Izvor: Politika, 16.Dec.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna kineske ljubavi
Za sve one koji se još možda pitaju otkud tolika zainteresovanost zemalja centralne i istočne Evrope (među kojima su većina članice Evropske unije) za intenzivniju saradnju s Pekingom, odgovor bi mogao da leži u podatku koji je nedavno objavio „Fajnenšel tajms”. Naime, prema podacima koje je ovaj list dobio u Međunarodnom monetarnom fondu, Kina će od sledeće godine i zvanično postati najveća svetska ekonomija, to jest preteći će SAD po obimu bruto domaćeg proizvoda, merenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << paritetom kupovne moći.
Bruto društveni proizvod Kine već sadaiznosi 17,6 biliona dolara, u odnosu na američkih 17,4 biliona. Potreban li je bolji razlog za sve veće okretanje ovog dela Evrope azijskom partneru?
U skladu sa ovim galopirajućim privrednim rastom, koji nije zabeležen u istoriji, okretanje Pekinga zemljama ovog dela Evrope posledica je, kažu analitičari, i strategije Pekinga koju ekonomisti nazivaju „novim putem svile”. Početkom 2000. godine kineske investicije u regionu, kako pokazuju podaci varšavskog Instituta za razvoj centralne i istočne Evrope, bile su takoreći ravne nuli, da bi deset godina kasnije dostigle 590 miliona evra.
Ekonomski analitičari kažu i da je kinesko partnerstvo sa istočnom Evropom logično rešenje jer će Pekingu omogućiti pristup važnim lukama, poput „Konstance” u Rumuniji i „Burgasa” u Bugarskoj, preko kojih će moći da izvozi robu. Kinezi su već zakupili veliki deo atinske luke „Pirej” na period od 35 godina. Uz sve to, zemlje regiona imaju visoke stope rasta, manje striktne propise za zapošljavanje i fleksibilniju viznu politiku u odnosu na zemlje zapadne Evrope.
Iako Peking uporno ponavlja da podržava objedinjavanje Evropske unije, u Briselu, a naravno i Vašingtonu, nimalo se blagonaklono ne gleda na novouspostavljeno prijateljstvo. Prodor Kine se doživljava isključivo kao cepanje Evrope na zapadni i istočni deo.
Gde je tu Srbija?
Značaj kineskih investitora Beograd je odavno prepoznao, pa stoga nije čudno što je od samog početka, 2012. godine, bio među 16 država koje su učestvovale na samitu sa kineskim premijerom. Prošle godine, u Bukureštu, bilo je samo obećanja i najava da bi savremena pruga od Beograda do Budimpešte mogla da se gradi, a već na ovom beogradskom okupljanju ta ideja se polako pretvara u realan projekat. Tu je i most Zemun–Borča, koji je izgrađen kineskim novcem, a u planu je i da Kinezi grade treći blok Termoelektrane „Kostolac”, vredan oko 715 miliona evra.
Jelena Cerovina
objavljeno: 17.12.2014
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
