Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Jan.2021, 12:27
Kusturica razgovarao sa Benom Zejtlinom o njegovoj "Vendi"
U takmičarskom programu trećeg festivalskog dana Kustendorfa prikazani su filmovi "Pesak", koji su režirali Baroš Trizna i Moniča Stpičinjska iz Poljske, "Pravo po rođenju" Inbara Horeša iz Izraela, "Povratak" Rustama Kalikova iz Uzbekistana, "Mesoljub" Farida Hadžija iz Irana, "Plava grobnica" Ivana Milosavljevića iz Srbije i "Do večeri" Tejmura Hadžijeva iz Azerbejdžana, saopštili su organizatori.
Posle svakog filma, prikazan je razgovor Emira Kusturice sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mladim autorima.
U okviru programa "Savremene tendencije" prikazan je film "Vendi" (Wendy) Bena Zejtlina, nakon čega je usledio razgovor Kusturice sa američkim rediteljem.
Rekavši da je gledanje filma bilo neverovatno putovanje, Kusturica je poručio Zejtlinu da će to ostvarenje ostati jako dugo, ne samo u sećanju već i u istoriji, i zanimalo ga je šta je bio glavni izvor inspiracije za film.
"Sve je poteklo od mene i moje sestre, sa kojom sam uradio ovaj film. Mi smo celog života čekali Petra Pana, mislili smo da će se jednog dana pojaviti i odvesti nas, ali nikada nije došao, tako da je to bio naš način da odemo i pronađemo ga. I da pokušamo da proživimo ovu priču najbliže što možemo onome o čemu smo čitavog detinjstva zajedno maštali", rekao je Zejtlin.
Komentarušići rad sa mladima iz filma kao veoma uspešan, Kusturica je rekao da je svestan da je dopreti do tog uzrasta izuzetno teško, na šta je Zejtlin odgovorio ''da mu je bila noćna mora raditi sa njima''.
„To su sve deca koju uopšte nije zanimalo da glume u filmu. Odabrali smo ih zato što su to bila deca za koju smo znali da bi pobegla sa Petrom. Znate, kažeš im da urade to i to, a oni kažu: ne! Šta god da im kažeš da urade, oni neće, oni hoće da urade suprotno, tako da ono što smo hteli je bila ta divlja energija za koju smo osetili da se može videti u toj deci, da su to bila prava deca, da su bili opasni, da su bili spontani, ludi, i mi smo želeli taj osećaj realnosti koja su ta deca imala, ali kad je u pitanju to da ih nateramo da urade ono što smo mi želeli, svaki dan smo morali da smišljamo trikove, kao da smo morali da namestimo saobraćajnu nezgodu“, kazao je.
Međutim, i pored svih nepredvidivosti, rekao je da su mu ta deca omiljeni ljudi koje je upoznao u životu.
Kao režisera, Kusturicu je zanimalo i koliko različitih pozicija i lokacija je promenio u filmu.
"Sve deluje ujedinjeno na kraju. Ali mogao sam to da prepoznam, kao odlazak u zemlju čuda, ili u zemlju gde je izgled svetlosti, te životinjske majke, zaista neverovatan“, rekao je Kusturica.
Na kraju razgovora, Kusturica je poručio reditelju da je uveren da će njegov hrabri, avanturistički film biti pogledan mnogo puta u budućnosti.
"Vendi je jednostavno neverovatna. Nikad nisam video nikoga ispred kamere sa takvim licem koje je prestalo da bude lice deteta. Vremenom, postala je, ne znam, 150 godina starija, a onda i mlađa nego što je bila. Nemoguće je ne osvojiti najširu publiku na svetu i da je film bio samo o njoj“, rekao je Kusturica.
„Film je slobodni eksperiment, ali slobodni film pripada ovoj porodici slobodne kinematografije za koju moramo da se borimo" rekao je Kustirica.
Ben Zejtlin je zahvalio Kusturici i rekao da su mu njegovi filmovi najveća inspiracija, kao i da mu je dolazak na Kustendorf jedno od omiljenih sećanja u životu i da će na jesen ponovo doći u Srbiju.
U okviru revijalnog programa, prikazana je treća epizoda serije „Bila jednom jedna zemlja“ Emira Kusturice.
Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf prikazuje se na veb adresi kustendorf.online do 25. januara 2021. godine.
Kustendorf se održava u organizaciji produkcijske kuće ''Rasta internešnel'' i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Mećavnik grada.
Razgovor Kusturice i mladih autora drugog dana Kustendorfa
Takmičarski program drugog dana Kustendorf festivala činili su filmovi: "Dome, slatki dome", rediteljke Agate Pušč iz Poljske, "Velika dostignuća", reditelja Nikole Vučinića iz Crne Gore, "Taknuto-maknuto", Vere Suracel iz Rumunije, "Presuda u slučaju K", Uzgura Anila iz Austrije i "Pipo & slepa ljubav", Iga le Gurjereka iz Francuske.
Posle svakog filma, prikazan je razgovor Emira Kusturice sa mladim autorima u kojima im je izneo mišljenje o njihovim filmovima i dao savete kako da dalje razvijaju umetnički izraz, saopštili su organizatori.
U okviru programa "Savremene tendencije" prikazan je film "Gospođica Marks" rediteljke Suzane Nikjareli.
U razgovoru sa Suzanom Nikjareli, Emira Kusturicu je zanimalo šta ju je navelo da snimi ovakav film, političko opredeljenje, činjenica da je porodična žena i majka jer, kako je rekao, mnogi danas ne bi snimili ovakav film, kvalitetan u svakom smislu reči.
Suzana je rekla da ne potiče iz marksističke porodice ali je studirala filozofiju i tokom proučavanja ideje rađanja marksizma i protiv čega su odlučili da se bore, naišla na priču o Elenor Marks.
"Čitala sam o toj ženi i sećam se rečenice koju sam pročitala, da je bila feministkinja, ali da je završila kao Madam Bovari. I to mi se odmah učinilo zanimljivim. I razlog zašto sam želela da snimim film o njoj je pitanje kontradiktornosti, jer mislim da je u pitanju ljudska kontradiktornost, ne mislim da je to nužno vezano za činjenicu da je žena", rekla je rediteljka.
"Ali uvek me fasciniraju problemi teorije i prakse, kao i ideje i načini na koji ih živimo. A činjenica da nije mogla da se bori za svoje ideje u životu, došla sam do zaključka da je to bilo prilično savremeno. I čini mi se da nam mnogo toga kaže danas, jer je prilično teško. Znate, imate ideju i razmišljate kako želite da se život dešava na određeni način, ali je to nemoguće, jer su tu emocije i mnoge druge stvari koje vas navode da vodite drugi način života, koji nije uvek u skladu sa vašim idejama. Zbog toga sam mislila da ovaj film govori o sudbini žene uopšteno, a ne samo u 19. veku", rekla je ona.
Razgovarajući sa Emirom Kusturicom, Suzana je rekla da je zanimalo da snimi film o složenosti ljudske duše u bilo koje vreme.
"Bez obzira na to što žena može imati garanciju, prava, slobodu, formalno gledano, nije slobodna sa emotivne tačke gledišta. Žena je rob mnogih drugih pitanja. Naravno da verujem da, a i sama Elenor Marks to kaže u svom govoru, da iako je zakon dao mnogo jednakih prava muškarcima i ženama, postoji emocionalna strana onoga kako se uživa u tim privilegijama koje su date muškarcima, koje su i dalje vrlo snažne i radikalne. I vrlo je teško ukinuti ih", rekla je rediteljka.
Navodeći pojavu veštačkih pokreta prouzrokovanih realnim uzrozima koje oligarhija Sjedinjenih država i zapadne Evrope koriste kao sredstvo da veštačkim izjednačavanjem muškaraca i žena stvore potpuno neemocionalni svet, Kusturica je istakao značaj filma "Gospođica Marks":
"Imaš fikciju koja je stvorena skoro ispod vrlo konzervativnog optičkog sveta. A pride govoriš i o ženi koja je ćerka jednog od najvažnijih svetskih filozofa ideologije, na vrlo senzitivan način. Tako da mislim da je ona ipak bila u boljem položaju. U 19. veku položaj žena nije bio toliko slobodan kao što je možda danas, ali smatram da je i danas taj položaj vrlo lažan, jer su odnosi ubijeni", rekao je Kusturica.
Rediteljka Suzana Nikjareli rekla je da je bila svesna da će njen film biti uznemirujuć na mnoge načine i za uopšteni način razmišljanja žena u ovom trenutku, jer je poenta u tome što govori nešto drugačije i što kaže da su stvari mnogo komplikovanije nego što se to smatra poslednjih nekoliko godina.
"U isto vreme, znam da bi bilo više u trendu snimiti film o nekoj heroini i glorifikovati je. Ali smatram da kad film glorifikuje, to ispadne užasno. Mislim da je film zanimljiviji kada ne glorifikuje, već kada ostavlja otvorena pitanja, i to je ono što moj film čini. I svesna sam da za mnoge stvari ne dajem odgovor ili da moj film ne daje interpretaciju"- rekla je Suzana i dodala "ono što je šarm čitavog snimanja je to da je priča ove žene bila stvarna. Tako da nisam mogla da promenim scenario. Nisam mogla da je pretvorim u holivudski film sa srećnim završetkom i glorifikacijom feminističkih borbi".
Drugi festivalski dan završen je emitovanjem druge epizode serije "Bila jednom jedna zemlja", Emira Kusturice.
Četrnaesti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf prikazuje se na veb adresi kustendorf.online do 25. januara 2021. godine.
Kustendorf se održava u organizaciji produkcijske kuće Rasta internešnel i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Mećavnik grada.
Pogledaj vesti o: Emir Kusturica
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
