Izvor: RTS, 04.Jul.2015, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AP: Ako je evrozona hotel, može li se neko odjaviti?
Jedan od najrazornijih efekata eventualnog grčkog napuštanja evrozone bio bi da ta mediteranska zemlja, kolevka demokratije, posle tog prevratničkog gesta, uprkos očekivanjima – ekonomski procveta, navodi se u analizi agencije "Asošijeted pres".
To bi potkopalo tvrdnje kako je zajednička evropska valuta, za koju se u analizi kaže kako je ona "dragulj u kruni evropske ideje o međusobnoj povezanosti", >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ključ prosperiteta, prenosi Beta.
U uvodnim premisama teksta navodi se uobičajeno – da bi za Grčku, na kratke staze, izlazak iz evrozone bio povezan sa ekstremnim šokom i previranjem, dok bi, naprotiv, evrozona preživela inicijalni šok. Za eventualne pozitivne ishode tog postupka u Grčkoj bi se moglo čekati godinama.
Navodeći da sutrašnji referendum o prihvatanju ili neprihvatanju kreditorskih uslova za dalje ispostavljanje finansijske pomoći predstavlja prekretničku tačku za grčku naciju i državu, i da bi eventualno "ne" primoralo Grčku na štampanje svoje valute kako bi se i dalje isplaćivale plate i penzije i uzdigao razrušeni bankovni sektor, autor analize Dejvid Mekhju licitira o mogućim štetama i dobrobitima "razvoda" između Grčke i evra.
"Tvrđava evrozona"
Navodi se kako je naširoko prihvaćena teorija da evrozona neće propasti u kratkom roku po napuštanju Grčke. Bilo bi previranja. Kamate na zajmove za slabije članice evrozone, kao što su Španija i Italija, mogle bi na kratko porasti.
Ali, smatraju takvi teoretičari, Evropska centralna banka (ECB) bi to mogla da "ispegla". ECB već sada, kroz redovnu kupovinu obveznica, u evropsku ekonomiju pumpa 1.100 milijardi evra i spremna je i na više od toga.
Od izbijanja grčke krize 2009, vlade zemalja evrozone pokrenule su mere pojačanog nadzora banaka kao i poseban fond za pomoć problematičnim vladama.
Glasovi druge vrste nagoveštavaju zloslutnije posledice koje bi nastupile odmah. Američki ministar finansija Džejkob Lu neprestano upozorava da svetskoj ekonomiji koja je na nestabilnom putu oporavka nikako ne treba grčko napuštanje evrozone, skraćeno nazvano "grekzit".
Prizivajući potom, za metaforičku dimenziju teksta, u pomoć čuvenu američku rok postavu "Igls", autor analize, citirajući završne stihove njihove rok poeme "Hotel Kalifornija", kaže kako bi izlazak iz evrozone narušio evrozonski "hotel Kalifornija princip" koji nalaže, kao, dakle, u istoimenoj pesmi, da je tu gost uvek dobrodošao da se prijavi, ali da je odjavljivanje – nemoguće.
Ako je, dakle, odlazak jedne zemlje ipak moguć, investitori mogu misliti da, logično, to onda može i bilo koja druga zemlja. I oni bi potom mogli da, za investiranje u drugim problematičnim zemljama, za koje se kao primeri sada navode Portugalija i (opet) Italija, traže veće kamate.
Neki od dežurnih mislilaca, pak, misle da bi takve veće kamate bile ustvari blagotvorne, jer bi primorale države da "prodrmaju" svoje finansije. Tako bi evro zapravo ojačao. Grčka je, prema toj školi mišljenja, dakle, bila samo anomalija, zaostala ekonomija koja "nikad nije ni pripadala klubu".
Drugi ekonomisti, navodi Asošijeted presa (AP), smatraju, međutim, da bi izlazak Grčke prouzrokovao dugotrajne štete po zajedničku evropsku valutu.
"Standard end Pur", kreditna agencija, smatra da bi "stalnost monetarne unije postala dokazano lažna, što bi moglo da baci pod sumnju pretpostavke na kojima se zasniva više od dve decenije ekonomske politike".
Ben Mej, vodeći analitičar u Institutu za ekonomska predviđanja Oksford ekonomiks, kaže da bi najgori udarac koji bi grčko napuštanje evrozone moglo da zada Evropi bio - nagli oporavak po izvedbi tog čina.
"Za dugogodišnje problematične nacije kao što su Portugalija i Italija, izlazna strategija postala bi kredibilna alternativna opcija".
"Kafanski račun"
Autor AP-ove analize dalje navodi da nema sumnje oko toga da bi napuštanje evrozone za Grčku značilo momentalnu katastrofu.
"U prvom momentu, koji bi u stvarnosti trajao nekoliko godina, izlazak iz evrozone bio bi apsolutni haos", kaže Žolt Darvaš, viši istraživač na Brojgel institutu u Briselu.
Početak bi bio kolaps banaka, što bi normalno poslovanje učinilo nemogućim. Grčka nova valuta bi se strmoglavila, podrazumevajući nemogućnost spasavanja kredita koji su izraženi u evrima.
Ekonomija bi potonula - neki kažu od 10 do 20 procenata. Na vrhuncu, to bi, u periodu od oko šest godina, bilo 25 odsto, što je nivo na koji je pala Amerika krajem dvadesetih godina, u vreme Velike depresije.
I to nije sve: Grčka uvozi energiju i lekove, pa bi ta dobra mogla dvostruko da poskupe.
Grčke kompanije koje duguju novac strancima ne bi mogle da vrate dugove. Mnoge bi bankrotirale.
Bez podrške od strane kreditora i od poreskih prihoda, vlada bi morala da smanji javnu potrošnju čak i više nego u vreme oštrih mera štednje koje sada nameću grčki kreditori, a povodom kojih se sutra održava sudbonosni referendum od čijeg ishoda tako mnogo zavisi.
Grčkoj bi, u takvim okolnostima, možda trebala i humanitarna pomoć.
Na kraju, inflacija bi mogla da se otrgne kontroli, pogotovo ako bi centralna banka morala da štampa novac da bi spasla banke i finansirala vladu.
"Bolja budućnost?"
Analiza se završava poglavljem u kojem se iznosi tvrdnja da je najveće pitanje da li će Grčka nešto ućariti od jako denominovane nacionalne valute, što, u teoriji, pomaže većem izvozu.
Da bi se to ostvarilo, vi morate imati, navodi autor AP-a, nešto vredno da prodate, i da budete sposobni da to uradite efikasno. Masline i lepe plaže nisu dovoljne za to.
Ekonomist Žolt Darvas kaže da su zahtevi grčkih kreditora naterali zemlju da reformiše neke aspekte svoje ekonomije, čineći je kompetitivnijom na svetskoj ekonomskoj sceni. Radni ugovori su, na primer, fleksibilniji.
Grčka je na listi Svetske banke koja meri indeks lakoće poslovanja sa 108. mesta pre krize, sada dospela na 62. Ne tako veliki skok, ocenjuje AP, ali ipak jeste neki napredak.
Ako to smanji prekomernu regulativu zakonskih propisa i birokratiju, to bi moglo i dalje da se poboljšava.
Ali, kaže se na kraju opsežne analize AP-a, to bi moglo da bude teže ako Grčka ne bude više deo evrozone, i ne bude suočena sa pritiskom ostalih članica da modernizuje svoju ekonomiju.
Sutra u sedam sati ujutru širom Grčke otvaraju se glasačka mesta na kojima će Grci odgovarati na referendumsko pitanje koje glasi: "Da li treba prihvatiti predlog sporazuma koji su Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond podneli Evrogrupi 25. 06. 2015, a koji ima dva dela koji čine taj predlog? Naslov prvog dokumenta je 'Reforme za kompletiranje Tekućeg programa i posle njega', a naslov drugog je 'Preliminarna analiza održivosti duga'".
Kakva god bila odluka građana na referendumu, Vlada Grčke će morati da o otplati duga ponovo pregovara s poveriocima.
.jpg)
