promoviše prof. Teodor Zisis) i pogubnosti slanja verujućeg naroda nazad među jeretike ekumeniste (koje je primenio isti otac iz Grčke i "učenici" Mihaila Silvija Kirile u Rumuniji);
- Postoji samo još jedna kategorija nazovi pravoslavnih koja je gora od ekumenista: oni koji vraćaju narod koji se ogradio od ekumenizma nazad u naručje ekumenistima.
e) Njegovo Preosveštenstvo Horepiskop novobrdski i panonski G.G. Maksim je obraćajući se prisutnima naveo da su, SVIH 17 srpskih episkopa koji su učestvovali na Kritu, među njima i oni koji nisu potpisali dokumenata Kritskog sabora, a koji su uzeli učešće na saboru- zbog navodne „pravoslavne savesti“, ipak, maja 2017. godine sa čitavom srpskom jerarhijom prihvatili ekumenizam i odluke Kritskog sabora, i kako su ovim činom pokazali da je "pravoslavna savest" samo paravan za jeres, kukavičluk i nedostatak ljubavi prema Hristu;
f) Njegovo Preosveštenstvo Horepiskop hvostanski i barajevski G.G. Naum (domaćin sinaksisa) je rekao da je ovaj Sinaksis mali Vaseljenski sabor (u smislu učešća na svim nivoima, kao i vernika iz nekoliko pravoslavnih zemalja: Srbije, Rusije, Rumunije, Grčke, Švajcarske) ili barem prvi korak ka tome, a da je do ostvarenje ovog sinaksisa došlo zahvaljujući molitvama sv. Justina Popovića, najvećeg borca protiv ekumenizma novijeg doba.
Trpezu za sve okupljene pripremile su „barajevske mironosice“ (koje imaju i hor koji je odgovarao na Svetoj Liturgiju na tri jezika: srpskom, grčkom i rumunskom, ali koje su i pojale na sva tri jezika). Sinaksis je nastavljen razgovorom ali samo među kliricima, u kojem su mnogi problemi pojašnjenji (koji mogu ugasiti "vatru" onih koji samo osuđuju - na internetu, sms-om ili na drugi način - bez pokušaja da saznaju istinu).
Preosvećeni Episkop G. Artemije je doktorirao teologiju na Atinskom univerzitetu, gde ga je na školovanje nekoliko decenija unazad, uputio sam Justin Popović, njegov učitelj i duhovni otac, i jeste hirotonisao horepiskope ali u potpunosti u skladu sa kanonima, za šta postoje dokazi i u ranoj istoriji Crkve koji datiraju bar od 10. veka. Vladika Artemije se zaštitio od raskola jer: nije formirao paralelni Sinod sa novo hirotonisanim horepiskopima (koji bi pokušao da zameni Sinod Srpske Pravoslavne Crkve), sve odluke donosi vladika Artemije sam, horepiskopi ne mogu učestvovati u hirotoniji drugih episkopa, mogu samo prizvesti u čin sveštenike i đakone; eparhija nije promenila svoje zvanično ime (od kada je bila na Kosovu i Metohiji), već je samo dodala titulu "u egzilu". Nijedan klirik - sveštenik ili đakon - ne može služiti u eparhiji, osim ako mu to nije lično dozvolio vladika Artemije koji prvo želi da vidi da li je sveštenik pravoslavan, da li bi služio sa ekumenistima jereticima, i da nije u zajedništvu s njima;
- Otac Sava Lavriot je naglasio da dokle god naše delovanje ne vodi u raskol, mi smo sa našom srpskom braćom i nadamo se da će oni biti sa nama;
- Naglasio sam da nismo došli u Srbiju da tražimo episkopa, da svi ostajemo u eparhiji iz koje nas je aktuelni pseudo-jerarh prognao, da ne želimo biti pod kanonskom poslušnošću vladike Artemija, već samo ujedinjeni sa Preosvećenim u istoj borbi, protiv svejeresi ekumenizma
- Preosvećeni Episkop G. Maksim se zahvalio Gospodu što ga je posle 10 godina molitve udostojio ovog dana: da vidi ovakav međupravoslavni sinaksis među pravoslavnim Srbima prognanim od ekumenista: Dodao sam da je možda ovo rešenje za budućnost, i se da zahvaljujemo Bogu u narednih 10 godina za ovaj susret;
- dijalog je bio vrlo otvoren; svi smo se složili da možemo i pogrešiti, ali da moramo podržavati jedni druge, jer imamo zajedničkog neprijatelja - jeres, ali i raskol.
- rečeno nam je da će se ruski sveštenik Viktor (rukopoložen 22. aprila 2018. godine) vratiti u Rusiju i, da kao i drugi rukopoloženi sveštenici, neće spominjati vladiku Artemija u Rusiji (osim na proskomidiji, u sebi) i javno će koristiti legitimno pravo na prekid pominjanja ruskog jerarha u eparhiji u kojoj služi (u katakombnom stilu), čekajući njega ili nekog drugog ruskog arhijereja da se usprotivi jeresi, a zatim bude pod njegovom kanonskom poslušnošću; Srbi pomažu Rusima samo neophodnim rukopoloženjima da bi služili pravoslavnima u svojoj zemlji, ali ih ne pozivaju na bilo kakav raskol, ne želeći da načine bilo kakvu grešku.
Uz napomenu da se sledeći sinaksis održava u Rumuniji, u mestu Satu Mare, 19. maja 2018. godine, i poziva zainteresovanima iz Srbije da prisustvuju istom, otac Kiprijan nastavlja:
„I ponovo ćemo otići u Srbiju, početkom juna, na Molitveni crkvenonarodni Sabor, koji braća Srbi organizuju već skoro deset godina. Imajte na umu da je 150 monaha (jedna trećina od ukupnog broja srpskog monaštva) i na hiljade vernika deo ove progonjene eparhije, koja je uspela u nekoliko godina da izgradi preko 30 manastira i crkava u kojima se ispoveda svetootačko pravoslavlje u svoj svojoj lepoti i snazi, čisto i neukaljano.“
Sreo sam u Srbiji blag, verujući, smiren i bogoljubiv narod - sve to pokazuje kakvo pravoslavlje treba da bude, da i čak u vreme progona, jeste predivno živeti u Duhu Svetom.
Mi – otac Sava Lavriot, o. Emanuel, o. Spiridon, otac Jefrem, o. Kiprijan i svi verni hodočasnici koji su bili u Srbiji - blagodarimo svima za molitve i sa mnogo radosti u duši vas pozdravljamo:
Hristos Voskrese!
Izvor: PŽV :: © 2014 - 2018 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
