Izvor: B92, 30.Dec.2014, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovinski deficit 3,9 mlrd evra
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih 11 meseci 2014. bio je 3,9 milijardi evra, što je za 0,9 % manje nego u istom periodu lane.
Kako se navodi, izvoz robe od januara do novembra imao je vrednost od 10,2 milijarde evra, što je povećanje od dva odsto, dok je uvoz bio oko 14,1 milijardu evra ili za 0,4 odsto veći nego u istom periodu 2013. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Ističe se da je pokrivenost uvoza izvozom u prvih 11 meseci 2014. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine bila 72,3 odsto i da je veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72 odsto.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u periodu januar-novembar izražen u dolarima bio je 5,2 milijarde dolara, što je povećanje od 0,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 13,6 milijardi dolara, a uvezeno je robe u vrednosti od 18,9 milijardi dolara.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili su Italija (2,38 milijardi dolara), Nemačka (1,66 milijardi dolara), Bosna i Hercegovina (1,2 milijardi dolara), Ruska Federacija (961 milion dolara) i Rumunija (744 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka sa 2,27 milijardi dolara, Ruska Federacija (2,16 milijardi dolara), Italija (2,11 milijardi dolara), Kina (1,42 milijarde) i Mađarska (931 milion dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, s kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,74 milijarde dolara u prvih 11 meseci ove godine, uglavnom na osnovu izvoza poljoprivrednih proizvoda. Izvoz Srbije iznosio je 2,59 milijardi dolara, a uvoz 849 miliona dolara.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je s bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom i SAD.
Najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit s Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom, Turskom, Austrijom i Holandijom.
Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,4 odsto), sledi Region Šumadije i zapadne Srbije (31,3 odsto), Beogradski region (21,5 odsto), Region Južne i istočne Srbije (13,4 odsto), dok je oko 0,4 odsto izvoza nerazvrstano po teritorijama.
U uvozu najveće učešće je imao Beogradski region (42,9 odsto), slede Region Vojvodine (29,2 odsto), Region Šumadije i zapadne Srbije (18 odsto), Region Južne i istočne Srbije (8,7 odsto), a oko 1,1 odsto uvoza nije razvrstan po teritorijama.
Republički zavod za statistiku Srbije podseća da ne raspolaže podacima za Region Kosovo i Metohija.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 52,7 odsto (7,2 milijarde dolara), slede roba za široku potrošnju, 39,7 odsto (5,4 milijarde dolara), i oprema, 7,6 odsto (1,04 milijardi dolara). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 60,2 odsto (11,4 milijarde dolara), slede roba za široku potrošnju sa 18,7 odsto (3,5 milijardi) i oprema sa učešćem od 10,2 odsto (1,04 milijardi dolara).
