Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jul.2011, 13:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đelić: Samo da Evropa ne postane nepravedna

BEOGRAD -

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da bi dobra stradanja Srbije s Haškim tribunalom i činjenica da je Beograd predložio dijalog sa Prištinom trebalo da doprinesu konsenzusu u okviru EU kako bi Srbija krajem godine dobila status kandidata i datum za početak pregovora za punopravno članstvo u EU.

"Mnogi su nam rekli da će Evropa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << biti stroga, ali pravedna kada se bude bavila Srbijom, ali je bitno da ne postane nepravedna. Saradnja sa Haškim tribunalom je iskrena i nadam se da će uskoro biti potpuna", kazao je Đelić u intervjuu Tanjugu.

On je rekao da je ispunjavanje mnogobrojnih elemenata u reformskom programu, koje sadrži i Akcioni plan za ispunjenje preporuka Evropske komisije, i činjenica da je u toku dijalog sa Prištinom, čiji se konkretni rezultati očekuju tokom leta, treba da doprinesu pozitivnom mišljenju unutar EU.

"Mislim da bi sve to, na bazi rezultata, a ne privilegije, trebalo da dovede do konsenzusa unutar EU za dodeljivanje statusa kandidata, ali i određivanje datuma za početak pregovora za ulazak u EU", kazao je Đelić.

Ne izmišljati uslove tamo gde ih nema

Na pitanje da li bi na pomolu mogao da se nađe i novi uslov EU u završnoj fazi pregovora, a to je da Srbija prizna nezavisno Kosovo, Đelić je odgovorio da "niko od nas ne traži ništa drugo nego prve konkretne rezultate u dijalogu koje smo sami predložili i ne treba izmišljati uslove tamo gde ih nema".

Đelić je kazao da bi u budućnosti, u krajnjem ishodu, punopravno članstvo u EU iziskivalo rešenje za pitanje statusa Kosova, ali da to rešenje nikako ne može biti priznanje jednostrane nezavisnosti.

"Za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora jedina stvar koja se očekuje su prvi konkretni rezultati dijaloga koji smo mi sami predložili i ništa više. Ne treba izmišljati nove uslove tamo gde ih nema", kazao je potpredsednik Vlade Srbije.

On je naveo da Ustav Srbije i državna politika jasno stavljaju do znanja da to rešenje nikako ne može biti priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti.

Takođe je ukazao da je Beograd spreman da nađe kompromis i da je on potreban Srbiji, ali da je još potrebniji Prištini koja, kako je kazao, nikako ne može da se približi EU ukoliko ne pronađe zajednički jezik s Beogradom.

Neophodna ratifikacija SSP

Đelić se osvrnuo i na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ističući da je važno da sve ili skoro sve zemlje članice EU ratifikuju SSP do kraja godine, jer zemlja koja ima ratifikovan SSP praktično postaje pridružena članica EU.

"Značajno je i zbog toga što se u prošlosti nije desilo da jedna zemlja počne pregovore za ulazak u EU, a da nema ratifikovan SSP", kazao je potpredsednik Vlade Srbije.

On je naveo da je odluka Komiteta za evropske poslove holandskog parlamenta da pokrene proces ratifikacije SSP između EU i Srbije veoma značajna za početak pregovora Srbije sa EU, kao i da pokazuje da je "haški uslov" u velikoj meri ispunjen.

"Činjenica da zemlja koja je imala najtvrđe stavove oko pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom vidi da je sada ta saradnja potpuna jeste dobra vest za Srbiju i pokazuje da haški uslov, koji nije još u potpunosti ispunjen, jer nam je ostalo da nađemo i Gorana Hadžića, jeste ipak nešto što je u mnogo većoj meri iza nas", kazao je Đelić.

On je podsetio da je do sada 17 zemalja članica EU ratifikovalo SSP, dve su ga ratifikovale, ali moraju još da pošalju dokaz za to Briselu, a što se tiče Francuske i Finske, samo je pitanje nedelja kada će i one to učiniti.

Nedavno je SSP sa Srbijom ratifikovala i Irska, a jedine dve zemlje u kojima to nije učinjeno su Rumunija i Litvanija. Što se tiče Rumunije, vlada je prosledila parlamentu SSP, ali on nije počeo da ga razmatra, kazao je Đelić, navodeći i da je i od premijera i ministra spoljnih poslova Litvanije zatražena podrška na tom putu.

Akcioni plan – ostalo mnogo posla

Osvrnuvši se na Akcioni plan i preporuke navedene u njemu, Đelić je kazao da je mnogo toga urađeno od kraja marta, ali da je preostalo još dosta posla.

On je kazao da će do sredine jula drugi tromesečni izveštaj o realizaciji Akcionog plana biti dostavljen Vladi Srbije, a da bi u narednom periodu trebalo usvojiti još neke važne zakone, među kojima su i zakoni o javnoj svojini i o povraćaju imovine.

Kada je reč o drugim aktima koji su predviđeni Akcionim planom, Đelić je istakao da je neophodna reforma u oblasti pravosuđa, donošenje više zakona u domenu infrastrukture, kao i da je bitno da se taj posao obavi tokom jula i u avgustu kako bi se sve to računalo u predstojećem mišljenju EK.

On je ukazao da neke stavke koje su predviđene Akcionim planom, poput borbe protiv korupcije, predstavljaju proces i da rad na njima neće prestati ni kada Srbija dobije status kandidata.

"Nema stavke koja je pojedinačna, a oko koje Srbija neće postići konkretan rezultat, ali sigurno je da će u mnogim drugim domenima po prirodi stvari to biti više procena postignutog napretka, nego ispunjenje nekog konkretnog uslova", kazao je Đelić.

Restitucija po meri Srbije

On se osvrnuo na Zakon o javnoj svojini i Zakon o restituciji i podsetio da je u skoro svim zemljama postojala kombinacija povraćaja imovine u naturi i novcu i da se trenutno razmatraju modeli i mogućnosti povraćaja imovine u Srbiji.

"Činjenica da se donosi Zakon o javnoj svojini neće ugroziti sprovođenje Zakona o povraćaju imovine, jer će obezbediti da ona imovina na koju se polažu prava ne bude imovina sa kojom će raspolagati bilo koja lokalna samouprava ili bilo ko drugi, nego će se ta imovina rezervisati i obezbediće se njen povraćaj koliko je to moguće bivšim vlasnicima", rekao je Đelić.

On nije precizirao koji model restitucije bi bio po meri Srbije, navodeći da se konsultacije nastavljaju i da će sve biti jasnije do početka javne rasprave koja se očekuje do kraja jula.

Prljavi veš se ne pere van kuće

Đelić se osvrnuo i na sredstva koja Srbija dobija u pretpristupnoj fazi, podsećajući da je Evropska komisija predstavila predlog za budžet EU u periodu od 2014. do 2020. godine i da u tom predlogu iznos novca za proširenje nije smanjen, suprotno nekim očekivanjima.

On je, međutim, naveo da se na tom planu očekuje mukotrpan proces pregovaranja, budući da je Velika Britanija istakla da je takav predlog budžeta neprihvatljiv.

Prema njegovim rečima, značajno povećanje sredstava Srbija bi mogla da dobije sticanjem statusa kandidata. On je naveo primer Hrvatske koja je povećanje sredstava za 30 odsto dobila kada je postala kandidat, što bi za Srbiji značilo oko 70 miliona evra više.

Na pitanje da li će i na narednim izborima pitanje evrointegracija biti u centru pažnje građana i presudno za njihovo opredeljivanje, Đelić je odgovorio da će odnos stranaka prema EU biti važan, ali i ne jedini faktor prilikom opredeljivanja građana.

Đelić je kazao da će se u Srbiji u narednom periodu voditi ozbiljna "politička trka", ali da se van zemlje ne govori ružno o političkim protivnicima.

"Prljavi veš se nikada ne pere van kuće i nikada van naše zemlje, niti ja, niti bilo ko drugi, neće reći nešto ružno o političkim protivnicima", rekao je Đelić.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...