Izvor: S media, 08.Maj.2010, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći kreditni limiti – mala korist
Građanima je mnogo veći problem standard, nego niska mogućnost zaduživanja, smatra generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić
Povećanje limita za mesečnu ratu na bankarske kredite sa 30 na 40, a za stambene zajmove sa 50 na 60 odsto, samo je priznavanje realnosti i onoga što već na tržištu postoji. Svi oni koji su uzeli kredite, pre dve ili tri godine, zbog pada kursa dinara u odnosu na evro u poslednjih godinu i po dana, za petinu, već su u tim limitima, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jer su njihove realne obaveze uveliko iznad do juče važećih 30 ili 50 procenata”, rekao je za „Politiku” generalni sekretar Udruženja banaka dr Veroljub Dugalić.
Ova mera NBS, po njegovoj oceni, veoma je korisna, ali je došla dosta kasno. Udruženje banaka je u više navrata, kaže, pokušavalo da ubedi NBS u neophodnost prilagođavanja tih ograničenja, ali u centralnoj banci više su se plašili inflacije nego što su bili radi da podstaknu rast zaduživanja, a time i domaće potrošnje.
Ovo popuštanje limita, iako kasni, dobro je došlo i kao prateća mera vlade da subvencionisanim kreditima potpomogne rast proizvodnje i potrošnje. Jer, jedno bez drugog ne ide. Dugalić podseća da je NBS nedavno unificirala i smanjila stopu obavezne rezerve sa 40 i više procenata na 25 odsto kako bi bankama ostalo što više prostora za nove pozajmice građanima.
Računice, međutim, kazuju da i posle ove mere NBS u Srbiji ne može da dođe do eksplozije kreditnog zaduživanja građana. Uz limit od 30, odnosno 50 odsto, kako je bilo do juče, građani su mogli mesečno da se maksimalno zaduže između 35 i 36 milijardi dinara. Oni su uspevali da podignu maksimalno oko 22 milijarde. S novim limitom ta se granica povećava do 45 milijardi dinara. Šta to znači? Da nam se, teorijski, otvara prostor za novo zaduživanje od oko 12 milijardi dinara. Sve pod uslovom da se svi, koji imaju kreditnu sposobnost, i zaduže. Pošto to ni do sada nije bio slučaj – kredite će, uz malo više lagodnosti i manevarskog prostora, uzimati samo oni kojima budu neophodni, kaže dr Dugalić.
Po rečima našeg sagovornika za građane Srbije i potencijalne dužnike banaka mnogo je veći problem nizak standard, skopčan sa malim platama, nego mogućnost novog zaduživanja. S platama, u proseku 320 evra, po kojima smo na samom dnu evropske lestvice, nema velikog kreditnog zaduživanja. Banke nisu socijalne ustanove, ali im nije svejedno da klijentu sa platom od 20.000 dinara dopuste maksimalno zaduživanje od 40 procenata. Od čega će da živi taj čovek i eventualno njegova porodica.
Dugalić podseća da su u međuvremenu znatno opale i ponderisane kamatne stope sa 18 na 11 odsto. Pa se i sa te strane može očekivati izvesno oživljavanje aktivnosti banaka i samih građana, ali, po njemu, ipak se ne možemo nadati nekom kreditnom bumu.
Građani Srbije su i dalje dosta dobri i uredni dužnici, jer od svih odobrenih zajmova samo u 3,2 ili 3,3 odsto slučajeva registrovana je docnja ili neurednost u izmirivanju dospelih obaveza. Do pre neku godinu taj procenat bio je više nego upola manji – 1,5. U Kreditnom birou Udruženja banaka registruju iz meseca u mesec povećanje neurednosti od 0,1 odsto. Privreda je već stigla do 11 procenata. I te okolnosti treba imati u vidu kada se bude u bankama bude odlučivalo o novim kreditnim aktivnostima, zaključio je dr Dugalić.
Može i preko limita
Banke u proceni kreditne sposobnosti građana neće ubuduće uzimati u obzir i njihove potencijalne obaveze, odnosno pet odsto dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu i 50 odsto datih jemstava po kreditima, u slučajevima kad su bili žiranti.
– Ovim merama NBS želi da utiče na smanjenje sistemskog rizika, zatim da doprinese smanjenju stepena evroizacije stimulišući zaduživanje u dinarima, umesto u evrima ili švajcarskim francima, ali i da istovremeno pruži podršku naporima države da povoljnim dinarskim potrošačkim kreditima oživi tražnju i posustalu ekonomsku aktivnost”, ističe se u saopštenju centralne banke.
NBS je ukazala da banke mogu, u skladu sa svojom poslovnom politkom, da odobravaju pozajmice manje od predviđenog limita, ali i veće i u tom slučaju su obavezne da iz sopstvenih sredstava obezbede rezervaciju za eventualne gubitke po tim kreditima.
