Izvor: BKTV News, 14.Okt.2012, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko stoji iza „Srbija nikla”?
Vlasnik te firme Radomir Vukčević najavio da su zatražene dozvole za istraživanja na Mokroj Gori i Vardištu, u Republici Srpskoj.
Iza kompanije „Srbija nikl” stoji velika svetska kompanija, registrovana na Londonskoj berzi i za sada se, kako je procenjeno u toj kompaniji, njen identitet u Srbiji ne otkriva. Ovo je za „Politiku” otkrio inženjer Dejan Rajković iz kompanije „Srbija nikl”, koja je 2011. godine dobila dozvolu od Ministarstva životne sredine za geološka istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << rude nikl. Tim ministarstvom je rukovodio Oliver Dulić.
Iako se Emir Kusturica, osvedočeni protivnik istraživanja ove rude u Srbiji, juče nije pojavio na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, rasprava o istraživanju u Srbiji i bez proslavljenog reditelja protekla je u burnoj polemici između zagovornika i protivnika istraživanja i proizvodnje nikla u našoj zemlji.
Vlasnik „Srbija nikla” Radomir Vukčević juče je najavio da je to preduzeće zatražilo dozvole za istraživanja nikla na Mokroj Gori i Vardištu, u Republici Srpskoj.
– Naša kompanija je dobila dve koncesije, na lokaciji Aranđelovac–Topola–Kragujevac i Vrnjačka Banja – Trstenik. Ako se pokaže da na tim lokacijama ima dovoljno rude, sačinićemo studiju o ekonomskoj isplativosti, a tek posle toga, sledi eksploatacija – naglasio je Vukčević.
Šef katedre za ekonomsku geologiju tog fakulteta prof. dr Rade Jelenković, kao uvodničar jučerašnjeg skupa, bio je izričit: geološka istraživanja nikla u Srbiji ne utiču negativno na životnu sredinu. On je podsetio da su istraživanja obavljena na nekoliko lokacija u Srbiji još pre 45 godina (Ruđinci), ali da do eksploatacije nikla nije došlo. Istraživanja su takođe rađena i na Glavici (1983) i Čitakovu.
Prema njegovim rečima, ukupno procenjeni mineralni resursi su 320 miliona tona nikla, dok je geološki istraženo 130 miliona tona. Bilansne rezerve iznose 20 miliona.
Da geološka istraživanja ne štete životnoj sredini, saglasio se i državni sekretar Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Tomislav Šubaranović.
– Ako se ispostavi da je eksploatacija isplativa, uz primenu svih ekoloških zakona, vlada je spremna da postane i strateški partner kompanijama, sa eventualnim većinskim udelom države – precizirao je Šubaranović.
Na pitanje – kakve bi koristi država imala od eksploatacije nikla – Šubaranović je odgovorio da su to hiljade radnih mesta i porezi državi i lokalnim samoupravama.
Predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine Milica Vojić-Marković, poslanica DSS-a, oštro se usprotivila daljim istraživanjima, smatrajući da je nelogično da jedna kompanija dobije dozvole za istraživanje, a da ne očekuje kompenzaciju troškova prilikom eksploatacije.
– Eksploatacija je izuzetno štetna. Sumpornom kiselinom se zasipaju nalazišta, koju kiša potom utapa u zemlju, podzemne vode, dok velika jalovišta raznosi vetar – istakla je ona, dok su je podržavali predstavnici lokalnih sredina u kojoj „Srbija nikl” sprovodi istraživanja.
– Hoće li rakija iz Topole biti istog ukusa, posle eksploatacije nikla – upitao se jedan od njih, pozvavši sve učesnike debate i predstavnike države u Topolu, da i građanima objasne svoje razloge „za” i „protiv”.
Međutim, Branislav Radošević, koji je radio na istraživanjima i eksploataciji nikla u Turskoj, Albaniji i Makedoniji, tvrdi da Srbija leži na milijardama, ali da su moćni lobisti još 2004. godine sprečili istraživanja.
Evro od nikla
Prema rečima Branislava Radoševića, oko 40 odsto ukupne svetske proizvodnje nerđajućeg čelika vezano je za EU. – Oko 700.000 radnih mesta u EU vezano je na industriju nikla i još 20.000 indirektno – napomenuo je Radošević, podsećajući da se kovanice evra proizvode od nikla. Kao i američkih 10 centi.
Izvor: Politika
Tweet
Pogledaj vesti o: Emir Kusturica
