Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Maj.2015, 09:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Varufakis: Niko ne gleda u budućnost

Ministar finansija Grčke Janis Varufakis, u autorskom tekstu koji je objavio list "Danas", piše da su meseci pregovora između grčke vlade i Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije i Evropske centralne banke doneli malo napretka.

Jedan od razloga, navodi on, je što su sve strane preterano usredsređene na uslove za narednu injekciju likvidnosti, a nedovoljno na viziju kako da se Grcka oporavi i održivo razvija.

Ako hocemo da izademo iz sadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ćorsokaka, moramo da razmotrimo mogucnost zdrave grčke ekonomije, smatra Varufakis.

Prema njegovim rečima, održiv oporavak zahteva sinergicne reforme koje oslobađaju znatan potencijal zemlje, uklanjajući uska grla u nekoliko oblasti: u produktivnom investiranju, kreditnim odredbama, inovacijama, konkurentnosti, socijalnoj sigurnosti, javnoj administraciji, pravosuđu, tržištu rada, kulturnim proizvodima i na kraju, ali ne najmanje važno, u demokratskom upravljanju.

Sedam godina dužnicke deflacije pojacane ocekivanjem večite štednje, desetkovale su privatne i javne investicije i primorale anksiozne, krhke banke da prestanu da odobravaju kredite, smatra Varufakis.

Pošto vladi nedostaje fiskalni manevarski prostor, dok su grčke banke opterećene nekvalitetnim zajmovima, važno je mobilisati preostalu aktivu države i deblokirati talas bankarskih kredita ka zdravim delovima privatnog sektora.

Da bi se obnovili investiranje i kreditiranje do nivoa konzistentnih sa ekonomskom drugom kosmičkom brzinom, Grckoj će, kaže on dalje, biti potrebne dve nove javne institucije koje ce raditi rame uz rame sa privatnim sektorom i evropskim institucijama: razvojna banka koja ce upregnuti javna sredstva i "loša banka" koja ce bankarskom sistemu omoguciti da se izbavi od svojih nekvalitetnih sredstava i da obnovi odliv kredita profitabilnim, izvozno orijentisanim firmama.

Varufakis smatra da će zadatak jačanja socijalne sigurnosti biti dovršen sjedinjavanjem penzijskih fondova; prilivom doprinosa uzrokovanog rastom zaposlenosti; i ponovnim formalnim zapošljavanjem radnika prognanih u neformalnost brutalnom deregulacijom tržišta rada tokom mracnih godina nedavne prošlosti.

Lako se može zamisliti snažan, naveo je on, oporavak Grcke na osnovu ove strategije. U svetu ultra niskih zarada, Grcka bi bila doživljena kao sjajna prilika, održavajuci stabilan tok stranih direktnih investicija.

Ali zašto bi se ovo razlikovalo od priliva kapitala u periodu pre 2008. koji je ubrzao rast finansiran zaduživanjem? Može li još jedna makroekonomska Poncijeva šema zaista biti izbegnuta?

U eri rasta Poncijevog stila, priliv kapitala komercijalne banke kanalisale su u pomamnu potrošnju, a država u orgije sumnjivih nabavki i otvorenu raskalašnost. Kako bi osigurala da ovaj put bude drugačije, Grčka treba da reformiše svoju socijalnu ekonomiju i politicki sistem.

Stvaranje novih mehura nije razvojna ideja naše vlade.

Nasuprot tome, razvojna banka bi ovoga puta predvodila distribuciju oskudnih domacih resursa u selektivno produktivno investiranje.

To bi obuhvatilo pocetnike, IT kompanije koje koriste lokalne talente, mala i srednja preduzeca u organskoj poljoprivredi, izvozno orijentisane farmaceutske kompanije, napore da se privuce medunarodna filmska industrija na lokacije u Grckoj, obrazovne programe koji koriste prednosti grckih intelektualnih proizvoda i istorijska mesta bez konkurencije.

U međuvremenu, grcke regulatorne institucije pažljivo bi nadgledale prakse komercijalnog kreditiranja, dok bi prikočeno zaduživanje sprečilo našu vladu da se prepusti starim, lošim navikama obezbedujuci da naša država više nikad ne sklizne u primarne deficite.

Karteli, antikompetitivno fakturisanje i birokratija koja je državu tradicionalno pretvarala u javnu napast uskoro ce shvatiti da im je naša vlada najgori neprijatelj.

Prepreka rastu u prošlosti je bila nesveta alijansa oligarhijskih interesa i politickih partija, skandalozne raskalašnosti, klijentelizma, permanentno slomljenih medija, preterano prilagodljivih banaka, slabih poreskih vlasti i potčinjenog, plašljivog pravosuda.

Jedino svetla tačka demokratske transparentnosti može ukloniti ovakve smetnje; naša vlada je odlucna da joj pomogne da potpuno zasija, napisao je Varufakis u autorskom tekstu koji je objavio "Danas".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...