Izvor: Večernje novosti, 24.Jun.2013, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bankari se teško odriču paprenih zarada

IAKO je Upravni odbor Udruženja banaka Srbije prihvatio i preporuku Narodne banke Srbije da se građanima vrati deo rate za sve kredite, koji je naplaćen bez realnog razloga, većina banaka i dalje ćuti. Guverner Centralne banke Jorgovanka Tabaković je prozvala neke grčke banke, koje su i najviše povećale kamatne stope na kredite pre četiri-pet godina, da bi trebalo da ih koriguju, ali povratne informacije još nema. Prema preporuci >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << NBS, bankari bi trebalo da do 1. avgusta sračunaju koliko su dodatno uzeli novca klijentima podižući kamate na kredite uz obrazloženje da je to u skladu sa "poslovnom politikom", i to od trenutka menjanja ugovora do početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, krajem 2011. godine. Ovaj iznos banke bi trebalo da uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome dostave obaveštenje klijentima sa izmenjenim planom otplate. Takođe, od klijenata neće naplatiti nikakvu naknadu niti eventualne troškove novog obračuna.PRAVDAJU SE VELIKIM RIZIKOM KAMATE na najtraženije gotovinske kredite i dalje su veoma visoke i kreću se od 22 do 35 odsto. Takođe, na dozvoljeni minus po tekućem računu kamate su i do 40 odsto! Bankari se pravdaju da posluju u zemlji sa veoma velikim rizikom, a pri tome je stepen nenaplativih zajmova u ovom segmentu veoma mali. Skupe pozajmice plaćaju i privrednici koji su u sve većim gubicima i sve ih teže vraćaju. - Reakcija na preporuku o vraćanju dela prihoda stečenog jednostranim podizanjem marži i ukupne kamate, je očekivano izostala, jer direktno tangira njihov prihod - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Stav banaka će i dalje biti uzdržan i neodređen i prevashodno će zavisiti od efekta direktnog obraćanja, ne celokupnom bankarskom sistemu, već užem korpusu banaka koga se tiče pitanje odobrenih kredita u "švajcarcima", a takvih nema baš mnogo. Banke će ovo pitanje, kako kaže Živanović, otezati računajući da će pritisak NBS popustiti a da će ih, ipak, manji broj klijenata tužiti i da će time manji iznos morati da plate. Optimalno rešenje bi bilo u fer podeli troškova između zainteresovanih strana i olakšavanju pozicije banaka kod tretmana ovih kredita kod NBS u pogledu politike rezervisanja po potencijalnim gubicima kod istih i modelu obračuna obavezne rezerve.

Nastavak na Večernje novosti...