Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Nov.2024, 07:49
Hronologija FEST-a: 34. FEST 2003 (28. februar–9. mart)
Neposredno pre početka FEST-a, Savezna Republika Jugoslavija osnovana 1992. godine je zvanično prestala da postoji. Njene do tada federalne jedinice, Srbija i Crna Gora formirale su istoimenu labavu državnu zajednicu oročenu na tri godine. Termin održavanja festivala je inače pomeren za mesec dana kasnije da bi se izbeglo poklapanje sa Berlinom i Roterdamom i približilo dodeli Oskara koja je kasnije prebačena na kraj februara čime je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Fest dobio lepu priliku da pre redovnog repertoara igran aktuelne oskarovce. Ovaj termin FEST-a je potrajao do 50. tog izdanja, 2022. godine.
Kao profilisana ustanova kulture odlukom Skupštine grada Direkciji Festa je poverena i organizacija martovskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Veći obim posla podrazumevao je i veći radni prostor pa su se zaposleni u Direkciji iz iznajmljenih kancelarija u Domu omladine preselili u renovirano zdanje u Ulici majke Jevrosime br. 20. Zgrada je dugo bila van upotrebe, zapuštena i neuknjižena. Ličnim angažovanjem tadašnjeg gradskog sekretara za kulturu Gorice Mojović uz dosta napora i prepreka pretvorena je u kuću FEST-a.
Verifikovan je savet u kome su iz prošlog saziva ostali Jugoslav Pantelić, Dejan Vražalić i Miroljub Vučković. Pridružili su im se Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana, Milutin Petrović, Boško Milin, Dragan Đurković, Nena Opačić, ujedno i šef pres-centra i kao predsednik Goran Paskaljević.
Opstali su programi Đavo u telu, Tamo daleko, Činjenice i slagalice, dok su Gala Gala, A Amerika i Dečji program preimenovani u Tokovi, SAD danas i Fest za mlade. Novitet je bio Svetionik u funkciji otkrića pojedinih autora. Publika je otkrila Tihog Amerikanca, Filipa Nojsa (svečano otvaranje), Ararat, Toma Egojana, Čikago, Roba Maršala, Pijanistu, Romana Polanskog, Pričaj sa njom, Pedra Alomodovara, Rat, Alekseja Balabanova, Sve o Šmitu, Aleksandra Pejna, Ledinu, Ljubiše Samardžića, Uhvati me ako možeš, Stivena Spilberga, Zbogom Lenjine, Volfganga Bekera, 28 dana kasnije, Denija Bojla. Prve večeri je kao uvertira i iznenađenje pušten dobitnik berlinskog zlatnog medveda u kategoriji kratkog igranog filma Atorzija, Stefana Arsenijevića. Prikazana su 93 filma iz 42 zemlje koje je videlo 56.000 gledalaca sa kupljenim ulaznicama. Od zatraženih 600 izdato je 300 akreditacija, a oficijalni sajt je dnevno beležio 22.000 poseta. Iz magacina distributerske kuće „VANS“ zadužene da vodi službu kopija ukradena su rolne filmova Daleko od raja, Toda Hejnsa i Japon, Karlosa Reigadasa, što je dovelo do pomeranja i izmena pojedinih projekcija
Ken Rasel, ugledni autor koji dugo nije snimao, u Beograd je doputovao sa namerom da prekine rediteljski post i najavio da će na veliki ekran preneti životnu priču o Nikoli Tesli. Obišao je njegov muzej, pogledao eksponate, navodio neka glumačka imena i vratio se u Englesku. Za francuskog šansonjera i nosioca glavne uloge u filmu Ararat , Šarla Aznavura, ustanovljena je titula počasnog predsednika. Aznavur i Rasel su dobili i Zlatni pečat Kinoteke. Pored An Mugalis koja je ponovo pohodila Fest, titulu najlepše ponela je Do Ti Haj, vjetnamska glumica i partnerka Majkla Kejna u Tihom Amerikancu koja je došla u pratnji supruga i glumca Kvana Haja. Stigli su i nemački glumac Tomas Krečman iz Pijaniste i reditelj Volfgang Beker.
Tri dana po završetku festivala, 12. marta 2003. u Beogradu je ispred zgrade Vlade u zločinačkom atentatu ubijen premijer Srbije, dr Zoran Đinđić. Iste večeri je proglašeno vanredno stanje i započeta policijska akcija Sablja. Vanredno stanje je ukinuto 22. aprila 2003. godine.
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
