Izvor: B92, 18.Dec.2023, 15:58
Kako Britanija planira da bude ekološki prvak sveta
Od momenta kada je Velika Britanija i formalno gledano napustila EU u brojnim oblastima London je morao da definiše nove samostalne politike i drugačije zakone.
Značajan deo njih sadržan je u strategiji ove države pod nazivom „Globalna Britanija“, kao i ekonomskom programu „Build Back Better“, koji bi trebalo da uspostave nove ciljeve u pozicioniranju Ujedinjenog Kraljevstva u svetu kao nove i zasebne sile.
S obzirom da se u međuvremenu desio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomski, populacioni i industrijski rast različitih drugih delova sveta, Velika Britanija deluje u drastično različitom svetu u odnosu na period pre njenog ulaska u Evropsku uniju. Kina je postala jedna od dve najmoćnije ekonomije sveta, sve više država prelazi 100 miliona stanovnika, a ekonomije u razvoju sve su bliže evropskim. Međutim, u jednoj od oblasti London i danas jeste prestižan. U pitanju je britanska ekologija i zelena tehnologija, a to su oblasti veoma važne za 21. vek.
Velika Britanija ima solidnu šansu da postane „ekološka supersila sveta“ kada se radi o brzini svoje zelene tranzicije, adaptiranju svoje industrije na ekološke trendove i novoj zelenoj tehnologiji. Iako su već preko 10 godina u ovoj državi na vlasti konzervativci, manje skloni ekologiji od laburista, brojni iskoraci su sprovedeni u smeru poboljšanja položaja Britanije u ovoj oblasti. Ukoliko se planovi sadašnje vlade ispune, ova država bi mogla da postane ugljenično neutralna pre roka od 2050. i da time značajno doprinese svetskoj zelenoj tranziciji.
Za početak, od 1970-ih do danas, Ujedinjeno Kraljevstvo je smanjilo svoje štetne emisije za preko 50%. Kombinacija sve veće upotrebe obnovljivih izvora poput vetrogeneratora, drastičnog smanjenja upotrebe uglja, stvaranje infrastrukture za elektromobilnost, više električnih vozila na ulicama i veća implementacije solarne energije dovele su da uprkos konstantnom rastu broja stanovnika, opadaju i štetne emisije po glavi stanovnika. Najviše zasluge za to nosi odgovorna energetska politika koja je prepoznala potencijale obnovljivih izvora energije.
Ujedinjeno Kraljevstvo za cilj ima da do 2025. iz upotrebe izbaci ugalj, što je značajno pre skoro svih najrazvijenijih ekonomija. Veliku zaslugu za izbacivanje ovog izvora, koji najviše zagađuje, ima široka upotreba energije vetra, u čijoj upotrebi je Britanija prošle godine bila 6. država sveta. Takođe, radi se i o državi koja već danas u oblasti industrije sa niskim emisijama ugljendioksida zapošljava čak skoro 500 000 ljudi. Taj broj se konstantno povećava i kroz trenutno najavljeni (videćemo da li će biti i realizovani) program državnih investicija taj broj bi mogao da se do 2030. poveća za još 50%.
Značajan deo ekoloških mera britanske države fokusiran je i na veću upotrebu električnih vozila i povećanje njihove proizvodnje. Iako je u kontekstu zakonodavstva ona dugo bila nekoliko koraka ispred ostalih zapadnih država, brzina njenog napretka je pala, da bi brojevi ponovo krenuli da se poboljšavaju. Velika Britanije je ove godine prešla cifru od 1 000 000 električnih vozila na svojim ulicama, a značajan deo njih proizveden je u ovoj državi. Ove godine vlada u Londonu obavezala se da će automobilskoj industriji u narednih pet godina usmeriti 2 milijarde funti pomoći radi njenog bržeg adaptiranja proizvodnji električnih vozila. Razlog za ovaj potez je što je povećana potražnja za ovim tipom vozila spasila 2023. godine proizvodnju i izvoz celokupne automobilske industrije u Kraljevstvu.
Paralelno sa proizvodnjom samih električnih vozila, u narednih pet godina Britanija će ostvariti velike iskorake kada se radi o proizvodnji samih komponenti za navedenu proizvodnju. Prva dobra vest za auto gigante iz ove države je što će francuski Imeris i kompanija Britanski litijum eksploatisati od 2026. u mestu Kornvol litijum za potrebe proizvodnje 500 000 vozila ovog tipa. Uz navedeni rudnik, indijska Tata, vlasnik Jaguar Land Rovera (JLR), potvrdila je da će izgraditi fabriku baterija za električna vozila u Velikoj Britaniji od 4 milijarde funti. Nova gigafabrika u Somersetu, jedna je od najvećih u Evropi i imaće kapacitet da proizvodi 40 GVh ćelija godišnje za ovog proizvođača. Gigant će praviti baterije za JLR i očekuje da će snabdevati i druge proizvođače, a proizvodnja počinje 2026.
Najviše nada London polaže u svoje univerzitete i naučne kapacitete, odnosno njihove mogućnosti da u narednih 10ak godina postignu velike iskorake u smeru zelene tehnologije i novih patenata u spomenutoj oblasti. Tokom pandemije COVID-19 u sferi patentiranja novih vakcina i inovacija u oblasti epidemiologije, Britanija je bila nekoliko koraka ispred mnogih moćnih država sveta. Postoji očekivanje da bi to mogao da bude slučaj i kroz upošljavanja britanske pameti i u sferi ekologije i zelenih tehnologija. Vlada ove države je zato odvojila 960 miliona funti u narednih 5 godina za takozvani „Akcelerator rasta zelene industrije“.
Ukoliko se posmatraju navedeni trendovi i potezi, deluje da postoji svest u zgradi Dauning Strit 10 da Britanija neće svet osvojiti svojom mornaricom kao nekada, ali da postoje drugi načini zadržavanja političke i ekonomske relevantnosti u novom svetu. Polje u kojoj su različiti kabineti, u koje spadaju kabineti obe stranke, položili svoje nade je ekologija. U narednim decenijama u ovu oblast u svetu biće uložene desetine milijarde dolara svetskog kapitala, uključujući i proizvodnju i tehnologije. Cilj ove države je da kada se radi o spomenutoj oblasti bude nezaobilazan deo svetske slagalice i lokacija značajnog dela tih investicija, jer Britanija može da živi kao muzej slavne prošlosti, ali očigledno želi da bude i fabrika zelene budućnosti.
Dimitrije Milić, Novi treći put
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
