Izvor: Vostok.rs, 15.Nov.2012, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stroga štednja: kontraefekat?
15.11.2012. -
Evropska konfederacija sindikata, koja objedinjuje 36 zemalja, održava 14. novembra Evropski dan akcije protiv mera stroge štednje u EU. U orbiti štrajkova i demonstracija su Grčka, Španija, Italija, Portugalija, Francuska, Belgija, Nemačka, Holadnija, Češka i Slovačka...
Protestni talas ne prolazi. 12. novembra agencije su objavile dobru vest – grčki parlament je usvojio >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << budžet za 2013. godinu u paramterima trojice kreditora! Ali dok je proticalo glasanje (za-167, protiv-128) na ulicama Atine besnela je gomila. U pravcu zgrade leteli su zapaljeni flajeri. Ljudi su znali da će porezi skočiti, državni troškovi, između ostalog plate, penzije, socijalne isplate će se smanjiti za 9,6 miliojardi evra, starosna granica za odlazak u penziju će se podići na dve godine (do 67 godina). Takva je cena perspektive ostanka u prijateljskoj porodici zone evra, dobijanje 31,5 milijardi evropske valute, spas od bankrotstva.
Da li je tako neophodan „gorki lek štednje“ koji donosi toliko patnji stanovništvu? – pitali smo bivšeg ministra ekonomije RF, direktora banke Ruska finansijska korporacija Andreja Nečajeva:
- Sitaucija je u zemljama različita. Grci, a još (u manjem stepenu) Irci, Portugalci, delimično Španci, imali su standard i državne rashode neadekvatne onome što su zarađivali. Za neosnovane radosti mora da se plati. A za Italiju spoljni dug nije kritičan: može se proći sa merama ubrzanja ekonomskog rasta. Ali čuda, ponavljam, ne dešavaju se. Ako u Grčkoj ne plate poreze, to se smatra mal te ne nacionalnim vidom sporta, a državna blagajna ostaje prazna. I drugog sredstva za oporavak finansija osim smanjenja svih mogućih troškova nema. Mislim da čak najveći populisti među grčkim poslanicima shvataju da ako ne bude strogog budžeta, izlazak iz zone evra je neminovan i takav skok inflacije da će se današnje nevolje učiniti cvećem. Pri tome niko više neće dati na zajam. Dobija se začarani krug.
Vi ste radili u prvoj reformatorskoj vladi Rusije 1992-93. godine, donosili sa timom dramatične odluke o liberalizaciji cena, stabilizaciji budžeta, spasavali zemlju od obustave preduzeća, saobraćaja, faktički od gladi. Koje preporuke biste dali danas vlastima u Briselu? Andrej Nečajev:
- Treba doneti odluku da li će oni sačuvati zonu evra po saku cenu ili osigurati postepeni izlazak iz nje za dve-tri zemlje. I u zavisnosti od toga delovati. U prvom slučaju treba formulisati zahteve prema slabima. Privremeno ih lišiti finansijske samostalnosti, uvesti antikriznu upravu, kontrolu od strane Evropske komisije, ECB ili specijalno formiranog organa. Nešto slično se sada dešava kod nas u Rusiji. Usvojen je zakon po kojem regioni koji premaše budžet prelaze pod kontrolu ministarstva finansija. Briselu je odavno vreme da propiše sve te varijante, da ispolje političku volju, hrabrost. A ona će biti potrebna, jer moraće da se suprotstavljaju nacionalnim vladama i protestim masama stanovništva.
Drugi slučaj je lagani izlazak iz zone evra. Za njega je potreban, kako se čini, mehanizam paralelnog toka valuta – nacionalne i evropske, mgouće podela evra – za unutrašnju i spoljnu upotrebu. Ali gotovih recepata nema. Trebalo je propisati pravila izlaska iz zone evra još prilikom njenog formiranja, a ne prepuštati se romantičnim iluzijama da se to nikada neće dogoditi.
U vestima se pojavila informacija da povodom održavanja evropskog Dana akcije Konfederacija sindikata namerava da uruči šefu Evropske komisije Barozuu Nobelovu nagradu za surovost, pošto smatra da mere stroge štednje guraju Evropu u ekonomski nazadak i razaraju evropski socijalni model. Ali da li će poći za rukom da se fizički preda Nobelova nagrada 14. novembra u Belgiji, još je veliko pitanje. Jer danas tamo štrajkuje saobraćaj...
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
