Izvor: Politika, 23.Okt.2015, 08:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intelektualci i politika
Javne ličnosti nemaju mandate da odlučuju o stvarima o kojima debatuju, ali imaju obavezu da iznose ideje i predloge koji mogu biti od koristi onima koji donose odluke
„Politika” je u utorak postavila važno pitanje. Imaju li intelektualci pravo da iznose stavove koji nisu u skladu sa državnom politikom? Emir Kusturica i Vladimir Kostić izneli su proteklih dana svoja gledišta o najvažnijim političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problemima sa kojima se Srbija trenutno suočava. Mada se nekome može učiniti da ta gledišta deli dubok jaz, ona, po mom mišljenju, imaju mnogo toga zajedničkog.
Pre svega, u sadržinskom smislu obojica su izneli promišljene i autentične stavove, s tim što se Kusturica bavi prošlošću, a Kostić sadašnjošću i budućnošću Srbije. Kusturica je, prevedeno na geopolitički jezik, istakao da je jedan nacionalizam nagrađen (podrazumevajući da je drugi kažnjen) zbog specifičnog odnosa snaga na geopolitičkoj karti Balkana. Da li je baš reč o novom imperijalizmu i da li je poređenje sa Sudetskom oblašću precizno i objektivno, stvar je teorijskih analiza i političke korektnosti o kojima režiser svetskog renomea ne mora da vodi računa.
Profesor Kostić, opet, ima u vidu upravo takvu geopolitičku realnost i zbog nje, kao najbolje rešenje za svoju zemlju, smatra da treba spasti ono što se još spasti može – a to su narod, kulturna baština i dostojanstvo Srbije.
Sreća je za Srbiju što ima ljude poput Kostića i Kusturice koji imaju dovoljno pameti i integriteta da javno kandiduju, ma koliko neprijatne, važne teme i pitanja koja su od suštinskog značaja za zemlju i njenu budućnost. Ono što nama treba, a čega decenijama nije bilo, jeste javna, argumentovana i slobodna debata o tim pitanjima.
Nažalost, umesto da se ta pitanja dočekaju kao makar i okasneli dar, iz nekih foruma odzvanjaju glasovi koji kao da dolaze iz srednjeg veka. Ljudi zaštićeni funkcijama pozivaju na linč onih koji slobodno i odgovorno misle i govore.
Jedina srećna okolnost za Kostića i Kusturicu, a i zemlju u celini, jeste to što je najmoćniji čovek u Srbiji stao iza obojice i založio se za njihovu slobodu misli i govora. Neće Vučiću sigurno biti milo kada ga podozrivo budu pitali – u zemlji i posebno inostranstvu, šta on misli o stavovima Kusturice i Kostića. To mu, posebno, neće biti lako nakon što su u javnosti njihove ocene olako i tendenciozno interpretirane.
U tom smislu, naročito je žalosno što je linč Kostića podstakao predsednik države. Umesto da se izvorno obavestio o onome što je predsednik SANU rekao, izgleda da je Nikoliću bilo važnije da se stvori slučaj i da se javno, bez ikakvog stvarnog osnova, demonizuje predsednik ugledne ustanove. Teško je reći šta je bio motiv, ali je izvesno da je ishod toga okrnjen ugled Srbije koji se teško i sa promenljivim uspehom stiče.
Štetu je, u političkom smislu koliko je to bilo moguće, popravio premijer Vučić organizujući zajednički sastanak na kome su osim predsednika države, velikodostojnika SPC učestvovali i pojedini predstavnici vlade. Važnije od onoga što je rečeno bilo je to što je na sastanak pozvan i akademik Kostić, čime je javnosti i svetu poslata jasna poruka da sloboda mišljenja u Srbiji nije delikt.
Na kraju, bilo bi loše ako bi sada izjave Kusturice i Kostića bile gurnute pod tepih. Nije poenta da njihovi nastupi budu epizode koje treba što pre zaboraviti. Naprotiv, bilo bi više nego potrebno da se javne ličnosti, bez ustezanja i straha da li će biti demonizovane, upuste u argumentovan dijalog o najvažnijim društvenim pitanjima. Njihovi stavovi nisu ni za koga obavezujući, niti predstavljaju zvaničan stav države ili institucija u kojima rade. Javne ličnosti nemaju mandate niti legitimitet da odlučuju o stvarima o kojima debatuju, ali imaju obavezu da iznose ideje, razmišljanja i predloge koji mogu biti od koristi onima koji donose odluke. Osnovni preduslov za to je da svoje stavove mogu iznositi bez straha od orkestrirane medijske prozivke i tabloidizacije.
Naravno, izabrani političari donose političke odluke. Da li će i u kojoj meri uzimati u obzir javno izneta mišljenja, to je njihova stvar. Jake političke ličnosti bez ikakvog problema će se suprotstaviti čak i većinskom mišljenju ukoliko procene da ono nije u skladu sa mandatom koji imaju, baš kao što će uzeti u zaštitu gledišta koja nisu popularna – ako ni zbog čega drugog, ono radi zaštite slobode misli i izražavanja.
Postoji, naravno, problem kada javne ličnosti „skliznu” u dnevnu politiku. Time rizikuju da se dnevna politika počne baviti njima. Međutim, pitanja kojima su se bavili Kusturica i Kostić nisu dnevnopolitička. Razlog što su njihove ideje kritičari banalizovali i spustili na nivo dnevne politike jeste to što ih upravo oni na taj način doživljavaju. Nažalost, za mnoge političare Kosovo i nije ništa drugo nego majdan iz koga grade svoj skromni rejting. Ne čudi otuda da oni i ne žele da se to pitanje ikada reši.
*Sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
