Izvor: RTS, 11.Mar.2016, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija uskoro predaje pregovaračku poziciju za poglavlje 24

Šefica Pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević rekla je da je cilj da Srbija ubrzo preda pregovaračku poziciju za poglavlje 24, koje se tiče pravde, slobode i bezbednosti.
Tanja Miščević je na sastanku Radne grupe za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o EU rekla da je Srbija pre dve nedelje obaveštena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je EU prihvatila Akcioni plan za Poglavlje 24 i pozvala Srbiju da predstavi svoju pregovaračku poziciju.

Prema njenim rečima, bez naše pregovaračke pozicije EU ne može da predstavi zajedničku pregovaračku poziciju.
Istakla je da je konačni cilj da do kraja holandskog predsedavanja, odnosno do kraja juna, poglavlje 23 i poglavlje 5 budu otvorena za pregovaranje.
"To nije nerealno, to je kranje realno", rekla je Miščevićeva.
Na sastanku je rečeno i da je trenutni trošak akcionog plana za poglavlje 24 više od 27 miliona evra, a taj iznos će se značajno povećati.
Miščevićeva je dodala da je Srbija "jedna od retkih zemalja", uz Makedoniju, koja ima operativni plan za migracije.
Navela je da je Srbija pre dve nedelje obaveštena da je EU prihvatila akcioni plan za poglavlje 24 na osnovu koga se izrađuje pregovaračka pozicija i da je pozvala Srbiju da predstavi tu poziciju.
U taj akcioni plan unete su određene izmene, poput pomeranja nekih rokova, u odnosu na prethodnu, treću verziju iz septembra, rekli su na sastanku i izneli podatak da će primena tog plana koštati 27.250.000 evra.
Srbija, kako je navela, nije tražila prelazne periode za usklađivanje sa propisima EU u oblasti 24, a "ne bi ih ni dobila da je tražila, i jedini segment za koji se ostavlja mogućnost za kasniju primenu jeste šengenski sistem jer pristupanje tom sistemu ne zavisi samo od Srbije već i od EU".
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić rekla je da je cilj da se zakoni Srbije usklade sa pravnom tekovinom EU do 2018. ali da se pojavljuju neki novi rokovi da primenu do 2020.
Dodala je i da su neke kratkoročne mere iz 2015. pomerene za ovu godinu i kasnije, što bi mogli biti posledica toga da rokovi nisu bili realni, održavanja izbora u Srbiji i promenama u samoj EU.
Miodrag Lazić iz Odeljenja za evropske poslove Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da, pošto Vlada Srbije u tehničkom mandatu ne može da usvaja zakone, dogovoreno da se pripreme predlozi zakona, predviđeni akcionim planom, i da budu spremni za prvu sednicu nove vlade.
Lazić je rekao da su članice EU najviše pitanja u vezi s planom imala u vezi sa pravosudnom saradnjom u građanskim i krivičnim stvarima i o azilu migracijama, posebno o sporazumu o readmisiji sa tećim državama, poput Pakistana ili Bangladeša, a manje u vezi sa organizovanim kriminalom ili policijskom saradnjom.

Nastavak na RTS...