Izvor: Press, 11.Okt.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plašili su se da će me ubiti!
Ministar kulture Turske je verovao da bi neko mogao da izvrši atentat na mene na festivalu u Antaliji, pa su mi dodelili 30 telohranitelja. Optužuju me da sam smanjivao broj žrtava u BiH, a sami negiraju genocid nad Jermenima
Režiser Emir Kusturica povukao se iz žirija filmskog festivala u Antaliji, pošto je bio izložen kritikama u vezi sa ratom u Bosni i Hercegovini. Slavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << reditelj smatra da su optužnice na njegov račun neosnovane i optužuje turske političare da su „skuvali" ovaj sukob da bi se vladajuća stranka Tajipa Erdogana obračunala sa „nepodobnom" vlašću u Antaliji. Kusturica kaže i da je ministar kulture Turske želeo da baci senku na festival tvrdeći da će neko pokušati da ubije gosta iz Srbije! - U opštini Antalija vlast nema Erdoganova partija, nego socijaldemokrate, i napad na mene bio je napad na opštinsku vlast. To su političke igre i sukob u kome sam ja maneken i kolateralna šteta. Događaj je imao i element „svilenog gajtana". Ministar kulture koji me je napao navodno se uplašio da bi neki slobodni strelac mogao da me ubije. Čuvalo me je 30 ljudi. Kada te tako čuvaju, nije lako držati predavanje o filmu o Maradoni.
Optužuju vas da umanjujete broj žrtava rata u Bosni.
- Veliki je moj uticaj kod mladih ljudi u Turskoj, a politizacijom neko to pokušava da spreči. Sve to za šta me optužuju je besmisleno, jer ne može se neko optuživati po meri onoga što nije učinio, već po meri onoga što je učinio. Oni su me optuživali da sam umanjivao žrtve silovanih žena u Bosni. To je nešto što je „skuvano" u nekakvom propagandnom centru, a istina je sasvim drugačija. Mene su na samom početku rata u Bosni, nakon sedam dana ratovanja, francuski novinari zamolili da kažem svoj doživljaj i reakciju na vest o tome da je u BiH poginulo 200.000 ljudi. Rekao sam im da za sedam dana ni Hitler nije uspeo da ubije toliki broj ljudi, da je prvo morao da postavi logore i u njima zaposli vešte ubice koji to mogu da sprovedu.
Napali su vas i da negirate genocid u BiH.
- Ministra kulture Turske nazvao sam običnim primitivcem, zato što je učestvovao u hajci na mene, a režisera koji je poveo hajku upozorio sam da ne mogu da govorim o genocidu koji nije kao takav priznat od Međunarodnog suda pravde, dok on živi u zemlji koja je sprovela genocid nad čak milion Jermena! Taj genocid je, za razliku od onog u Bosni, kao takav i prihvaćen.
Šta je pozadina napada na vas?
- Najmonstruoznije je to što se oni, 15 godina nakon rata, još uvek sećaju mojih „zlodela"!
Da li je bilo realne opasnosti po vas?
- Ma kakvi, nije bilo nikakve opasnosti, meni su portiri tamo tražili autogram! Jedino ako bi me roknuo neko od tih 30 čuvara (smeh). Najveći deo turske kulturne javnosti je reagovao ljudski, umetnički, i osudio ono što se radi s mojim učešćem na festivalu. To je otišlo toliko daleko da je gradonačelnik Antalije odlučio da me učini počasnim građaninom tog grada. Tu čast prihvatiću sa ogromnim zadovoljstvom.
Ostajete prijatelj Turske, dakle?
- Kako ne bih ostao prijatelj Turske?! Kod nas postoji mnogo predrasuda protiv Turske, mi o njima često razmišljamo kao o divljim Anadolcima. Zaboravlja se Andrićeva predstava o Turcima, vojnim izaslanicima i upravnicima koji su dolazili u Bosnu po kazni, o Mediterancima koji su u bosanskim planinama tugovali, o maslinama, mediteranskim gradovima i prelepom Bosforu. Na primer, Antalija je - turska Nica.
