Izvor: Politika, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaganje u fondove
Investitori mogu da biraju kako efekte, tako i način na koji žele da obezbede sredstva, bilo za starost, bilo za uvećanje postojećeg kapitala
Kada razmišljamo o ulaganju sredstava u fondove na finansijskom tržištu jedna od prvih dilema pojavljuje se kroz pitanje "šta su penzijski a šta investicioni fondovi". Dilema je tim veća jer su to neki novi proizvodi na našem finansijskom tržištu, a iskustva su veoma mala ili čak nikakva, iako trenutno u Srbiji takvo ulaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nude već sedam penzionih i četiri investiciona fonda.
Ovom prilikom pokušaćemo da napravimo paralelu između dobrovoljnih penzijskih i investicionih fondova kroz razlike i sličnosti i naravno iz svega toga ćemo izvući zaključke, savetuje mr Vojko Saksida, direktor Triglav penzionog fonda.
Pođimo od razlika.
Investicioni fondovi su razrađeniji (postoje otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi), što svakako pruža i više mogućnosti.
Investicioni fondovi mogu biti različiti. U zavisnosti od investicionih ciljeva mogu biti: fond rasta vrednosti imovine, fond prihoda, balansirani fond i fond očuvanja vrednosti imovine.
Nadzor nad radom dobrovoljnih penzijskih fondova obavlja Narodna banka Srbije, dok je nadzor nad investicionim fondovima u nadležnosti Komisije hartija od vrednosti.
Troškovi koji se naplaćuju (bilo direktno od člana, bilo iz neto vrednosti imovine) raznovrsniji su kod investicionih fondova (naplaćuje se naknada za DZU, troškovi kupovine i prodaje hartije od vrednosti, troškovi kastodi banke, troškovi eksterne revizije), dok se kod dobrovoljnih penzijskih fondova naplaćuje samo provizija prilikom uplate doprinosa i paušalni troškovi iz neto vrednosti fonda.
Dobrovoljni penzijski fond je bez svojstva pravnog lica, dok to nije slučaj kod investicionih fondova (osim otvorenog IF), a minimalni kapital za osnivanje je znatno veći kod dobrovoljnog penzijskog fonda,
Kod investicionog fonda dozvoljeno je zaduživanje, dok to nije moguće kod dobrovoljnog penzijskog fonda. Naravno i način isplaćivanja se bitno razlikuje, jer je svrha dobrovoljnih penzijskih fondova obezbeđivanje dopunske penzije.
Prinosi su različiti zbog različitih rizika.
A sada nešto i o sličnostima između fondova.
Najpre, zakonska regulativa je veoma slična. Način i dokumenta za osnivanje su praktično isti. Organi upravljanja, uslovi za njihovo biranje su isti. Sistem dokumentacione osnove, izveštavanje i kontrola su takođe identični.
I, na kraju, zaključak za buduće ulagače.
Dobro je da su se pojavila oba fonda, jer su veoma komplementarna, odnosno međusobno se nadopunjuju, zatim daju mogućnost investitorima da biraju kako efekte, tako i način na koji žele da obezbede sredstva, bilo za starost, bilo za uvećanje postojećeg kapitala.
Prikupljanjem sredstava kroz oba sistema razvija se finansijsko tržište, a samim tim daje se mogućnost mnogim privrednim granama da se dalje razvijaju (dobijaju nove izvore finansiranja).
Sredstva koja se na ovakav način obezbeđuju su dugoročna (ili to uglavnom po definiciji mogu biti), predstavljaju velike iznose i kvalitativno su nov izvor finansiranja (uz bankarske proizvode),
Penzijski i investicioni fondovi kao institucionalni investitori predstavljaju budućnost finansijskih i berzi kapitala.
Priredila B. Dumić
[objavljeno: 03.09.2007.]
.jpg)
