Izvor: Blic, 26.Dec.2016, 20:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"NENADOKNADIVA ŠTETA ZA NAŠU DUŠU" Kusturica o stradanju ruskog hora: Plačem, moj orkestar je otišao u smrt
Njihov nestanak sa svetskih scena biće nenadoknadiva šteta za našu dušu, priča za „Blic" reditelj Emir Kusturica koji je blisko sarađivao sa nastradalim članovima ruskog vojnog ansambla "Aleksandrov".
Ruski vojni avion "Tu-154" sa 92 putnika i članovima posade, srušio se u Crno more juče ujutro. Pored 64 člana ruskog hora "Aleksandrov", u avionu su bili vojnici, među kojima i direktor hora Valerij >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hakilov, članovi posade, devet novinara, dva visoka civilna zvaničnika i Jelisaveta Glinka, direktorka poznatog humanitarnog fonda "Pravedna pomoć". Svi oni juče su putovali u Siriju gde je trebalo da nastupe u okviru obeležavanja Nove godine.
Da uživa u muzici ovog čuvenog hora priliku je imala i publika u Srbiji. Jedan od najboljh svetkih horova blisko je sarađivao i sa rediteljem Emirom Kusturicom od februara 2012.
Kusturicu za hor ruske armije vežu lepe uspomene; njegov „No smoking orchestra" i „Aleksandrov" skoro već pet godina su blisko sarađivali. Prijateljstvo je začeto februara 2012. u Kremlju, a hor je Kusturici uzvratio u oktobru iste godine koncertom u Sava centru. Posle toga više puta su zajedno su nastupali na više koncerata širom sveta.
- Ništa nije moglo da se meri sa horom „Aleksandrov"! Kada zagrim onaj silni pevački pogon, u čoveku se stvaraju slike, osećanja pretvaraju u male reke doživljaja, njihovo pevanje nas je udaralo do dna duše. U isto vreme uznosilo na visinu doživljaja koju ruska duša nudi kao sestra naše duše. Svi smo lebdeli na tim visinama, najviše oni koji su shvatili da je to uzvik gostoprimstva ruskog naroda i želja da se kroz njihovo pojanje upozna širina te ruske duše ali i ruske nostalgije - kaže srpski reditelj.
„Aleksandrov" je bio hor koji je, kaže Kusturica, proizvodio uzbuđenje.
- Teško da se svaki put kada ih čovek sluša, nije otela suza. Svejedno da li kada čitav hor peva, ili solisti vode kompoziciju. Kada čovek oseti da plovi Volgom i da ga muzika odnese daleko, ali ne mari, to su uznesenja, kao kad si u crkvi iako tamo nisi - žali Kusturica za svojim prijateljima.
Evocira uspomene na zajedičke nastupe sa horom „Aleksandrov".
- Svirali smo zajedno i nikada ranije, ali ni kasnije, nisam osetio neponovljivu snagu ljudskih glava čiji prapočetak je uvek bio ono "Uraaaa" koje smo slušali na Crvenom trgu. Bio je to vojni hor sa kojim se ništa nije moglo izmeriti jer vojna muzika nije proizvodila duboke ljudske emocije, nego uzvišena osećanja. Oni su u nama budili čitav spektar probuđenih emocija - zaključuje Emir Kusturica.
"Tamo daleko" za beogradsku publiku
Vojni hor Aleksandrov postoji već 90 godina. Repertoar im je obuhvatao rodoljubive pesme i one o ljubavi, prijateljstvu i odanosti. Pevaju na gotovo svim jezicima, uključujući kineski, indijski, turski i srpski.
Čuven je u celom svetu i, po čuvenosti, je u rangu Boljšoj teatra, Ermitaža, Tretjakovske galerije i Muzeja dijamanta moskovskog Kremlja.
Aleksandrov je nekoliko puta nastupao pred beogradskom publikom, a poslednji, jedanaesti put je to bilo 2015. godine u Domu sindikata. Posebno emotivan trenutak bio je kada su 2010. godine pred punim centrom "Sava" otpevali "Tamo daleko".
"Beogradska publika ih je pratila očiju punih suza"
Đorđe Milutinović, nekadašnji čelnik koncertne agencije "Sava centra", koji je u nekoliko navrata ansambl "Aleksandrov" dovodio pred srpsku publiku, objašnjava da je između ansambla i beogradske publike vladala posebna hemija.
- Potpuno sam šokiran vešću, zgrožen sam. Jedna takva institucija, koja je na izvanredan način predstavljala i rusku i svetsku kulturu nije smela da završi ovako. Imao sam veliku privilegiju da sarađujem sa njima, imali su neverovatan odnos prema poslu i po posvećenosti ruskoj kulturi i tradiciji. Osećam se kao da mi je umro neko od mojih iz porodice - potresen je Milutinović.
Kako kaže, njihov nastup u Beogradu pratila je posebna emocija.
- U Beograd su uvek doilazili sa uvažavanjem. Publika ih je pratila očiju punih suza, a i oni su isto odgovarali. Od beogradske publike su uvek dobijali neverovatnu energiju i ljubav koja nije uobičajena za koncerte, već prelazi u neki prijateljski odnos. Svaki koncert bio je doživljaj - priča Milutinović.
Bojan Suđić, dirigent simfonijskog orkestra RTS koji je sarađivao sa pojedinim solistima ansambla, naglašava veličinu gubitka za svetsku kulturu.
- Svakako ogromna tragedija, nesaglediv gubitak za rusku kulturu i sve one koji su voleli i cenili ovaj vrlo prepoznatljiv ansambl. Teško će biti popuniti prazninu koja iza njih ostaje - ističe Suđić. M. Jovićević
Ivana Žigon: Doktorka Liza je simbol humanosti
Ivana Žigon, umetnica i predsednik društva srpsko-rusko-beloruskog prijateljstva kaže da je nesreća u kojoj je poginulo 64 članova hora "Aleksandrov" ostavila dubok trag na ceo svet.
- Muzičari ansambla "Aleksandrov" simbol su snage, ne samo glasa već i duha ruskog naroda. Onoliko koliko je umetnost ansambla neobuhvatna sila - toliko je neshvatljiv gubitak, ne samo za Rusiju, ne samo za Srbiju koja ih je nebrojeno puta slušala i pozdravljala ovacijama, već i za čitav svet - potresena je umetnica.
Ona je istakla da će njihovi glasovi zauvek ostati s nama.
- To kako je hor pevao najuzvišenije melodije pesama o Rusiji, hrabrosti, svim ljudskim vrlinama, stavlja ih u red najdragocenijih građana sveta. Dijapazon njihovih glasova, širina ruske duše, hrabrost ruske armije koja je samo u prošlom veku tri puta spasavala našu planetu, a koju je ansambl predstavljao... Njihove duše i glasovi koji su nam darivali ostaće sa nama i odzvanjaće u nama zauvek. Nek im je večna slava i hvala - kazala je Ivana Žigon.
Ivana Žigon posebno je istakla da je u avionu bila i doktorka koja je "simbol humanosti".
- U tom avionu koji je nosio najuzvišenije domete ljudskosti bila je i simbol humanosti, doktor Jelisaveta Glinka, koja je pomagala deci Dombasa i Sirije. Rusija je od milošte zove "doktorka Liza". Pamtiće je hiljade i hiljade dece kojima je podarila svoj život, a čini nam se da je njenom smrću čitav svet izgubio najdragoceniji primer humanosti i solidarnosti - zaključuje Žigon. M. Jovićević
.jpg)
