Izvor: RTS, 09.Feb.2014, 21:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potpisi za reviziju procesa protiv Principa

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH od ponedeljka počinje prikupljanje potpisa za peticiju o reviziji presude Gavrilu Principu i mladobosancima, najavio Emir Kusturica.

Odeljenje za istoriju Andrićevog instituta u Andrićgradu počinje sa prikupljajem potpisa za narodnu peticiju o reviziji presude četvorici pripadnika Mlade Bosne, među kojima je bio i Gavrilo Princip.

Potpisi će početi da se prikupljaju od sutra u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, najavio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica.

Kusturica je novinarima u Andrićgradu rekao da ta presuda nije bila punopravna i da će se, nakon upućivanja peticije Sudu BiH u Sarajevu, uručiti i zahtev za reviziju sudskog postupka pripadnicima Mlade Bosne.

"Logično je da se revizija, koja će sigurno u ovakvim društveno-političkim odnosima biti dug i mukotrpan proces, održi u mestu gde je atentatorima i suđeno - u Sarajevu", istakao je Kusturica.

Naglasio je da presuda nije bila validna, jer su "mladobosanci" atentat izvršili na okupiranoj terirotiji koja pravno nije bila suverenitet tadašnje Austrougarske monarhije.

Kusturica je zapravo upitao "kakva je to presuda i kakav je to sud koji nije nikada primio žalbu na presudu", što je, kako je ocenio, nezabeleženo u pravnoj nauci.

"Advokata Rudolfa Cistlera, koji je po službenoj dužnosti branio Principa i 'mladobosanse', nakon izricanja presude, na ulici je čekala sarajevska rulja da ga linčuje, pa je on iz zgrade suda iznesen u buretu za ulje", podsetio je Kusturica.

Inače, u Andrićgradu je danas promovisan i drugi broj "Istorijskih svesaka" Odelenja za istoriju Andrićevog instituta, koji sadrži istorijski značajna dokumenta o tme kako je advokat Cistler utvrdio ozbiljne manjkavosti i upitnost načela legitimiteta sudske presude 'mladobosancima'.

CCan Međunarodnog odbora Andrićevog instituta za obeležavanje stote godišnjice od početka Prvog svetskog rata Miroslav Perišić rekao je da je reč o stenogramu odbrane optuženih, a kojem ni istoričari ni pravnici nisu posvetili pažnju.

Perišić je izrazio žaljenje što je u nemirima u Sarajevu pre dva dana izgoreo značajan deo arhivske građe što je, kako je naglasio, duboko potreslo poslenike kulture na Balkanu i u Evropi.

"Reč je, kako sam saznao, o najvrednijoj arhivi austrougarskog perioda do Drugog svetskog rata, uključujući i Kraljevinu Jugoslviju i njenu Drinsku banovinu", istakao je Perišić, preneli su banjlučki mediji.

Nastavak na RTS...