Izvor: RTS, 15.Feb.2014, 09:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Princip ponovo pred sudom?
Podeljena su mišljenja o tome da li je potrebna revizija procesa protiv Gavrila Principa. Da sudski proces nije bio legalan smatra Emir Kosturica. Principa je istorija, kažu pravnici, postavila na svoje mesto, pa je revizija nepotrebna i teško izvodljiva.
Gotovo vek posle sarajevskog atentata koji je prethodio izbijanju Prvog svetskog rata, traži se revizija procesa protiv Gavrila Principa i još trojice pripadnika Mlade Bosne. Potpisivanje peticije pokrenuli su Emir Kusturica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Andrićev institut u Andrićgradu.
Baš kao što su podeljena mišljenja o tome da li je atentat na austrougarskog prestolonaslednika bio povod za izbijanje rata, podeljena su i mišljenja o tome da li je ponavljanje presude za taj zločin potrebno.
Sa mesta gde je danas spomen obeležje, Gavrilo Princip je pucao i ubio prestolonaslednika i njegovu suprugu. On i ostali članovi Mlade Bosne osuđeni su za veleizdaju - na smrtne i dugogodišnje kazne. Sto godina potom, traži se ponovno suđenje.
"Austrija tada nije vladala BiH, nego je posle Berlinskog kongresa dobila pravo da okupira, ali ne i da vlada", kaže Emir Kusturica.
Vlast je ostala, kaže, na sultanu, "tako da kada je nekome suđeno za veleizdaju, a pritom jeste izvršio ubistvo i mogao da bude suđen za političko ubistvo, znači da je zapravo sudski proces bio nelegalan".
To što danas tvrdi Kusturica, oktobra 1914. na suđenju je tvrdio advokat Rudolf Cistler, koji je branio Principa i mladobosance.
"Čin koji se smatra otrgnućem Bosne i Hercegovine od Monarhije, ne samo da nije zločin veleizdaje, nego uopšte nije kažnjiv. Jer, BiH se ne nalazi u teritorijalnom savezu Monarhije, nego je zasebno državno telo pod suverenitetom Habzburške kuće", rekao je tada Cistler.
Da bi, zbog svojih tvrdnji izbegao linč, Cistlera iz sudnice iznose u buretu.
Gavrila Principa istorija je, kažu pravnici, postavila na svoje mesto, pa je revizija nepotrebna i teško izvodljiva.
"To bi se svelo na ponovno gonjenje Principa, ovoga puta na ponovno gonjenje za drugo krivično delo, za ubistvo umesto za veleizdaju", kaže profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.
Pravo, ističe Škulić, ne može da popravlja istoriju niti da naknadno šminka neke istorijske događaje.
Ni u gradu gde je vođen proces ne vide potrebu za njegovim ponavljanjem.
Zijad Šehić, istoričar iz BiH, kaže da je procedura sprovedena po važećim zakonima. "Sva procedura, svi postupci sprovedeni su po važećim zakonima, članovima 90, 112,133. Svi ti članovi su pravna procedura. Može li neko menjati pravnu proceduru od pre jednog veka?", navodi Šehić.
Može, tvrde pokretači peticije.
"Mi kad skupimo milion potpisa steći ćemo moralnu snagu i podršku. Austrougarska u svojim parlamentima nije ozakonila svoje postojanje, pa njen sud nije bio zakonit, ali on može eventualno danas da uzme u obzir da je nekada davno učinio grešku", smatra Kusturica.
Bez obzira na presudu, čin Gavrila Principa za jedne je simbol borbe za nacionalnu slobodu, za druge teroristički akt. Novim sudskim procesom, smatraju mnogi, to se neće promeniti.
A kao što će ostati podeljena tumačenja čina Gavrila Principa, različite su i interpretacije o tome koja je država odgovorna za izazivanje Prvog svetskog rata.
Od desetak uglednih istoričara, koje je Bi-Bi-Si anketirao, najviše njih smatra da su glavni krivci Nemačka i Austrougarska.
Pogledaj vesti o: Emir Kusturica
