Izvor: Glas javnosti, 15.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privid tačniji od stvarnosti
Mimo očekivanja svojih čitalaca koji su proteklih godina dolazili na Sajam knjiga ne bi li dobili potpisan primerak neke od njenih knjiga, Eva Ras se ove godine neće pojaviti na ovoj manifestaciji. Razlog je jednostavan, njen roman „Divlji jaganjci“, čije je prvo izdanje odavno rasprodato, nije doživeo drugo izdanje, tako da knjige praktično i nema u prodaji. O razlozima neobjavljivanja drugog izdanja ovog romana, o nacionalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << penziji, koju nije dobila, i mnogim drugim mukama koje je muče, rešila je velika umetnica da progovori u Glasu javnosti.
- Ove godine verovatno neću nigde potpisivati svoje knjige na 53. sajmu knjiga u Beogradu. Znate, dođe dan kad čak ni ja više nisam u stanju da podnesem šikaniranja, a bila sam tako strpljiva! Skoro 50 godina živim i radim u Beogradu, a još uvek nema mesta za mene što se tiče vladajućih struktura, jer narod me je uvek voleo i podržavao, to me je održalo u životu. Preživela sam skoro 50 godina nipodaštavanja i proganjanja koja su Rasa oterali u smrt kad je imao samo 50 godina. Biće godišnjica smrti Danila Kiša ovih dana, 15. oktobra, nešto ne vidim da se ova sredina užurbala zbog toga i da ga se sećaju, ali mene podseti na davnu 1976. godinu kada je „Prosveta“ u Beogradu odbila da objavi sedam poglavlja jedne zajedničke istorije, pod naslovom „Grobnica za Borisa Davidoviča“, knjigu koja je posvećena Jevrejima koji su skončali u Staljinovim gulazima. Znamo šta je posle bilo i možda će neko reći da ja nemam prava da sebe stavljam u istu ravan sa Kišom i njegovim remek-delom. Nisam ni imala nameru da se u tom smislu poredim s njim.
Nego?
- Samo sam htela da podsetim na golemu polemiku koju je ta knjiga izazvala i koja je otkačila mnogo antisemtizma koje je sada mene sustiglo bez polemike, u tišini nipodaštavajući moje delo. Danilo Kiš je doživeo stres i dobio rak, potpuno istovetno kao i ja, ali mene lekari još drže u komadu i ja nemam više potrebe da se pretvaram i lažem kako je meni dobro.
Šta je uticalo na to da vaš beogradski izdavač ne objavi drugo izdanje romana „Divlji jaganjci“?
- „Narodna knjiga“, moj beogradski izdavač, sasvim je marginalizovao moj roman „Divlji jaganjci“, nikako da štampaju drugo izdanje, jer tobože prvo izdanje nije bilo rasprodato, a samo Narodna biblioteka je kupila oko 400 primeraka od tiraža od 1000! Kao da na prošlom Sajmu knjiga u Beogradu moji čitaoci nisu kupili nijednu iako je u zvaničnim izveštajima pisalo da je bila među četiri najprodavanije. To se može razumeti jer „Narodna knjiga“ se bori za opstanak, oni bi, da nije zabranjeno, sada štampali pare umesto knjiga! Uzgred, „Narodna knjiga“ nije ispoštovala nijedan usmeni dogovor, a nije čak ni ugovor o delu potpisala sa mnom!
MOLBA
- Umrla je Sonja Savić i posle njene smrti imam jednu želju koju moram u novinama da kažem jer nemam više nikoga svoga, sahranila sam svoju porodicu i zato vas molim, kad umrem neka mi ministar ne donosi nacionalnu penziju u grob kao Bajramoviću, i neka niko ne drži oproštajno slovo nad mojim odrom. Neka me pokopaju bez ikakve pompe i zaborave kao što su me još živu izostavili - kaže Eva Ras.
TUŽNA UTEHA
Šta je to u čemu u ovom trenutku nalazite uporište, da ne kažem utehu?
- Jedina moja uteha je da više volim što sam ja zaslužila tu penziju i nisam je dobila nego da sam je dobila, a moja dela je ne zavređuju. Imam još jednu tužnu utehu, na stotine hiljada penzionera prima penzije od kojih ne mogu da žive kao što ni ja ne mogu od svoje, volim što delim sudbinu sa svojim narodom, što nisam povlašćena, što ne previđam njihovu muku.
Verujem da taj vaš osećaj potkrepljuje i činjenica da niste dobili nacionalnu penziju...
-Osećam se višestruko progonjena, šta god želim ne može, kao da više ne postojim, kao da sam živa sahranjena. Kao da me direktno Demokratska stranka s predumišljajem proganja. Može li to biti slučajnost da me je Voja Brajović, ministar na Festu, pred svedocima upozorio da predam molbu za nacionalnu penziju, a posle me je na ulici s leđa zaskočio Zoran Cvijanović i pohvalio se da je on član te komisije i da mi nisu dali! „Nećeš ni ovog puta dobiti, mi svi znamo više o tebi nego što si u molbi napisala!“ Znate, to je sa najvišeg nivoa, to nije sitnica, nisu oni neki marginalni ljudi koji mogu da naklapaju. Voja Brajović je savetnik predsednika Borisa Tadića, nije on bilo ko! A Cvijanović je savetnik Božidra Đelića. Dakle, nisu me zaskočili neki anonimni članovi. Voja Brajović, doduše, nije član Demokratske stranke, on je bio ministar sa strane, živi dokaz demokratije da ministar ne mora biti što se mora. Direktno su se iživljavali. Trebala im je bolesna, ojađena starica da pokažu svoju moć. Nemaju pijeteta ni prema mojim delima, ni prema mom jadu, ni prema mojim godinama. Mogli su ništa da mi ne kažu, da me mimoiđu.
S obzirom na vaš doprinos filmskoj, pozorišnoj umetnosti i književnosti poslednjih godina, bilo bi normalno da ste dobili nacionalnu penziju...
- Normalno bi bilo da sam dobila tu penziju. Oni su falsifikovali našu istoriju kulture time što krnje moj ugled. Po njima, ja ništa nisam uradila za kulturni napredak Srbije. Rasovo privatno pozorište za vreme ljutog komunizma bilo je višak, moji filmovi koji su pronosili slavu ove zemlje planetom, to nije ništa, a u nekoj provinciji neki prvi građanin je učinio više, šta god, to je nešto! Oni su pogrešno i postavili kriterijume za tu penziju, u svakom gradu kao moraju neki da dobiju, kao po partijskom ključu, kao u slavno Titove vreme kad sam ja takođe bila proganjana kao i sada.
Poznato je da vas Tito nije voleo..
- Tito me nije voleo, i sad me zbog toga ne vole. Ne moraju da me vole, ali bi morali da me poštuju kao ma kog čestitog građanina ove zemlje. Nisu mi dali i još me podsećaju da mi nisu dali! Želim da svi znaju kakav tretman imam, neću da krijem da me moja rođena zemlja nipodaštava. Hoću da narod zna, jer me mnogi na ulicama presreću i iščuđavaju se, kako da vi niste dobili, to je neverovatno, to je strašno, mi vas svi volimo, znamo kako vam je sam život zadao udarce, a vi, ipak, i dalje radite.
Voja Brajovic, Zoran Cvijanovic nikada nece moci da devalviraju Evu Ras, kao ni Boris Tadic ili Bozidar Delic. Pre neki dan su emitovali film "Bice skoro propast sveta" da nista drugo nije snimila osim te uloge i to bi joj obezbedilo mesto u vecnosti.
Biti covek je izgleda najteze. Izuzetna umetnica kakva je Eva Ras zasluzuje ne samo postovanje naroda koje nesumnjivo ima vec i nacionalnu penziju. Ogroman greh koji je cinjen njenoj porodici sada se prelio na njena ledja. Nikada Srbiji nece biti bolje-ako nastavi stopama J. Broza i S.Milosevica.Gospodji Evi Ras- ne mogu oni toliko da Vas ponize koliko Vas mi volimo i cenimo sve sta ste uradili za srpsku kulturu.
Заиста је лепо речено, свака част Еви Рас, и ја сам део тог народа који је воли.
Iznenadjen sam i skoro da sam zaplakao, da li je moguce da je takav odnos prema Evi Ras, koja je poznata kao osoba visokog morala i izvanrednih kvaliteta. Tuzno, zaista tuzno.
Eva Ras je ponovo pokrenula temu koju svi precutkuju, na stotine umetnika nije dobilo nacionalnu penziju iako zasluzuju ali ipak svi cute. Valjda se nadaju da ce je ipak dobiti. Pitanje glasi: zasto vlasti ne odrese kesu i rese problem penzionera, jer kad bi penzije bile pristojne bilo bi svejedno ko je dobio ili nije famoznu nacionalnu.
Jos jedna Jevrejka kojoj nesto kad nije pravo poziva se na svoje poreklo,zaista neposteno i zlonamerno,sta cemo mi ostali kojima su uskracena prava a nismo ni Jevreji,ni homoseksualci,ni manjine vec obicni mali gradjani Srbije koji se nicim ne izdvajamo od ostalih i sve trpimo?
Gospodine Martine, nesto vam je promaklo, Eva Ras je napisala roman "Divlji jaganjci" o jevrejskoj porodici, ona se ne poziva na svoje poreklo zbog sebe nego zbog dela koje je izdavac upropastio i s pravom se pita da li je delo sklonjeno sa strane zbog jevrejske teme, sto nije van pameti, jer druge njene knjige su bile ovencane slavom kod istog izdavaca, zar ne? Meni je to potpuno jasno, naravno, nemam odgovor zasto, da li zbog toga ili zbog neceg drugog, te tako je to, sto bi rekao nekada MIinimaks.
Zasto vase novine nisu pitale i drugu stranu? Mozda savetnici imaju opravdanje zasto su potcenili gospodju Ras. Mozda bi nam mogli dokazati da ona nije to sto jeste, da je njena golema slava samo privid da srpski narod voli i postuje nesto osrednje, da njene knjige ne valjaju, slike ne svetle i nije legendarna glumica. U svakom slucaju hvala redakciji Glasa da nam je prezentirala ovaj skandalozni odnos drzave prema umetniku. Sa postovanjem
Iz ovog teksta izlazi daEva Ras iz cinovnickih razloga nije dobila nacionalnu penziju, da nije umela da napise molbu, ona koja ume da pise romane, kolumne, pesme i pripovetke ali da se njena molba nije dojmila komisiji koja dodeljuje priznanje. S druge strane da li su nacinalne penzije socijala ili priznanje? Ako je priznanje zaista je ruzno sto Rasova nije dobila, ako je pak socijala, ona nije ugrozena i nije vazno da li je dobila, jer ona vise nikoga svoga nema kako navodi, dakle nema ni troskove. Problem je u tome sto nije izdiferencirano sta je ta nacionalna penzija. Nama je zao sto se gospodja Ras oseca ovoliko povredjena.
Vi ne zamerite men ja na engleskom pises."I have a lot of respect for Eva Ras, and she helps me to be better and fight hard for things that I love," svi zna engeski, vi razumes mene.
алал ти вера, Ђорђе, свака ти част. Знамо сви енглески, разумели смо те и све нас Ева Рас учи да будемо бољи и јачи него што смо!
Какви су то саветници који се непристојно понашају, зар нема бољих од њих?
