Izvor: Kurir, 23.Maj.2010, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FACEBOOK DECI KRIVI KIČMU
Vidimo se večeras, na Fejsu! Ovako se danas ugovaraju sastanci mladih u Srbiji. Umesto nekadašnjeg gluvarenja, zajedničkog
Vidimo se večeras, na Fejsu!
Ovako se danas ugovaraju sastanci mladih u Srbiji. Umesto nekadašnjeg gluvarenja, zajedničkog slušanja muzike, druženja i „muvanja“, tinejdžeri sve svoje društvene potrebe ispunjavaju na internetu. Umesto ljubavi, imamo „sajberljubav“, umesto seksa „sajber seks“, umesto društva „komjuniti“, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << umesto prijatelja - prijatelje na Fejsu.
Popularna internet stranica Fejsbuk svakoga dana ima sve više korisnika u Srbiji, a prema poslednjim istraživanjima, preko milion naših sunarodnika ima svoj profil na ovom sajtu. Korisnici su uglavnom mlađi od 30 godina, a najviše je srednjoškolaca, koji zbog opsednutosti ovim sajtom danima ne izlaze iz kuće. Među mladima se pojavila i nova krilatica: ako nečeg nema na Fejsu - nije se ni desilo!
Opsednutost mladih internetom naročito je vidna u poslednjih nekoliko godina, otkako je svakome dostupan. Nema više druženja u školskom dvorištu, sportskih sekcija niti igranja lastiša. Za janjine, školice i klikere današnja omladina zna samo iz priča roditelja.
- Naša deca su usamljena. Roditelji su prezauzeti svojim obavezama, poslom, „Velikim Bratom“ ili Ligom šampiona. Tada na scenu stupa internet, koji popunjava sve praznine. Fejsbuk je zamenio igralište. Na ovaj način održava se iluzija pripadanja grupi i učestvovanja u direktnoj komunikaciji. Deca poistovećuju virtuelne prijatelje sa realnim i na taj način zadovoljavaju potrebu za druženjem - priča dr Vlajko Panović, neuropsihijatar.
- U svakom od nas čuči takmičarski duh. Pre pojave interneta mladi su se nadmetali u fudbalu, košarci ili u igrama znanja. I danas se bitka odvija non-stop, ali u sajber prostoru. Izbor je ogroman - igrice, kvizovi ili takmičenja u prestižu na Fejsbuku - nastavlja dr Panović.
On ističe da se posledice „virtuelnog života“ mladih vrlo brzo primete.
- Deca provode po ceo dan ispred računara. Pored toga što im se krivi kičma i što trpe fizičke posledice, psihičke posledice su mnogo gore. Komunikacija s porodicom svodi se na minimum. Kada se roditelj obrati detetu, sledi čuvena rečenica „evo sad ću“. Ipak, zabranama i nasiljem roditelji neće rešiti ovaj problem. Potrebno je da se više okrenu svojoj deci i da se bave dobrotom, a ne sankcijama - kaže dr Panović i zaključuje da bi mlade trebalo usmeriti prvo ka porodici, a zatim ka školi, gde je neophodno uvođenje sportskih sekcija.
Sportske sekcije u okviru plana i programa škola u nadležnosti su Ministarstva prosvete,
kao i Ministarstva omladine i sporta.
- Predviđeno je oživljavanje školskih sportskih sekcija, kao i rad na poboljšanju kvaliteta nastave fizičkog vaspitanja. Za to je neophodna tesna saradnja ministarstava sporta i obrazovanja. S tim u vezi je održan sastanak dva resorna ministra, gospođe Snežane Samardžić-Marković i gospodina Žarka Obradovića, koji su se dogovorili o formiranju zajedničke radne grupe koja će se operativno baviti pitanjem školskog sporta i definisanjem aktivnosti koje će dovesti do poboljšanja situacije u ovoj oblasti - kaže
Dragan Atanasov, načelnik odeljenja za sport pri Ministarstvu omladine i sporta.
- Ne mislim da je Fejsbuk jedini krivac, ali ne treba zanemariti njegov uticaj. Krivca treba tražiti i u nama samima, u tome koliko imamo vremena i svesti o značaju fizičke aktivnosti.
U ovom procesu edukacije i podizanja svesti moraju učestvovati profesori, treneri, roditelji, ali i mediji, koji na svaki način treba da promovišu značaj i ulogu fizičke aktivnosti. Sve treba dovesti na realnu meru. Deca treba da se bave računarima, treba da uče, ali treba da imaju vremena i za bavljenje sportom. Da bi se deca bavila sportom, ona to treba da nauče na primeru svojih roditelja i nastavnika, a u informisanje o značaju fizičkog vežbanja treba da se uključi i što više medija - kaže Atanasov.
U poslednjih 15 godina naša deca su drastično deblja, a više od 80 odsto njih ne pohađa časove fizičkog vaspitanja, potvrdili su nam u Gradskom zavodu za sport.
- Rezultati istraživanja fizičkih sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta bili su zabrinjavajući. Istraživanjem, uz primenu Eurofit testova, obuhvaćena su deca od sedam do 14 godina starosti. S obzirom na to da se procena fizičkih sposobnosti vrši testovima koje podržava EU, dobili smo mogućnost uporedne analize sposobnosti naše dece i mladih širom Evrope. Prvim analizama je uočeno da se indeks telesne mase prosečno uvećao kod dečaka za 7,3 odsto, a kod devojčica 5,6 odsto.
Istovremeno, telesna visina i težina povećane su kod dečaka za tri odsto a kod devojčica za 2,5 odsto. Međutim, neke od varijabli koje karakterišu fizičku sposobnost kod devojčica su smanjene za šest odsto, a kod dečaka za 12 odsto. Uporednom analizom s decom iz pojedinih zemalja Evropske unije konstatovano je da su rezultati naše dece u većini ispod proseka - rekli su nam u Zavodu.
- Jedan od razloga je brz razvoj tehnologije, koji je doveo do toga da mališani sve više vremena provode ispred računara, igrajući igrice, a u poslednje vreme je Fejsbuk jedan od glavnih razloga što vreme provode u svojim domovima umesto na sportskim terenima i u salama za fizičko - kažu iz Zavoda.
Srbija je po broju korisnika Fejsbuka na prvom mestu u regionu i 18. u Evropi, rezultati su istraživanje portala adriatalk.com.
Broj korisnika u našoj zemlji se povećao, prema istraživanju sprovedenom u avgustu prošle godine, na neverovatnih 1.040.000, što predstavlja povećanje broja korisnika od preko 20 procenata u odnosu na maj iste godine. Broj muškaraca je i dalje veći od broja žena i sada iznosi 54,4 odsto od ukupnog broja korisnika u Srbiji.
Da li ste zavisni od Fejsa?
Psiholog Džoana Lipari s kalifornijskog univerziteta UCLA definisala je pet znakova koji ukazuju na zavisnost od Fejsbuka:
- Propuštate spavanje zbog korišćenja Fejsbuka
- Na Fejsbuku provodite više od sat vremena dnevno
- Opsesivno pronalazite nekadašnje prijatelje i ljubavi na ovom sajtu i komunicirate s njima
- Ignorišete poslovne obaveze, surfujete po Fejsu intenzivno tokom radnog vremena
- Pomisao na napuštanje Fejsbuka izaziva u vama nemir.
Potvrdni odgovori na prethodno izložene tvrdnje mogu ukazati na postojanje zavisnosti od Fejsbuka, navodi Džoana Lipari i predlaže jednostavan test - probajte da izdržite jedan jedini dan bez Fejsbuka. Ako vam dan prođe u stresu i nemiru, definitivno ste postali zavisni.
Bila sam zavisna
- Drugarica me je nagovarala da otvorim profil, ali sam mislila da je to gomila gluposti. Pričala je: „Upoznaćeš tako nove ljude, povezati se sa starim prijateljima, sa onima koji su u inostranstvu.“ Na kraju sam poklekla. Počeli su da mi stižu zahtevi za prijateljstva. Ubrzo sam nakupila oko 200 prijatelja. Imala sam običaj da kako dođem iz škole, tako uključim komp i odmah idem na Fejs, ispisem šta sam radila tog dana i igram razne igrice.
Upoznala sam i jednog dečka pa sam morala da budem stalno na vezi ukoliko on odluči da me pozove na čet (dopisivanje). Počela sam da zaostajem u školi. Iako sam svaki put mislila da će mi biti dovoljno sat vremena, uvek bih ispred računara provela sve slobodno vreme. Kad bi me neko pozvao da se prošetam, mislila sam da je to gubljenje vremena.
Postala sam zavisna od proveravanja poruka, kačenja slika, ispisivanja komentara. U jednom trenutku mojim roditeljima počelo je da smeta što sam po ceo dan sama u sobi i što ne pričam ni sa kim. Mrzelo me čak i da napravim pauzu za ručak, nego bih jela ispred računara, da nešto ne propustim. Shvatila sam da sam preterala kad sam prestala da idem na treninge, iako sam do tada bila jedna od najrevnosnijih - priča 17-godišnja učenica gimnazije iz Beograda.
- Roditelji su se zabrinuli za mene jer sam popustila u školi. Uvek sam bila odlična, a ove godine ću biti vrlo dobra i bojim se da ću izgubiti mogućnost da upišem fakultet koji želim. Išla sam na razgovore sa psihoterapeutom i odlučila da, zasad, ugasim svoj profil. Sada se sa svojih 20 bliskih prijatelja viđam u gradu, a nastavila sam da treniram odbojku.
