Izvor: TvojPortal.com, 26.Jan.2012, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEMOKRATIJA I GLOBALIZAM, SRBIJA I EU
Fond Slobodan Jovanović objavljuje novu knjigu Vojislava Koštunice Zašto Srbija, a ne Evropska unija. Koštunica u knjizi izlaže sažeti prikaz svoje celokupne političke ideje, ali i svojevrsnu ideološku platformu za budućnost. Knjiga je napisana u formi dijaloga koji sa Koštunicom vode članovi Fonda: Mile Savić, Slobodan Samardžić i Aleksandar Nikitović. U knjizi su razmotrene mnoge važne teme sa kojima se Srbija suočava. Reč je Kosovu, Evropskoj uniji, privrednom razvoju, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Republici Srpskoj, velikim silama, zatim o nacionalnoj kulturi i značajnim ličnostima kao što su patrijarh Pavle, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Emir Kusturica. Ono što povezuje i čini suštinsku nit u celom razgovoru jeste pitanje budućnosti Srbije, odnosno stav da politička i vojna neutralnost predstavljaju najbolji i najsigurniji put kojim Srbija treba da ide.
Fond Slobodan Jovanović objavljuje završno poglavlje knjige koje nosi naslov Demokratija i globalizam, Srbija i EU.
Upravo je izašlo treće izdanje knjige Stranački pluralizam ili monizam, koju ste zajedno sa Kostom Čavoškim napisali 1983. godine. U predgovoru za to izdanje govorite o iskušenjima sa kojima se suočava demokratija u globalnom poretku.
Svet se danas izuzetno brzo i dramatično menja. Posle pada komunizma i potpunog trijumfa liberalne demokratije, nastala je nova istorijska situacija koja donosi nove probleme i nove dileme. Nestankom komunizma demokratija više nema spoljnog neprijatelja, ali se zato otvaraju unutrašnji problemi. Ti unutrašnji problemi su nama danas dobro poznati. To su prekomerno širenje državne organizacije stvaranjem novih paradržavnih tela, brojni primeri političke korupcije, revolucija koju donose novi mediji i neslućene mogućnosti manipulacije javnim mnjenjem.
I samo pominjanje ovih glavnih unutrašnjih problema sadašnje liberalne demokratije uvodi nas u najveći i suštinski problem. Naime, sa raspadom komunizma i nestajanjem bipolarne strukture sveta, nastaje novi postmoderni sistem država. A taj postmoderni sistem država nije više zasnovan na ravnoteži i on relativizuje i umanjuje važnost državnog suvereniteta. Takav sistem zasnovan je na otvorenosti i mogućnosti mešanja jednih država u unutrašnje poslove drugih i, najzad, na otvorenoj mogućnosti zloupotrebe zaštite ljudskih prava preko postojećih državnih granica. Postmoderni sistem čini i niz međunarodnih organizacija, a u njemu posebnu ulogu, daleko od očiju javnosti, imaju neformalni centri moći i odlučivanja.
Teoretičari i pobornici postmoderne države ističu apsolutnu superiornost postmoderne države i struktura u odnosu na tobože prevaziđenu modernu državu i samim tim u njoj nastale oblike demokratije. Oni insistiraju na tezi da ne može svaka država biti za sebe, već da svaka država mora biti deo šire celine kojoj je podređena. Sve ono što je činilo klasičan pojam države – vlast, teritorija i narod – sada se relativizuje i dobija sasvim novo značenje.
Gde tu vidite ulogu Evropske unije?
Evropska unija je zapravo najbolji i konkretan primer postmoderne političke tvorevine. U postmodernom sistemu država, EU je najbliža uobičajenoj predstavi o državi, odnosno složenoj državi. Dosadašnja iskustva samo potvrđuju da različiti oblici transnacionalnog ili nadnacionalnog upravljanja, u kakve spada i Evropska unija, vode slabljenju tradicionalnog temelja demokratije koju čini nacionalna država. Znamo da je moderna demokratija utemeljena i vezana za pojam nacionalne države, njen suverenitet, za njene građane. Svi drugi oblici nadnacionalnog upravljanja i uticaja, kakva je i EU, dolaze neminovno u sukob sa demokratskim procedurama i institucijama. Evropska unija se tako u naše vreme od zajednice država koje međusobno sarađuju, menja u uniju nesuverenih entiteta, što vodi stvaranju nadnacionalnih birokratskih struktura i gušenju demokratije u evropskim okvirima, kao i slabljenju demokratije unutar njenih država članica.
Nova dogma glasi da moderna demokratska država treba da ustupi mesto novim nadnacionalnim tvorevinama, novom obliku državnosti, postmodernoj državi. Time se podrazumeva i postepeno stvaranje u postmodernoj državi novog oblika demokratije – postmoderne demokratije. Kako ovakva demokratija nije ograničena okvirima nacionalne države, ona je u funkciji šireg prostora postmoderne države i globalnih oblika upravljanja. Pošto su u postmodernoj demokratiji osnovni postulati postmoderne države neupitni, reč je o demokratiji bez prave alternative. Recimo, kada je o političkim strankama reč, one jedne drugima konkurišu, takmiče se u uspešnosti sprovođenja vladajućih vrednosti, koje se svode u osnovi na jedan evroatlanski sistem vrednosti. Sve preko toga nije politički podobno, odnosno nije politički korektno, kako se danas govori.
Širenje institucija i instrumenata posmoderne države podrazumeva da je potpuno politički ispravno koristiti se sredstvima za koja se nekada smatralo da su s one strane politički i moralno opravdanog. A pošto je ideal, zapravo dogma, postmoderne države nešto neupitno, onda su i sva sredstva dozvoljena. Tako jedan od značajnijih teoretičara postmoderne države, a sada posrednik u najnovijem dijalogu Beograda i Prištine, otvoreno govori da postmoderne države u svojim odnosima prema staromodnim nacionalnim državama moraju da koriste grublje metode, a to su „sila, preventivni napadi, prevara i sve ono što je primereno za one koji i dalje žive u svetu 19. veka u kojem je svaka država za sebe.“
Stiče se utisak da je i današnjim postmodernistima, kao i komunistima nekada, cilj nestajanje same države.
Da, danas se nameće pitanje: ne zalažu li se i postmodernisti kao i nekada komunisti za svojevrsno odumiranje ili nestajanje države, tako da njihov pohod na državu kao državu, bez obzira na prirodu političkog poretka, postaje udar na samu demokratiju i slobodu pojedinca? Zato s razlogom moramo da se zapitamo: šta će ostati od demokratije u savremenim postdemokratskim društvima? Postavlja se pitanje: šta je smisao i prava mera ljudskih sloboda? Teško je ne setiti se poruke i opomene Edmunda Berka da taj smisao slobode leži u povezivanju sklonosti da se sačuva i sposobnosti da se unapredi, dok je sve ostalo jednostavno u zamisli, a opasno u ostvarenju.
Vojislav Koštunica: „Pošto je ideal, zapravo dogma, postmoderne države nešto neupitno, onda su i sva sredstva dozvoljena. Tako jedan od značajnijih teoretičara postmoderne države, a sada posrednik u najnovijem dijalogu Beograda i Prištine, otvoreno govori da postmoderne države u svojim odnosima prema staromodnim nacionalnim državama moraju da koriste grublje metode, a to su „sila, preventivni napadi, prevara i sve ono što je primereno za one koji i dalje žive u svetu 19. veka u kojem je svaka država za sebe.“
Videli smo kako postmoderni sistem međunarodnih organizacija i država, kada je to celishodno, relativizuje ili ignoriše ne samo suverenitet i pravni poredak pojedinih država, koje nisu ušle u novu postmodernu fazu, već ignoriše i važeći međunarodnopravni poredak u njegovim temeljnim načelima. Mi smo to najbolje osetili na sopstvenoj koži: agresija NATO-a na Srbiju 1999. godine izvršena je zaobilaženjem temeljnih načela međunarodnog prava i UN kao opšte međunarodne organizacije. Na ozbiljne prigovore koji su izneti u demokratskoj javnosti zemalja koje su učestvovale u bombardovanju Srbije da se parlamenti tih zemalja nisu izjasnili o upotrebi vojne sile, odgovoreno je postmodernim argumentom da te države nisu u ratu. Jer, rat je vodio NATO kao nadnacionalni vojni savez, a ne njegove države članice.
Mi smo to najbolje osetili na sopstvenoj koži: agresija NATO-a na Srbiju 1999. godine izvršena je zaobilaženjem temeljnih načela međunarodnog prava i UN…
Možda je to i pravi trenutak da privedemo kraju naš razgovor, koji je nesumnjivo imao jednu nit, vodeću temu na koju smo se stalno vraćali. Glavni cilj ovog razgovora koji smo vodili bio je da odgovorimo na pitanja: Zašto Srbija a ne Evropska unija, i zašto Srbija a ne NATO? Mislim da sve što je rečeno i posebno naše iskustvo više nego jasno govori zašto naš izbor i naš put treba da bude politička i vojna neutralnost Srbije.
Izvor: www.dss.rs
dssSrbijaKoštunicademokratska stranka srbije
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, Vojislav Koštunica
Kada kažu da je Kosovo izgubljeno, nasmejem se
Izvor: TvojPortal.com, 27.Jan.2012, 02:56
Tvojportal.com Zašto Srbija, a ne Evropska unija – naziv je nove knjige Vojislava Koštunice, lidera DSS, koja predstavlja sažeti prikaz njegove celokupne političke ideje, ali i svojevrsnu ideološku platformu za budućnost.. . . Knjigu je objavio Fond „Slobodan Jovanović“, a napisana je...
