Izvor: Blic, 26.Nov.2016, 08:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duška Vučinić: Od Lolite sam dobila plemenitost i radost s kojom ništa ne može da se poredi
Poznato TV lice, jedan od zaštitnih znakova prenosa Evrovizije i šef službe za Odnose s javnošću i korporativni imidž Javnog servisa RTS, život deli sa simpatičnom ženkom jorkširskog terijera - Lolitom, koja je, uz supruga i sina Aleksu, četvrti član njene porodice.
- Volela bih da mogu da utičem na ljude da ne prepuštaju svoje pse ulici. Ukoliko ima volje, uvek postoji način da im se nađe odgovarajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dom - poručuje u intervjuu sajt za MAGAZIN PAS novinarka Duška Vučinić. Za pse je, kako kaže, vezana od ranog detinjstva, a s Lolitom njena porodica vreme provodi najčešće u prirodi, u druženju s prijateljima, ali i u svakodnevnim šetnjama naseljem Profesorska kolonija.
Kako se pas našao u vašem domu?
- Pre nekoliko godina rešila sam da ispunim želju sinu koji me je godinama molio da mu nabavim psa. Prva ideja mi je bila da udomimo ljubimca. Kako mi je zbog ograničenog prostora u stanu bio potreban mali pas, shvatila sam da nabavka šteneta mešanca nije najbolji izbor. Njihov "gabarit" u odraslom dobu pomalo je nepredvidljiv, što je bio razlog da odustanem od prvobitnog plana. Baš tih dana upoznala sam novu rasu - jorkširskog terijera. Poželela sam baš takvog psa za svoju porodicu, i vrlo brzo se našao kod nas. Naša ljubav prema Loliti rodila se na prvi pogled. U odgajivačnici sam je izvukla iz gomile i shvatila da će baš ta mala pufna ući u naš dom. Odmah je dobila i ime. Iako vrlo mala, bila je izuzetno ljupka, ženstvena i zavodljiva. I nisam pogrešila - takva je i danas.
Lolita je mali pas...
- Kad sam se odlučila za rasu i štene, nisam ni slutila da sam izabrala "toy" verziju, budući da je Lolita zaista mala. Moj sin Aleksa, koji je visok skoro dva metra, kaže da mu je vrlo zabavno kad se s njom šeta. Često ga zaustavljaju i pitaju: "Momak, kako zauzdavaš ovog lava?" i slično. Ipak, zahvalan je što je Lolita ipak pas, a ne hrčak na povocu.
Šta je uticalo da tvoj sin izabere baš psa za ljubimca?
- Psi su sastavni deo mog života od najranijeg detinjstva. Moj tata je veterinar i svi smo u porodici ljubitelji životinja. Iz tog perioda pamtim mnoštvo anegdota koje sam pričala Aleksi kad je bio dete. To je verovatno bilo presudno da i on poželi kućnog ljubimca. Od malena je pokazivao naklonost ka njima. Pamtim da je svaka naša šetnja parkom trajala dvostruko duže, jer je želeo da zastane i pomazi svakog psa na koga smo naišli.
Novi broj magazina Pas na svim kioscima širom Srbije!
Kako funkcioniše zajednički život? Da li je Lolita zahtevan ljubimac?
- Lako i brzo postala je četvrti član naše porodice. Ne protivi se da ostane sama, što je nama veoma važno, jer smo često zbog posla i škole odsutni. Uprkos tome, njoj sleduju obavezni jutarnji izlazak, obroci po utvrđenoj satnici i obavezna popodnevna šetnja. Zajednički izlasci uveče užitak su za Lolitu, ali i celu porodicu. Vikende najčešće provodimo na izletima u prirodi ili u druženju s prijateljima. Lolitu vodimo svuda sa sobom i brzo je postala i njihova ljubimica. Naši roditelji je obožavaju i često se utrkuju da je ugoste subotom i nedeljom. Draga je, mila, bez posebnih zahteva i zaista osvaja ljude. Jorkširski terijeri su odlični za stan, budući da se gotovo ne linjaju niti imaju bilo kakav specifičan miris. Ona je mala, pa se noću svi krećemo po stanu s povećanim oprezom. Voli da spava s nama u krevetu, a savršeno je uvežbala da se prilagođava našim položajima tokom spavanja. Ima, međutim, i običaj da se ponaša kao da je ogroman pas, u najmanju ruku kao da je doberman i da shodno tome brani svoju teritoriju. Pokazuje veliku hrabrost u kontaktu s drugim psima, pa smo često prinuđeni da je zauzdavamo i tako joj ukažemo da u raspravi s drugim psima snaga i veličina nisu argumenti na njenoj strani.
Ona je vaš ljubimac, a ko je u porodici njen? Postoji li neko za koga je posebno vezana?
- Sa svakim od nas pojedinačno ima poseban odnos. Mene doživljava kao zaštitnika, i kad nastupi neka kriza ili potencijalna opasnost, privija se uz mene. Tu se oseća najsigurnijom i najkomfornijom. Sa sinom Aleksom najbolje se zabavlja. On joj je neka vrsta drugara za igru, ali se često i lako naljuti na njega. Suprug je njen najveći autoritet, koga poštuje i sluša. Bez greške je uspela da odredi svačije mesto, tačno zna šta od koga da očekuje i šta može da dobije, i tako se i ophodi. Svojim šarmom uspela je da osvoji sve naše prijatelje, čak i one za koje se ne može reći da su naklonjeni životinjama.
Kakva su tvoja ranija iskustva sa psima?
- Veoma interesantna. Kada sam bila mala, imala sam predivnog koker španijela, koji nam je nažalost ukraden. Devojčice su inače slabe na ovu rasu pasa, pa sam i ja kao dete imala u sobi postere s ovim psima. Bila sam veoma vezana za ovog kokera čiji sam gubitak teško podnela. Nabavka drugog psa iste rase pokazala se kao greška, jer nije uspeo da nadoknadi prazninu uprkos tome što je fizički bio potpuno identičan. Više godina kasnije mama i tata su se potrudili da me po povratku s mora obraduje najlepši poklon – jedan divan rotvajler. Sticajem okolnosti kod mene je dosta vremena provela argentinska doga prijatelja koji je morao da otputuje na duže vreme. To je bio fantastičan pas, elegantan i gospodstven. Svi ovi psi su bili premeniti i divni, i odigrali su veliku ulogu u mom detinjstvu i kasnijem životu.
Šta pas znači detetu u periodu sazrevanja?
- To je neprocenjivo i svakome bih preporučila da nabavi psa svojoj deci. Ljubimac će im pomoći da razviju odgovornost i radne nevike. Kuče ima svoje potrebe koje ne trpe odlaganja i izgovore. Pas traži hranu, vodu, šetnju, pa i trenutke zabave i igre. Jednostavno, živo je biće koje od čoveka traži povišeni nivo odgovornosti. Mom detetu Lolita je bila prva veća obaveza i izazov za pružanje brige. Dete i svaki vlasnik psa zauzvrat dobija velike doze plemenitosti i radosti s kojom ništa ne može da se poredi. Reč je o interakciji – mi psu, pas nama. U stvari, činimo dobar tim.
Kako gledaš na predrasude prisutne u našem društvu u vezi sa suživotom sa psima? Često čujemo da psima nije mesto među decom, u stanu, na krevetu...
- Možda nisam pravi sagovornik za ovu temu jer sam odrasla sa psima. Meni to ništa ne smeta i ne razumem najveći broj uvreženih stavova. Lolita je bukvalno član naše porodice, i jedino je lišavam hrane iz tanjira, pre svega zbog nje same i njenog zdravlja. Podrazumeva se da higijena ljubimca mora da bude na najvišem nivou. To znači da nema ulaska u krevet ako joj šapice nisu temeljno oprane, a kupanje i češkanje takođe se podrazumevaju. Ljudima koji ne poznaju pse teško je opisati osećaj sputavanja njene jutarnje radosti i želje da nas probudi, ali nikako pre zvuka za buđenje. Tek zvonjava sata njoj je siguran znak da je dan počeo i da može svoju radost da podeli s nama. To je neponovljivo.
Pruža li Beograd svojim žiteljima adekvatne uslove za držanje ljubimaca?
- Primećujem da se sve više pažnje posvećuje kućnim ljubimcima i njihovim vlasnicima, što me istinski raduje. Naravno da sve može bolje, ali ne treba zaboraviti da je ne tako davno bilo nezamislivo ući sa psom u tržni centar, kafić ili restoran. Dugo sam zavidela ljudima u inostranstvu koji su javnim prevozom putovali u društvu svojih ljubimaca. Kod nas je u tom pogledu poslednjih godina napravljen ozbiljan pomak, i na ljude sa psima ne gleda se više sa čuđenjem. Dopada mi se što to postepeno postaje obrazac tipičnog načina života i nadam se da će u budućnosti biti još bolje.
Koji je tvoj savet ljudima koji se spremaju da nabave ljubimca - mešanac ili rasni pas?
- Nemam ništa protiv mešanaca, naprotiv. Ko god nema ambicije da posećuje izložbe ili se bavi odgajenjem pasa, može slobodno da nabavi mešanca. Oni ponekad jesu enigma što se tiče karaktera, pa i veličine u odrasloj dobi, ali i te kako znaju da uzvrate ljubav i pažnju. Viđala sam mešance čija lepota i plemenitost mogu da se mere s bilo kojim rasnim psom.
Radiš na televiziji. Na njoj danas nema emisija, filmova i sadržaja o životinjama, kakvi su postojali pre dve, tri decenije. Kako to objašnjavaš?
- Ne samo da nam nedostaju filmovi, već i neuporedivo jeftinije emisije koje tretiraju odnos čoveka i ljubimca. Nekad je izuzetno popularna bila emisija "Pet-šou", koja je išla na Trećem kanalu. Bila je fenomenalna, jer je na pitak način nudila interesantna znanja o životinjama. Materijalna situacija nam ne dozvoljava pravljenje programa poput onoga koji se emituje na Animal planetu, ali bi trebalo više pažnje da posvećujemo makar domaćim životinjama - kaže Duška Vučinić za sajt MAGAZIN PAS. Dodaje da ovakvi programi nisu jeftini, baš kao što puno košta i snimanje filmova sa psećom tematikom.
- Poslednji sličan film koji sam gledala je "The Artist", s fenomenalnim džek raselom. On je definitivno moj najjači utisak iz ovog filma - kaže ona.
.jpg)
