Izvor: Politika, 11.Nov.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik koga obožavaju rokeri
Siromašni su oni koji stalno žude za još nečim nepotrebnim, kaže urugvajski lider o kome Emir Kusturica snima novi dokumentarac
Od svih socijalista na vlasti, Hose Alberto Muhika (77) razlikuje se po mnogo čemu, ali najviše po tome što tvrdi da je „bogat” iako ga u celom svetu znaju kao „najsiromašnijeg predsednika na planeti”.
Otkako je izabran na čelo Urugvaja 2010. godine, bivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gerilac sa 14 godina zatvorskog staža provedenih u tamnicama vojne diktature, 90 odsto svoje mesečne predsedničke plate od oko 10.000 evra poklanja fondu za izgradnju stanova samohranim majkama. Ostaje mu hiljadu evra i od toga deo uspeva da stavi u banku „za crne dane”.
Mnogi levičarski predsednici ili ministri obično kažu da su skromni i kad im se prigovori da su se bacili na skupa odela, velike rezidencije, raskošne večere ili basnoslovna putovanja. Predsednik Urugvaja tvrdi da i dalje ima više nego što mu treba.
Živi sa suprugom u maloj kući čiju baštu koristi za uzgajanje cveća, vozi stari „folksvagen” iz 1986, jede po nekim običnim seoskim kafanama iako je njegova zemlja poznata kao latinoamerička Švajcarska.
Sa tri miliona i dvesta hiljada ljudi maleni Urugvaj ima stočni fond od 18 miliona krava, šest do osam miliona ovaca, izvoznik je hrane, mlečnih proizvoda i mesa, osamdeset odsto njene teritorije je obradivo, banke su oduvek bile sigurne, nezaposlenost je danas zanemarljivih pet odsto, a u letovališta na Atlantiku skuplja se latinoamerički džet-set.
Mediji u Montevideu sa ponosom su javili da proslavljeni reditelj Emir Kusturica počinje da snima dokumentarac o urugvajskom predsedniku, sličan onome koji je napravio o fudbalskoj legendi Dijegu Maradoni, preko puta La Plate u susednoj Argentini.
Kusturica nije jedini među zvezdama koji vole Muhiku. Koncert rok benda „Aerosmit” napunio je pre mesec dana fudbalski stadion Sentenario, isti onaj na kome je igrala jugoslovenska reprezentacija na Mundijalu 1930. Ali, rokeri i frontmen Stiven Tajlor pre nastupa su se izrazgovarali sa Muhikom. Poklonili su mu jednu gitaru sa potpisima. Muhika će je prodati na aukciji i pare priložiti za beskućnike.
Urugvajski predsednik veruje da je za očuvanje životne sredine najvažniji elemenat ljudska sreća. Ne može da se načudi što se tekovine teško izvojevane radničke borbe za osmočasovni radni dan tako lako bacaju u vodu, samo da bi se otplatili krediti za auto, motor, ili vikendicu. Danas se u Urugvaju radi šest sati na dan, ali ljudi uzimaju po dva posla, pa umesto ranijih osam, oni rade po 12 sati, rekao je letos na samitu lidera sveta Rio plus 20.
„A kada se osvrnete, shvatite da je život prošao i da ste reumatični starac, kao što sam ja. Razvoj ne može biti protiv ljudske sreće, već mora da se odvija u njenu korist. Mora da donese više ljubavi, više prijatelja, brige o deci...”
Nijedan konkretni dogovor nije proistekao sa tog svetskog samita u Rio de Žaneiru. Ali je petominutni govor Muhike stavljen na „Jutjub”, i do sada ga je videlo milion ljudi.
Urugvaj je nedavno uz njegovo zalaganje legalizovao uzgajanje, distribuciju i promet marihuane. To je izazvalo žučne kritike i svesrdno odobravanje. Muhika očekuje da ovakva odluka može da smanji nasilje među narko-kartelima, od kojih najviše strada Latinska Amerika. Sa druge strane, Urugvaj je malo tržište. Oko 18.000 Urugvajaca dnevno koristi marihuanu, a samo 6.000 godišnje proba kokain ili nešto drugo. Muhika smatra da je manje zlo pustiti travu na legalnu pijacu uz zakonske regulative nego trpeti nasilje, zbog borbe za ilegalno tržište.
Iako je potpuno različit, Muhika je dobar prijatelj sa latinoameričkim levičarskim liderima. Zbog bolesti preminulog venecuelanskog predsednika Uga Čavesa otišao je čak i na misu. Bilo je to jedno retko odstupanje od njegovih ateističkih ubeđenja i domaći mediji danima su se čudili kako to da je predsednik ušao u crkvu. Još mu je mrskije da prihvati sveprisutnog ovozemaljskog „materijalističkog boga”.
„On organizuje našu ekonomiju, politiku, navike, život. On nam obezbeđuje kamatne stope i kreditne kartice, pruža nam privid sreće.”
Kad više ne možemo da trošimo, osećamo se izigrano, patimo zbog siromaštva i sami sebe marginalizujemo.
Za njega „siromašni su oni kojima je stalno potrebno nešto što je u stvari nepotrebno”. Oni nikad nisu zadovoljni jer bi uvek još nešto da imaju, dodaje.
I Muhika ima neke neostvarene želje za koje su potrebna sredstva. Voleo bi da mladi dobiju priliku da se školuju na fakultetima gde bi se naučili pravim levičarskim vrednostima.
„A ne da putuju u SAD i da im tamo napune glavu materijalizmom, a da se onda lišeni ideala vraćaju kući”, kaže predsednik koji ne veruje ni u jednog boga.
Sve više je mladih ljudi koji iz zemalja zapadne Evrope u potrazi za boljim životom i poslom dolaze u Urugvaj. Tamo ih rado dočekuju, jer je ova zemlja u zamahu.
Deo domaće javnosti smatra da Muhika ne izgleda „predsednički” i da mu ne pristaje da bude na čelu jedne tako prosperitetne zemlje. Veći deo ga baš zbog toga što je siromašan a bogat – voli i poštuje.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 11.11.2013.
