Izvor: B92, 27.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Facebook i srpska Ecotopija
Tek što smo počeli da koristimo sve blagodeti nove multimedijalne igračke Youtubea, već smo bili uvučeni u svet sa svim osobinama iz našeg ogledala. Verovatno smo u poslednje vreme bar nekoliko puta bili upitani da li smo na Facebooku, a time i pozvani ili namamljeni u zamku nove internet igračke...
Stojan Vatreš
Dnevni list 24 sata navodi kako su srpski fejsbukovci uspešno izveli nekoliko društvenih akcija:
Antifašistički miting >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Beogradu
Borba protiv grupe "Nož, žica, Srebrenica"
Popravka žirafa na Topčiderskoj zvezdi i druge
Prva pomisao je bila da se prijavimo kao Miki Maus, ali već nakon nekoliko sekundi to pitanje je postalo potpuno bezveze – isto kao kada bi svojim prijeteljima dali lažni broj telefona. Jednostavno, Facebook očekuje tvoj pravi profil, osim ako te baš svi ne poznaju kao Peru Detlića, što već spada u domen naučne fantastike.
Facebook otvara vrata u novu dimenziju, dajući upravo ono što je potrebno današnjem homo sapijensu – slobodu izražavanja i mogućnost izbora. Da ne zaboravimo i sveti gral interneta, da aktivno učestvujemo i omogućimo neku promenu, bez kompromisa i sa iskrenim doprinosom. Ili bar da se samo čujemo i kažemo da ne volimo (hejteri).
Pravu moć Facebooka možda najbolje ilustruje i to da je u izboru Obame u Americi veliku ulogu odigrala impozantna kampanja na internetu (Yes, wwwe can!, prim. aut.), donoseći mu nesagledivu popularnost i nove glasače. Posle ovih američkih izbora, agenda izbornih aktivnosti i percepcija glasača više nikad neće biti ista. To je već nateralo mnoge političare da naprave svoj profil, kreiraju svoju fan grupu, komuniciraju i osluškuju svoje potencijalne birače.
Svet rapidno postaje malo selo a Facebook neka vrsta nadreligije, ujedinjujući polove i povezujući, čak i one drugačijih shvatanja, kao opijum. Zvuči mondijalistički, možda i pomalo orvelovski, zar ne?
Ono što svet interneta čini drugačijim i nesagledivim jeste upravo ta buntovnička sloboda i mogućnost drugačijeg. Jer, šta drugo bi privuklo stotine miliona korisnika da se prijave i kreiraju svoj profil. Drugim rečima, ljudi su glasali prvenstveno za jednu novu ideju i mogućnost, ne isključujući pri tome i psihološke, sociološke ili kulturološke aspekte. Možda po prvi put, biti (drug) član i nije tako out.
Poslednje statističke brojke Facebook profila sa ex-yu prostora pokazuju da je Srbija sa oko 600.000 rekorder u regionu, odmah je sledi Hrvatska sa nekih 530.000.
Kako prenosi list 24 sata iz Beograda, broj posetilaca uzrasta od 18 do 25 godina čini skoro 50% svih profila iz Srbije, što reprezentuje i globalni trend.
Ovo je sjajna vest za sve one koji žele da se čuju i vide.
Naravno, ne izmišljajmo rupu na saksiji, tvorci ovog fenomena su se već dosetili toga i danas je Facebook verovatno najskuplja stvar na tržištu i prava štamparija novca. Jednom rečju, daje mogućnost marketinškim gikovima da naprave idealnu reklamu, savršeno segmentišu tržište i imaju besprekoran audit kampanje.
Ooops! Neko nas posmatra...
Kako piše NewYork Times, vlasnik Facebooka je povukao sporne promene i pozvao predstavnike korisnika da se aktivno uključe u pravljenje novog Bill of Rights and Responsibilities, insistirajući da nije postojala namera o promeni vlasništva nad korisničkim sadržajima i informacijama.
Reakcije i kritike korisnika i medija podrile su samu ideju na kojoj počiva koncept Facebooka, ostavljajući nam prostora da se zapitamo da li mi koristimo Facebook ili on nas?
Ovaj eksces je ponovo u fokus postavio pitanje da li je naš profil i istorija ponašanja roba na tržištu i da li je uopšte na prodaju. Kako god da se završi ovaj proces, mi ćemo se i dalje družiti, ali možda ne više na Facebooku, nego sa njim.
Nije daleko dan kad će neko organizovati izbore za predsednika, parlament i voditi neku vrstu aktivnog promovisanja na Facebooku. Nemojte se začuditi ako te rezultate sutra pročitate i u novinama, ma kako izgledalo futuristički i avanturistički.
Ova vizija još uvek ima u suštini Facebook kao naše oruđe i medij kojim mi upravljamo, ali da li će to tako i zaista ostati?
Teoretičari zavere kažu da svakako neće, a u prilog im ide i nedavna vest da su vlasnici Facebooka promenili uslove korišćenje (ToC). zZnate, one bezobrazno duge tekstove ispisane sitnim slovima, koje niko ne čita.
Suština je u tome ko je vlasnik profila i sadržaja – korisnik ili sam Facebook? Nove izmene u uslovima su, kako navodi Facebook, imale za cilj da očuvaju integritet sistema kod onih korisnika koji obrišu svoj profil, ali bi njihove aktivnosti, deljeni sadržaji i podaci ostali aktuelni i veoma živi u Facebookovoj bazi podataka. Posle mene i dalje ja, ali bez mozga i srca!
Ovakvo zavrtanje ruku nije ostalo bez odjeka, opet zahvaljujući Facebooku i samosvesnim korisnicima. Naravno, Facebook je daleko od social networkinga i zabave. U igri su veliki ulozi i veliki novac. To se u biznisu popularno zove ROI, odnosno povraćaj investicija.
Facebook je danas globalni fenomen i kao takav predmet najširih hvalospeva ali i kritika, često opravdanih. Na stranu što nam omogućava da ipak uštedimo novac od telefoniranja, slanja pisama ili diskova, Facebook nas je suštinski povezao, unoseći onu ličnu notu u celu priču. A tu smo svi najosetljiviji. Neće proći dugo vremena a Facebook ćemo koristiti i na mobilnom telefonu ili interaktivnoj televiziji.
U razvijenim zemljama vodi se najšira debata da li je Facebook na poslu štetan ili koristan, međutim nesporno je da pomera granice i ulazi u naše živote. Jedna od zanimljivih elemenata profila je i bračni status, kao paradigma fenomena Facebooka. Zamislite na trenutak snagu podataka iz ozbiljne analize ove informacije na segmentu određenog grada ili države.
Facebook omogućava i razvoj partnerskih aplikacija sa drugim platformama, portalima i entitetima na internet mreži, putem integracije/razmene profila i jedinstvenog logovanja. Umrežavanje platforme na nivou šire internet zajednice i zajedničko partnerstvo su možda i najjači adut Facebooka u budućnosti.
Facebook Ecotopia
Kreiranje grupa i drugih sexy aplikacija, kao što je Pet Society, predstavljaju najveći potencijal i oficijelnu snagu Facebooka. Nemojmo zaboraviti nedavni "rat" između slovenačkih i hrvatskih posetilaca povodom slovenačkog blokiranja Hrvatske na putu ka EU. Da postoji kakav energometar na sajtu, verovatno bi izmerio apsolutni maksimum na ovakvim debatama visokih emocija, dok je sa druge strane, ovakav vid demokratije (višeglasja) i sukoba mišljenja do pre godinu-dve prosto bio nezamisliv.
Primera radi, ako pretražite grupe po ključnoj reči Srbija dobićete preko 500 rezultata! Ljudska kreativnost i inventivnost zaista nemaju granice.
Sme li danas neko reći, šta posle Facebooka? Teško je reći ali letvica je postavljena vrlo visoko i novi e-hit će morati daleko da dobaci.
Ono što je danas važno istaći je da nikad nijedna privredna grana i medij nije toliko otvoren i transparentan za razvoj i profitabilnost kao internet, omogućavajući konstantno takmičenje ideja i najboljih rešenja. Primer osnivača Googlea, Facebooka ili Youtubea govori za sebe.
Tamnu stranu zavisnosti od interneta i Facebooka ilustruje i nedavni napad pedofila na maloletnu devojčicu u Beogradu, koji se lažno predstavljao na Facebooku. Kao i svako rešenje ili alatka, i Facebook ima svoje naličje, kao i uvek kada nekom sredstvu ili ideji damo mesto koje im ne pripada.
I to vlasnici Facebooka znaju kada se kreću po uzanoj liniji između velikog profita Velikog brata i kompromitacije moje privatnosti. Ali ni mi nismo oslobođeni odgovornosti za svoje ponašanje, pogotovu kada se predstavljamo svojim punim imenom. Ne postoje ti ToC koji će nas osloboditi nepotrebne glavobolje, upada u privatnost ili nečeg goreg.
Na kraju, neka svako pronađe svoju meru ali bar razmislite da se uključite u neku društveno korisnu grupu, ako je već niste kreirali. Ili odigrajte Movie Quiz "Only Fools And Horses"... Ja sam se prijavio u grupu Ecotopija *Ja čuvam Srbiju, a Ti?*, a poziv važi i za druge u borbi za čistiju i lepšu Srbiju. Ako ste skeptičniji, onda poslušajte one starije i iskusnije koji kažu, istina je negde između.
