Izvor: Politika, 04.Avg.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atina: banke izgubile na berzi 30 odsto vrednosti
Deo opozicije zahteva od premijera Aleksisa Ciprasa energične poteze i rešavanje krize u Sirizi
Od našeg dopisnika
Atina – Posle 37 dana obustave trgovine, grčka berza je ponovo otvorena. Međutim, normalno radi samo za strane investitore, dok domaći i dalje zbog kontrole kapitala mogu da vrše samo ograničene transakcije. Dakle, novcem koji imaju u grčkim bankama grčki biznismeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne mogu da kupuju hartije od vrednosti, ali mogu da koriste račune u stranim bankama.
Prvog dana rada, glavni indeks berze Ateks je izgubio preko 22 odsto vrednosti u odnosu na vrednost na dan zatvaranja 26. juna. Grčka televizija Skaj je javila da su tokom prvog sata rada berze sve deonice su izgubile oko deset milijardi evra vrednosti, da su akcije vodećih grčkih banaka pretrpele veliki gubitak od oko 30 odsto vrednosti i da su grčka elektrodistribucija i telekomunikacioni operater OTE zabeležili minus od 20 do 30 odsto. Ovo je inače prvo zatvaranje berze na više od mesec dana od 1974. godine.
Banke rade, redova ispred bankomata više nema, a Grci su navikli na dnevni limit od 60 evra. Za putovanja u inostranstvo suma koja se može izneti ograničena je na hiljadu evra. Plaćanje računa i poreza ide usporeno i pomereni su datumi do kojih će se stanovništvu tolerisati kašnjenje.
Iako je sezona rasprodaja, trgovina je potpuno zamrla. Trgovci kažu da je opala za 70 odsto. Mnogi od njih će morati da zatvore prodavnice jer ima dana da im ne uđe nijedan kupac. Ima restorana koji otpuštaju i polovinu personala jer je promet, iako Grci nisu promenili naviku da popiju bar jednu kafu dnevno, drastično opao, ugostitelji kažu – čak i do 40 odsto. Poslednja anketa Evrostata pokazuje da je nezaposlenost u Grčkoj 25,6 odsto i da 53,2 odsto nezaposlenih čine mladi do 25 godina, a ako je reč o onima do 35 godina, onda je 73 odsto bez zaposlenja. U kafićima i restoranima rade mladi sa visokom školskom spremom koji ni ne računaju da će se zaposliti u struci.
U turističkoj sferi je situacija u avgustu nešto bolja. Sve je više rezervacija i u vrlo skupim hotelima gde se cene smeštaja u dvokrevetnoj sobi kreću od 250 evra pa naviše, a slobodnih mesta nema do polovine septembra. Avionske karte na domaćim letovima su poskupele i tokom avgusta povratna karta do Rodosa ili Krita sa posebnom naplatom prtljaga košta 200 evra. Karata nema, hoteli su puni, a Grci kukaju kako je teško i kako jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Na Halkidikiju najveći broj turista dolazi iz balkanskih zemalja. Prema informacijama TV MEGA, Srbi čine odsto odsto gostiju, a Bugari i Makedonci pet. Broj ruskih turista opao je za 20 odsto, što opet hotelijere nije nateralo da smanje nerealne cene smeštaja u grčkim hotelima.
Najteže je ipak u malim porodičnim firmama u kojima je proizvodnja stala jer nemaju sirovine. Zbog kontrole kapitala nema uvoza neophodnih sirovina, kasni se sa isporukom porudžbina i tako raste broj onih koje će biti zatvorene.
„Ekonomski pad moga bi da dostigne 4-5 odsto BDP-a ukoliko ne bude mera kompenzacije. Samo potpisivanje sporazuma sa kreditorima, rekapitalizacija banaka, regulisanje dužničkih problema mogu da pomognu u rešavanju neizvesnosti i smanjenju recesije”, izjavio je grčki vicepremijer Janis Dragasakis u intervjuu listu „Rijal njuz” i podvukao da bi, recimo, samo grčkim bankama, koje su ostale bez 48 milijardi evra koje su građani i pravna lica povukli sa računa za šest meseci, bilo potrebno 25 milijardi evra za rekapitalizaciju.
Dragasakis ističe da bi grčka vlada želela da rekapitalizaciju sprovede uz pomoć kapitala iz svog Fonda za finansijsku stabilnost. Tako bi se izbegla rekapitalizaciju uz asistenciju Evropskog stabilizacionog mehanizma, za koju je uslov kresanje osam odsto vrednosti akcija, obligacija i nezaštićenih depozita preko 100.000 evra.
Upravo je rekapitalizacija banaka i borba protiv korupcije glavna tema današnjih razgovora grčke delegacije i međunarodnih kreditora. Nerešenih pitanja je mnogo i sve je prisutnija bojazan da do 10. avgusta neće biti moguć dogovor o svim detaljima koji su uslov za ratifikaciju trogodišnjeg paketa finansijske pomoći. Atinu brine pre svega činjenica da bi 20. avgusta, kada dospeva dug prema Evropskoj centralnoj banci, mogla ponovo da se nađe sa praznim džepovima i pred novom opasnošću od bankrota.
Opozicija, čija je podrška u parlamentu neophodna da bi bilo kakav sporazum bio ratifikovan, insistira na tome da premijer Cipras „preduzme energične mere, počne da upravlja zemljom, preduzme odgovornost i ponudi rešenja”, kako je to rekao lider Nove demokratije Evangelos Meimarakis. On optužuje Ciprasa da svojim postupcima stvara utisak da su mu partijski problemi iznad obaveze da spase Grčku i reši goruće probleme.
„To vodi ka nestabilnosti. Rezultat je konfuzija i u zemlji i u inostranstvu”, kaže Maimarakis i podvlači da izbori u ovom momentu nikome ne bi koristili.
