Izvor: B92, 09.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrovizija u retrovizoru
Novoformirana unija evropskih emitera (EBU) 1954. godine dobila je zadatak da osmisli zajedničku emisiju i po predlogu Italijana napravljena je „priredba" po uzoru na njihov San Remo.
Prva Evrovizija tako je zapravo bila radijski šou, do te mere slabo zapažen da sa same manifestacije nije preživeo nijedan video zapis, pa čak ni tabela glasanja. Kao vrhunac blama ostao je snimak na kome je pobednica Lys Assia >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz Švajcarske na kraju pesme pevala „la la la" jer nije mogla da se seti reči. Prigodna uvertira za trominutne lagane melodije, koje su kasnije postale zaštitni znak ove najveće parade kempa, kiča i svega ostalog, što je zaokupljivalo pažnju velikog dela ne samo Evrope, već i drugih kontinenata.
Postoji više pogleda na Evroviziju, zavisno od toga koliko ste stari. Ili mladi. Za neku generaciju, koju ćemo za ovu priliku zvati generacija naših „mamatata", to je bila dostojanstvena manifestacija sa puno elegantnih haljina, frakova i krznenih kaputića, koju je ABBA reorganizovala negde polovinom sedamdesetih svojom nečuvenom odećom, koju bi Jake Shears danas prošetao do samoposluge. Nešto malo mlađi verovatno su imali priliku da vide kako je pobeda ABBE podigla pop standarde budućih učesnika, zbog čega su sledeća dva pobednika poput holandskih Teach-In ili Britanaca Brotherhood of Men osvajali vrhove evropskih top-lista.
Za generaciju rođenu sedamdeset i neke to je manifestacija koja se prikazivala u vreme postajanja samo dva televizijska kanala i proizvodila je popularno zvani „Dinastija" efekat praznih ulica, kada roditelji nisu morali da teraju decu da ostanu u kući, jer je za to bila zadužena Evrovizija. To je bilo i vreme gomile pop pesmica, počev od Bucks Fizza, koje su u svojoj slatkoći i drami često preslikavale ono što je MTV plasirao na jedan malo veštiji način, kao i doba dramatičnih balada Corinne Hermes, Johnnyja Logana i Celine Dion. Ali, za sve odavde, to je pre svega bilo vreme kada Jugoslavija skoro nijedne godine nije izostajala sa takmičenja i kada je nizala uspehe u vidu budućih karaoke i 3K Dur hitova, koji je kulminirao najnezaslužnijom od svih pobeda (Riva), a sve je polako otišlo u fade out sa Bebi Dol, sada već poslovično oštećenom zbog političke situacije.
Tu stižemo do današnjih tinejdžera i nešto starijih, za koje je Evrovizija bila jedno davno sećanje njihovih roditelja sve do momenta dok se Srbija nije vratila na ovu manifestaciju. Za njih ona predstavlja jedan niz neprestanih uspeha, uzbuđenja, histerije, prevelikih strasti, vladavine Željka Joksimovića, svađa, povlačenja i na kraju trijumfa. Vreme kada je sva magija glasanja demistifikovana veoma jasnom političkom situacijom u Evropi, SMS glasanjem, gej lobijem, podržavanjem suseda i bivše braće po rakiji i votki. I zašto onda treba gledati Evroviziju? Osim što je to dobra terapija za sve predstavnike „otačastvenih" organizacija, i poneki put dobar antibiotik za sve kulturfašiste, Evroviziju treba gledati iz jednog često zaboravljenog razloga na ovim prostorima, a to je zabava i opuštanje. I zbog toga što imate retku priliku kada je potpuno ok i bezopasno biti nacionalista i glasati za suseda sa kojim si donedavno bio u istoj državi ili ratovao. Nešto kao tolerantnija i muzikalnija varijanta gledanja utakmice.
A da ne zaboravim najbitniji faktor – okupljanje. Mislim da sam jednom seo ozbiljno da gledam Evroviziju tokom devedesetih, kada je ona zbog dugog odsustva Srbije bila potpuno neinteresantna za nas. I bilo je prilično dosadno. Ali od povratka naše zemlje na Eurosong, svake godine sam se okupljao sa prijateljima kada smo pravili i interno glasanje. Ne očekujete baš da ćete imati priliku da čujete pesme poput «Waterloo», «Puppet On A String» ili «Volare», štaviše, molite Boga da ćete se sećati bilo koje od tih pesama makar dok ne počne glasanje.
Ali, činjenica je i da su i festivali ranije imali veću bitnost i funkciju, da su mnogi preko njih pokušavali da naprave svoju karijeru, naročito iz zemalja koje nisu imale pristupa velikom evropskom tržištu. Danas to izgleda potpuno suludo za sve vlasnike Myspace stranice, ali samo se setite koliko ABBA kao bend iz Švedske nije imala nikakav način da se čuje van svoje zemlje početkom sedamdesetih. A to su isti oni koji su na kraju prodali 380 miliona nosača zvuka i čiju ploču ima svaki drugi čovek s ovih prostora. Danas i izvođači iz istočne Evrope prave karijere bez prisustva Evrovizije, a tzv. etno-trend i internacionalne karijere etabliranih izvođača kao što su Zabranjeno pušenje, Darko Rundek ili Bilja Krstić, razvile su se potpuno drugim putevima. Tako da je Evrovizija ostala poslednje utočište čiste i besmislene zabave. Zato ne bih mogao da zamislim prikladniju zemlju za domaćina ove godine od Srbije.
Kako napisati evrovizijski hit?
Po tvrdnji i istraživanju jednog od muzičkih eksperata sa Univerziteta u Bristolu, recept za pravljenje savršene evrovizijske pesme glasi: Odgovarajući ritam i tempo, lako zapamtljiva melodija, savršen refren, modulacija (promena tonaliteta) tokom pesme, jasno definisan kraj, koreografija i kostimi. Po tome, ABBA, Celine Dion, Sandie Shaw, Teach-In i Bucks Fizz uradili su najbolju stvar.
U vašem MP3 plejeru:
Domenico Modugno – Nel Blu Dipinto Di Blu (Italija, 1958)
ABBA – Waterloo (Švedska, 1974, pobednik)
Sandie Shaw – Puppet On A String (Velika Britanija, 1967, pobednik)
Brotherhood of Men – Save Your Kisses For Me (Velika Britanija, 1975, pobednik)
Bucks Fizz – Making Your Mind Up (Velika Britanija, 1981, pobednik)
Sistem glasanja
... se menjao sve vreme i dok su u početku pobednici završavali sa ukupno tridesetak poena, od sedamdesetih prvoplasirani su imali preko 100 poena. Apsolutni rekorder za sada su Lordi sa blizu 300 poena. U početku se stručni žiri izjašnjavao, dok palica nije predata u potpunosti narodu, a tzv. „blokovsko" glasanje bilo je poznato i mnogo pre nego što su predstavnici SSSR-a i Jugoslavije počeli da se časte međusobno.
U vašem MP3 plejeru:
Grethe & Jorge Ingmann – Dansevise (Danska, 1963, pobednik)
Lordi – Hard Rock Hallelujah (Finska, 2006, pobednik)
No Name – Zauvijek Moja (Srbija i Crna Gora, 2005)
Jednom teatar... uvek kemp
Ključni element koji vezuje Evroviziju je „preterivanje". I same šansone ili kancone koje su činile većinu konkurenata na početku u sebi su imale taj dramski over-the-top momenat i uvek je postojala ideja šta je pristojno, a šta nepristojno za Evroviziju. Zato je i pojavljivanje bosonoge Sandie Shaw, nečuvenih kostima Abbe i sličnih stvari bilo kako element sablažnjavanja, tako i nešto što je samo pratilo ono što se dešavalo van okvira te pristojne manifestacije. Ali ipak je teatralni momenat nešto što do danas prati Eurosong. Tako su od devedesetih novi trendovi počeli da ubrzano menjaju lice ove manifestacije. Norveški bend Secret Garden je pobedio sa pesmom od samo 24 reči čiji autor bi mogla da bude i Enya ili Loreena McKennitt. Dana International je prvi transvestit koji je pobedio na manifestaciji, što je otvorilo vrata i slovenačkim Sestrama nekoliko godina kasnije. Od otvaranja istočne Evrope, Evrovizija se opirala godinama da primi etno uticaje dok Sertab Erener nije pobedila 2003. godine i tako verovatno otvorila Pandorinu kutiju iz koje ne prestaju da izlaze nove zemlje i novi zvuci brda i dolina. A 2006. desilo se i ono čega su se mnogi godinama pribojavali – da će neko shvatiti pozorišni element hard rok i hevi metal, koji je na kraju doneo i prvu pobedu Finskoj.
U vašem MP3 plejeru:
Secret Garden – Nocturne (Norveška, 1995, pobednik)
Dana International – Diva (Izrael, 1998, pobednik)
Sertab Erener – Everyway That I Can (Turska, 2003, pobednik)
Verka Serduchka – Dancing Lasha Tumbai (Ukrajina, 2007)
Jugo karaoke
Kao jedina zemlja za koju gvozdena zavesa nije važila, Jugoslavija se priključila evrovozijskom takmičenju 1961. godine i sa izuzetkom četvrtog mesta koje je Lola Novaković donela sa drugom godinom učestvovanja, godinama je i pored slanja velikih zvezda odavde poput Zdravka Čolića i Tereze Kesovije, imala krajnje prosečan rezultat. Međutim, stvari su se promenile osamdesetih kada se ideja jugoslovenstva prenela više na ovaj aspekt i kada je našim predstavnicima „krenulo", a pesme iz Jugoslavije skoro redovno završavale u prvih deset, dok na kraju i najdosadnija od svih nije i pobedila (to je mislila i cela Evropa koja uopšte nije kupovala singl «Rock Me» benda Riva). Posle kraha Bebi Dol sa pesmom «Brazil», koja je dobila samo jedan poen i pored toga što je ostala jedna od najomiljenijih evrovizijskih pesama, bilo je jasno da će se ove pesme podvesti pod još jedan deo u enciklopediji jugonostalgije.
U vašem MP3 plejeru:
Lola Novaković – Ne pali svetlo u sumrak (1962)
Zdravko Čolić – Gori Vatra (1973)
Danijel – Džuli (1984)
Riva – Rock Me (1989, pobednik)
Tajči – Hajde da ludujemo (1990)
Bebi Dol – Brazil (1991)
Starosna granica...
... se pomerala iz godine u godinu i iznenađenje se desilo još 1964. kada je pobedu odnela Gigliogla Cinquetti, šesnaestogodišnja devojčica. Iduće godine pobedu je odnela štićenica Sergea Gainsbourga, sedamneastogodišnja France Gall. Zabrinjavajuće je postalo onda kada je trinaestogodišnja Sandra Kim (J’aime La Vie) odnela prvu pobedu za Belgiju, ali kada je francuski predstavnik samo nekoliko godina kasnije imala 11 godina, to je nagnalo organizatore da uvedu pravilo da niko ispod 16 godina ne može da učestvuje, što je vremenom samo dovelo do stvaranja Junior Evrovizije.
U vašem MP3 plejeru:
Gigliola Cinquetti – Non ho l'età (Italija, 1964, pobednik)
France Gall – Poupée de cire, poupée de son (Luksemburg, 1965, pobednik)
Sandra Kim – J’aime La Vie (Belgija, 1986, pobednik)
Nathalie Paque - J'ai volé la vie (Francuska, 1989)
Pravilo pevanja na stranom jeziku
Mnogi su uvek smatrali da je razlog što Irci imaju najviše pobeda to što pevaju na engleskom, koji većina Evrope ipak može da razume. Kakve šanse je tu imala jedan jugoslovenski ili turski predstavnik? Međutim, u jednom kratkom periodu EBU je odobrio učesnicima da pevaju na kom jeziku žele, što je prva od svih iskoristila ABBA, koja je 1974. svoju pobedničku pesmu pevala na engleskom i za kratak period donela dva velika evropska hita. Pravilo je, međutim, brzo ukinuto da bi se vratilo tek 1999. godine. Naš prošlogodišnji predstavnik napravio je pomak jer je «Molitva» prva pobednička pesma u potpunosti otpevana na maternjem jeziku od 1999. godine.
U vašem MP3 plejeru:
Johnny Logan – What’s Another Year (Irska, 1980, pobednik)
Teach-In – Ding-a-dong (Holandija, 1975, pobednik)
Elena Paparizou – My Number 1 (Grčka, 2005, pobednik)
Marija Šerifović – Molitva (Srbija, 2007, pobednik)
Bratstvo i (ne)jedinstvo
Vlada u senci je na manifestaciji uvek bila politika. U ranim godinama manifestacije bilo je puno zahteva da se sa takmičenja isključe zemlje sa jakom desničarskom vlašću, konkretno Španija i Portugalija. Zbog vojne diktature, Grčka se priključila tek po njenom padu, Rusija i njene bivše republike pristupile su Evroviziji tek po raspadu SSSR-a, a situacija sa bivšom Jugoslavijom je bila do te mere apsurdna da je Bosna prvi put učestvovala 1993. godine tokom rata u svojoj zemlji! Ali, da ne bismo rekli kako je Evrovizija jedna nesvesna manifestacija, mnoge pesme su se angažovale po raznim pitanjima. U vreme većih ideala to je bila pobednica Nemačke Nicole sa antinuklearnom pesmom (Ein Bischen Frieden) i Toto Cutugno, koji je pevajući o ujedinjenoj Evropi (Insieme: 1992) pobedio i to usred Zagreba u vreme celovite Jugoslavije.
U vašem MP3 plejeru:
Nicole – Ein Bisschen Frieden (Nemačka, 1982, pobednik)
Toto Cutugno – Insieme: 1992 (Italija, 1990, pobednik)
Duarte Mendes – Madrugada (Portugal, 1975)
Ich Troje - Zadnych Granic-Keine Grenzen (Poljska, 2003)
Greenjolly - Razom Nas Bahato (Ukrajina, 2005)
Vruć krompir
Ako ste pomislili kako bi bilo strava da Srbija ponovo pobedi na Evroviziji odmah da vam kažem da to iz organizacije retko ko zaista želi. Održavanje manifestacije je uvek bio vruć krompir koji su mnoge zemlje prebacivale zbog veoma visoke cene održavanja. Iz tog razloga već druga manifestacija nije se odigrala u Švajcarskoj koja je bila domaćin i pobednik prvog takmičenja. Od tada je počelo prebacivanje ovoga nemilog čina, što su do sada obično preuzimale Engleska i Holandija umesto drugih nacija. Jedan od takvih slučajeva odigrao se nakon druge pobede Izraela zaredom 1979. godine. Kako su prebacili Britancima organizaciju Eurosonga, oni na kraju nisu ni učestvovali na manifestaciji, jer se njeno održavanje poklapalo sa nacionalnim praznikom u spomen na žrtve Holokausta. I tako je to ostao jedini slučaj kada je pobednik izostao sledeće godine.
U vašem MP3 plejeru:
Lys Assia – Refrain (Švajcarska, 1956, pobednik)
Isabelle Aubret – Un Premier Amour (Francuska, 1962, pobednik)
Anne Marie David – Tu Te Reconnaitras (Luksemburg, 1973, pobednik)
Milk, Honey with Gali Atari – Hallelujah (Izrael, 1979, pobednik)
Pevač-u-najam
... popularno pravilo koje je još ranije pobijalo teoriju da samo državljani određene zemlje mogu da joj osvetlaju obraz. Čuveni primeri su France Gall (Francuskinja koja je pobedila za Luksemburg), Vicky Leandros i Nana Mouskouri (Grkinje koje su predstavljale Luksemburg). Za naše podneblje možda je najzanimljivija činjenica da je Tereza Kesovija predstavljala Monako 1966. čak šest godina pre nego što je predstavljala Jugoslaviju, a prošlogodišnja predstavnica Mađarske Magdi Rzsa je rođena Subotičanka, koja je, između ostalog, donela verovatno prvu "dvanaesticu” od Srbije ovoj susednoj severnoj zemlji.
U vašem MP3 plejeru:
Corinne Hermes – Si La Vie Est Cadeau (Lukemburg, 1983, pobednik)
Celine Dion – Ne partez pas sans moi (Švajcarska, 1988, pobednik)
Tereza Kesovija - Bien plus fort (Monako, 1966)
Nana Mouskouri – A Force De Prier (Luksemburg, 1963)
Francoise Hardy – L’Amour S’En Va (Monako, 1963)
Pop profiterstvo
Osim toga mnoge nacije pokušale su da profitiraju na trenutnoj evropskoj popularnosti svojih izvođača. Britanci su to u početku konstantno radili kada su slali Cliffa Richarda, Lulu ili Matta Monroa, čak i Oliviju Newton-John, koju godinu pre nego što je zaigrala u filmu Grease. Ali, kada je pop muzika postala internacionalna i mnoge druge nacije koje su imale grupe uspešne na nivou Evrope, šalju trenutno aktuelne grupe. Pokušaj Belgije da pošalje elektro-ironičare Telex (hit «Moskow Diskow») nije urodila plodom, dok je Luksemburg slao Plastic Bertranda (hit «Ca plane pour moi») i duet Baccara (hit «Yes, Sir I Can Boogie»), Nemci Silver Convention (hit «Fly Robin Fly»), a Francuska se ove godine okušava sa Sebastianom Tellierom. Najbolje su za sada prošli Rusi, koji su u jeku najveće svetske popularnosti poslali bend Tatu da na maternjem jeziku predstavlja zemlju i njima je i pored treće pozicije pobeda realno izmakla za samo par poena. Najbolje su prošli vlasnici velikog hita «Walking On Sunshine», Katrina & The Waves koji su odneli pobedu Britaniji 1997. godine.
U vašem MP3 plejeru:
Olivia Newton John – Long Live Love (Velika Britanija, 1974)
Cliff Richard – Congratulations (Velika Britanija, 1968)
Katrina & The Waves – Love Shine A Light (Velika Britanija, 1997)
Tatu – Ne ver ne boysa ne prosi (Rusija, 2003)
Sebastian Tellier – Divine (Francuska, 2008)
Pravila, pravila...
1957. Prvi put je uvedeno pravilo da pesma ne sme da traje duže od 3 minuta
1961. Prvi put je uvedeno pravilo da se Eurosong održava subotom uveče
1970. Da bi izbegli incident iz prethodne godine kada su imali čak 4 pobednika, uvedeno je pravilo da se ako su pobednici izjednačeni, ponovo izglasava pobednik.
1973-1976. uvedeno je pravilo da učesnici mogu da izaberu jezik na kojem će pevati
1989. uvedeno pravilo da ne mogu da učestvuju mlađi od 16 godina
1990. Uvedeno pravilo da u slučaju izjednačenja pobeđuje onaj sa najviše dobijenih dvanaestica, pa desetki... Već iduće godine došlo je do ovakve situacije.
1993. uvedeno pravilo kvalifikacija na ESC zbog povećanog broja zemalja iz istočne Evrope
1999. uvedeno pravilo da svi mogu da pevaju na bilo kom jeziku. Odlučeno da se Big 4 svake godine plasiraju u finale. Orkestar je postao opcionalan.
2004. Uvedeno obavezno polufinalno kvalifikaciono veče
Youtube momenti:
"Azucar Moreno" loše startuju nastup u Zagrebu
Najnespretniji početak jedne evrovizijske manifestacije oko koje će se Beograd večito naslađivati parolom: „Mi bismo to bolje organizovali".
Dana International u Jerusalimu pada prilikom dodele pehara novoj pobedničkoj pesmi švedske pevačice Charlotte Nilsson.
Britanski predstavnik Jemini iz 2003. isfalširao celu prvu strofu i doneo Britaniji prvi put poslednje mesto i 0 poena. Taman kad je ostatak Evrope hteo da ih napenali zbog aktivnosti u Iraku.
Ko kaže da se ne razumeju? Pet pobednika sa "tra-la-la" naslovima:
Massiel – La, La, La (Španija, 1968)
Lulu – Boom Banga-bang (Engleska, 1969)
Teach-In – Ding-a-dong (Holandija, 1975)
Yizhar Cohen - A-Ba-Ni-Bi (Izrael, 1979)
The Herreys - Diggi-loo, Diggi-ley (Švedska, 1984)
Prvi put ste ih sreli na Eurosongu:
Julio Iglesias – Gwendolyne (Španija, 1970)
ABBA – Waterloo (Švedska, 1974)
Ofra Haza – Hai! (Izrael, 1983)
Celine Dion – Ne Partez Pas Son Moi (Švajcarska, 1988)
Tekst preuzet iz novog broja magazina "Huper", koji u prodaji možete naći od 1. maja.
- Indiana
Šešir. Bič. Nova avantura
- Nick Cave
Odelo. brkovi. Novi život
- Trip hop
"Vesele" devedesete
- Ex files
Pet izgubljenih YU albuma
- Gus Van Sant
Autsajderske simfonije
