Izvor: Politika, 09.Mar.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Festova palata u Beogradu na vodi
Beogradski festival treba sada osvežiti, kadrovski uljuditi i izmestiti u multifunkcionalno zdanje, na Trg kulture na Savskom platou, uz Operu i novi dom Beogradske filharmonije
Bio je i prošao 42. Fest. Dobrih filmova, među 75 prikazanih sa „palmama“, „medvedima“, „lavovima“ i „oskarima“, bilo je u sasvim dovoljnom broju. Značajnih filmskih gostiju čini se više nego ikad od 2000. naovamo. U vazduhu taj prizvuk labudove pesme. Sazrelo je vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za festovske promene.
Odavno je trula ta država Festa. Zlatna era filmskog festivala duge tradicije prošla je onog trenutka kada se tik posle „demokratske revolucije“ njegov osnivač odlučio da ga nekako obezliči. Kadrovski obeznačaji – birajući za Festove mudrace, lidere i poslenike one što su više posledica negativne selekcije, partijskog članstva, simpatizerstva i (direktnog) nepotizma nego li posledica vrhunskog znanja, vaspitanja i umeća. O nedostatku liderske harizme, recimo onog tipa kakvu su je posedovali Milutin Čolić, Dušan Makavejev, Nebojša Đukelić, pa i Emir Kusturica za ono kratkog festovskog mandata, da i ne govorim.
Harizmatičnog vođu Fest odavno nema, a takav je neophodan kao magnet za svekoliki inostrani i domaći filmski svet i za one (finansijere) od kojih Fest zavisi, kako bi se povratio na festivalsku mapu sveta odakle je odavno skrajnut. Kako bi opet postao kulturni brend, značajan za evropski i svetski portret ove naše Srbije.
Nemojte sada, molim vas, da mi kao kontraargumente za ovo gore izrečeno navodite novčano-finansijske probleme, posledice bombardovanja, rata i slično. Pa bilo je rata i bombi i besparice i u Sarajevu, pa nas je znatno mlađi Sarajevo film festival po slavi i značaju odavno prešišao, postavši najznačajniji bosanskohercegovački brend u očima sveta. Hoću da kažem – nije sve u lovi, ima nešto i u ljudima. U radu, umesto pozerstva. U znanju i veštinama, umesto foliranja. U želji da konačno na pravi način iskoristimo i plasiramo ono što već imamo, a ponašamo se kao da ne znamo šta ćemo sa tim.
Beogradskom Festu ne treba samo „okrečiti fasadu“, već ga sada treba suštinski rekonstruisati, osvežiti, kadrovski uljuditi. Svaki uloženi dinar u njegovo generalno spremanje brzo bi se isplatilo, jer Fest je komercijalna manifestacija koja zarađuje. Zarađivao bi još više kada bi konačno dobio i svoju palatu.
Ukoliko i kada se bude ostvario projekat „Beograd na vodi“ tamo bi festivalskoj palati, tom multifunkcionalnom zdanju koje bi tokom čitave godine osim Festovih podmirivalo potrebe i drugih filmskih, ali i pozorišnih i likovnih i muzičkih manifestacija, bilo idealno mesto. Evo, recimo, na Trgu kulture na Savskom platou, uz zgradu Opere i novi (veći od postojećeg) dom Beogradske filharmonije. Pa da Beograd zaista bude svet. Evropska metropola kulture i umetnosti.
Mislite da sanjarim? Bože sačuvaj! Čak i ako od projekta „Beograd na vodi“ ne bude ama baš ništa (a nekako sve manje sumnjam), beogradska železnička i autobuska stanica svakako će se izmeštati iz savskog amfiteatra. I eto prostora za taj Trg kulture sa sadržajem koji sam gore iznad opisala. Sigurna sam da finansijere neće biti tako teško pronaći. Ako imate kontakte sa nekim iz naše delegacije koja ovih dana, na Sajmu nekretnina u Kanu, svetskim agentima, građevinskim i finansijskim magovima predstavlja projekat „Beograd na vodi“, molim vas javite im da ovu moju ideju pridodaju i iskoriste. Onom ko izgradi festivalsku palatu i ostala neophodna zdanja na Trgu kulture na vodi, spremna sam da prepustim sve lovorike! Za ideju, naravno, zadržaću autorska prava.
----------------------------------------------
Norveški film pobednik Festa
Iz pobedničkog filma „Vaša sam“
U jedinom Festovom takmičarskom programu „Evropa van Evrope“, jednoglasnom odlukom žirija (Klaus Eder, Tomislav Kurelec i Goran Marković), pobedio je debitantski norveški film „Vaša sam“, mlade rediteljke i glumice Iram Hak.
U svom obrazloženju žiri navodi da je ovaj film dao „duboki uvid u palestinsku porodicu koja je emigrirala u Norvešku“, ali i za „senzibilnost i iskrenost u prikazivanju usamljene žene u izuzetnoj interpretaciji glumice Amrite Ačarije i za veoma svežu režiju“.
Među najgledanijim filmovima na 42. Festu, lidersku poziciju zauzima čudesna „Nimfomanka“ Larsa fon Trira, film koji je zbog ogromnog interesovanja imao čak tri vanredne projecije. Sasvim zasluženo, jer je ovo film o tužnoj, usamljenoj ženi, o očajničkoj potrazi za ljubavi, koju je fon Trir uprkos njemu svojstvenim egzibicijama i povremenim šokantnim preeksplicitnim scenama, ispričao na iznenađujuće dirljiv i topao način, u poglavljima, poput priče iz „1001 noći“, uz puno ironije, humora i suštinskih egzistencijalističkih značenja…
Dubravka Lakić
objavljeno: 10.03.2014.
Pogledaj vesti o: Fest, Dodela Oskara 2013
.jpg)
