Izvor: TvojPortal.com, 02.Nov.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena amaterizma
Izvor: makroekonomija.org U jesen 2011. godine, država Srbija otkriva da ona zapravo nema mehanizme kojima bi kontrolisala naplatu poreza i doprinosa i izlazi sa fantastičnom idejom da taj posao treba prepustiti bankama. Jedva desetak godina od kada se problem pojavio, Srbija je odlučila da pokuša i da ga reši – temeljno, duboko promišljeno kako se u Srbiji sve radi, a po principu – šta nam je prvo palo na pamet.
U strašnim vremenima socijalizma, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << kao što svako zna, nije valjao baš ništa, ovim problemom se bavila Služba društvenog knjigovodstva (SDK). Proces isplate zarada je bio komplikovan, a sam dan isplate je uvek bio najteži dan u mesecu za finansijske službe. One su platne spiskove dostavljale SDK-u na dan kada se isplata vrši. Uz spiskove se prilagao obračun poreza i doprinosa, nalozi za njihovo plaćanje i popunjeni statistički obrasci. Dobro obučeni referent u SDK kod koga se vodio račun preduzeća, pedantno bi proveravao svaku cifru i tek kada se sve slagalo, zarade su se mogla isplatiti. Istog trenutka kada su zaposleni dobijali novac na svoj račun, budžet države je dobijao svoj deo.
Gotovo da je bilo nemoguće podeliti plate a da obaveze koje uz platu idu ne budu izmirene. Istine radi, bivalo je da se „intervencijom sa visokog mesta“ dozvoli isplata zarada i kada za poreze i doprinose nije bilo novca. Ovu privilegiju su ponekad imala velika preduzeća sa mnogo zaposlenih. Država je bila u strahu od štrajkova, ili kako se to milozvučnije zvalo, od obustava rada. Ovakve situacije su bile izuzetak a ne pravilo, i nisu kompromitovale dobro uhodan mehanizam.
U sistemu je postojala disciplina, a SDK je bio njen stožer. Zahvaljujući položaju u sistemu ova služba je bila i baza izuzetno kvalitetnih i korisnih statističkih podataka kakve Srbija danas nema.
SDK je između ostalog obavljala i funkciju platnog prometa. I u vremenu pre Interneta i modernih komunikacija, efikasnost platnog prometa je bila izvanredna. Platni promet Jugoslavije je bio među najboljima u svetu i sa tim može polemisati samo neko, ko o platnom prometu veoma malo zna. Primera radi, platni promet Velike Britanije bio je daleko sporiji od jugoslovenskog, a situacija se popravila tek pojavom Interneta.
Služba je ukinuta a da analize na bazi kojih je odluka doneta nikada nisu prezentirane, bar ne široj javnosti. Nikakva ozbiljna argumentacija za tako radikalan korak nije data, niti se iko bavio razmišljanjem ko će kontrolisati uplatu poreza i doprinosa, na primer. Objašnjenja koja su se mogla čuti bila su krajnje smušena i neuverljiva.
Ključni argument je bio da takva služba ne postoji u razvijenim zemljama, da je SDK relikt socijalizma i da se ne uklapa u privatizovani ekonomski sistem. Kada ovakvu službu nemaju razvijene države, zašto bi je Srbija zadržala? Argument je u logičkom smislu apsurdan.
Institucije se mogu ukidati ako je za njihovom funkcijom prestala potreba, ako su neefikasne, skupe, ali pre svega, ako postoje bolja rešenja. Da li takva služba postoji ili ne postoji u EU, apsolutno je nevažno. Konačno, u EU ne postoje ni ministri, ni visoki vladini službenici, ni direktori javnih preduzeća kojima je to prvi, ili jedini ozbiljniji posao u životu, pa Srbiji nije smetalo da u tom domenu bude tako različita i tako originalna.
Po drugom argumentu koji sam nedavno čuo, Slobodan Milošević je pred raspad Jugoslavije baš preko SDK upao u platni sistem i uzeo novac, pa je to diskreditovalo SDK. To je poznata i nesporna afera, ali je kao argument za ukidanje SDK neodrživa. Svaka služba se može zloupotrebiti a mnoge su i bile zloupotrebljene, ili se i danas zloupotrebljavaju. Ista logika bi nalagala ukidanje vojske, policije, tužilaštva, medijskih kuća, konačno i države same.
Stvarni razlozi za ukidanje SDK su možda na sasvim drugoj strani.
SDK je raspolagala odličnim poslovnim prostorima na najboljim mestima u gradovima Srbije. Takvom plenu se verovatno nije moglo odoleti i to je opredelilo njenu sudbinu. Kada se prođe Beogradom, na mestima gde je nekada bila SDK, sada su najčešće banke.
Uz to, i platni promet je bio i izuzetno unosna delatnost i banke su ga oduvek želele. Zašto bi država zarađivala novac za sebe, kada to mogu banke za svoje privatne vlasnike! Ima li jačeg razloga za ukidanje SDK od toga?
Priča o ukidanju SDK nije vezana samo za problematične motive koji iza toga mogu stajati. Ona pre svega jasno demonstrira i užasne rezultate prepuštanja države i njenih institucija ljudima bez znanja i iskustva, kojima je more do kolena.
Stanje budžeta Srbije, stanje penzionog fonda kao i kolosalna finansijska nedisciplina, zakasnelo su upozorenje i tužna ilustracija državnog amaterizma. A upravo taj amaterizam je jedan od osnovnih uzroka srpskog posrnuća.
Dinkićsdk
