Izvor: Blic, 22.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lansirna rampa za mlade autore
UŽICE - Sinoćnim spuštanjem zavese na prvi „Kustendorf" studentski filmski festival i proglašenje najboljih, Mećavnik Emira Kusturice zatvorio je još jedno značajno „autobiografsko poglavlje" i na mapi kulturnih sedišta Srbije čvrsto overio pečat na kome velikim slovima piše - Mokra Gora.
Nad Mećavnikom, do pre samo četiri godine zapuštenom mokrogorskom ledinom, vijorile su se proteklih desetak dana zastave 12 država koje su ovde imale svoje predstavnike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
U takmičarskom delu festivala prikazana su 34 ostvarenja, a Emir Kusturica, domaćin i selektor, sabrao je na premijernom izdanju svog „Kustendorfa" poznata imena svetske kinematografije - jednog Nikitu Mihalkova, Mihaela Redforda, Erana Kolivina, Fatiha Akina, Kristijana Munđijua, našeg Mikija Manojlovića...
Za razliku od defilea po crvenim tepisima, dijamantima okićenim i glamurom praćenim filmskim zvezdama koje poziraju fotoreporterima, kako to po prepisanom receptu biva na otvaranju svih poznatih svetskih festivala, „Kustendorf" je počeo originalno - u ilovači do kolena, činom sahrane.
Čitanjem opela Brusu Vilisu, koga je u popovskoj odori „ožalio" Nele Karajlić, konstatujući da je holivudski superstar živeo i umro muški i da ga pokriva laka mokrogorska srpska zemlja, te sahranom u čamovom mrtvačkom sanduku kopije četvrtog dela filma „Die hard", Kusturica je u Mećavniku načeo novu parcelu zemlje, označivši je kao groblje loših filmova.
Rezimirajući prvi „Kustendorf", Emir Kusturica u izjavi za „Blic" podseća da se po srpskoj narodnoj prvi mačići u vodu bacaju - ako ne valja, a kada je dobro - onda se po jutru dan poznaje. „Festival je započeo na dobar način i ostvario komunikaciju koja me podseća na svetske festivale, mesto je definisalo pravila igre.
I vuk je sit i ovce su na broju. Od početka digitalne ere ovo je prvi put da u Srbiji jedan festival daje prednost projektoru, zvučnicima, kvalitetu projekcije, u odnosu na crveni tepih", kaže Kusturica. Na minulom festivalu, ističe njegov domaćin, gostovalo je sedam velikih i 30 mladih autora.
„Divno je to što su veliki i mali autori bili upućeni jedni na druge prirodom Drvengrada.
Verujem da bar neko od ovih 30 može postati jedan od ovih sedam. Budućnost festivala će zavisiti od države Srbije i entuzijazma ljudi koji su festival napravili", zaključio je Kusturica.
„Kustendorf" je završen kasno sinoć dodelom „Zlatnog", „Srebrnog" i „Bronzanog jajeta" najboljim mladim autorima.
Kristijan Munđiju gost „Kustendorfa"
Rumunski reditelj Kristijan Munđiju, prošlogodišnji kanski pobednik, bio je gost „Kustendorfa. Njegov „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana" sinoć je zatvorio filmski festival na Mećavniku, čiji je osnivač i domaćin Emir Kustirca.
Rumunski reditelj je u jučerašnjem razgovoru sa novinarima istakao da mu kansko priznanje veoma znači, ali da je za ljude u njegovoj zemlji važniji uspeh filma „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana", koji je doprineo poboljšanju imidža Rumunije u svetu, nego poruka koju to delo šalje javnosti.
„Svako priznanje ove vrste je divno, jer znači da neko vrednuje tvoje viđenje filmske umetnosti. Kad smo se vratili u Rumuniju, dočekani smo kao da smo osvojili fudbalsko prvenstvo, ali ispostavilo se da mnogi ljudi nisu videli film, zbog čega se izgubila njegova poruka rumunskoj javnosti", rekao je Munđiju.
„Četiri meseca, tri nedelje i dva dana" deo je većeg projekta „Priče iz Zlatnog doba"' koji je osmišljen kao subjektivna istorija komunizma u Rumuniji ispričana kroz urbane legende, sa ciljem da o tom periodu govori bez direktnih referenci na režim.
Munđiju je, takođe, rekao da ga Holivud, za sada, ne privlači jer su mu i dalje suviše važne sloboda u stvaranju filma i potreba da kroz filmsku umetnost ispriča svoju, a ne tuđu priču.(Beta) (Beta)
.jpg)
