Izvor: Blic, 12.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strane kupce ne zanima višak zaposlenih
Strane kupce ne zanima višak zaposlenih
BEOGRAD - Od 141 preduzeća koje je do sada ponuđeno na aukcijskoj prodaji novog vlasnika dobilo je 121, ili 86 odsto. Za razliku od visokog procenta uspešnosti aukcija, kod tendera situacija nije tako sjajna, zbog čega su protivnici aktuelnog koncepta privatizacije već smislili maliciozni slogan - 'spor kao tender'.
Jezikom brojki, uspešnost tenderske privatizacije jedva prelazi 50 odsto - od 19 zaključenih tendera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kupac je izabran u deset slučajeva. Kupca na tenderu nisu našle niške firme 'Vulkan' i 'Nisal', leskovačka 'Nevena', 'Frad' iz Aleksinca, 'Mitros' iz Sremske Mitrovice, 'Hisar' iz Prokuplja, fabrika hartije 'Boža Tomić' iz Čačka, 'Gibnjara' iz Kraljeva i 'Istra' iz Kule. Takođe, kod tendera koji su u toku u igri je relativno mali broj interesenata, a neki od raspisanih tendera moraće da pričekaju usvajanje novih zakona. Na primer, ponude na tenderu za Duvansku industriju Niš biće otvarane tek kada Skupština Srbije usvoji Zakon o duvanu, odnosno tek na proleće.
Kako je na jučerašnjoj redovnoj konferenciji za štampu izjavio direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Čupić, ponudu za 'Hipol' iz Odžaka dostavila je samo nemačka kompanija 'Pro hemikal', beogradski 'Polimark' jedini je zainteresovan za Fabriku jestivog ulja iz Kruševca, 'Delta' za Veterinarski zavod iz Zemuna, dok je za firmu 'Južni Banat' ponudu od jednog dolara dostavila jedino firma 'Nic kompani' čiji je vlasnik Đorđe Nicović.
- Ozbiljni kupci, posebno stranci, jednostavno neće da razgovaraju o višku zaposlenih. I tu nije reč o troškovima, već o nemogućnosti da operativno upravljaju firmom sa postojećim brojem radnika. Zato imamo te ponude za jedan dolar, ali suočene sa zahtevom da pet godina ne bude otpuštanja i one često propadaju - kaže Čupić. On ističe da kod aukcijske prodaje postoji samo obaveza neotpuštanja radnika u prvih godinu dana, zatim obaveza kontinuiteta proizvodnje u trajanju od dve godine, dok su kod tendera socijalni zahtevi najčešće znatno iznad realnih mogućnosti.
Kao primer on je naveo kraljevačku 'Gibnjaru' za koju je postojao jedan ponuđač iz inostranstva. Međutim, on je imao plan za povećanje proizvodnje, ali je izričito zahtevao da zadrži samo 80 radnika, što je znatno manje od sadašnjeg broja. Kada je reč o 14 odsto neuspešnih aukcija, Čupić je rekao da 20 preduzeća nije našlo kupca pre svega zbog prezaposlenosti, velikih dugova i neatraktivnosti koja se uglavnom ogleda u činjenici da ne poseduju gotovo nikakve nekretnine. U slučaju neuspeha prve sledi druga aukcija, a ako i ona ne uspe, te firme nastavljaju da posluju kao društvena preduzeća, sve dok ne istekne rok od četiri godine u kom moraju biti ili prodate na aukciji, ako se u međuvremenu pojavi kupac, ili otići u stečaj.
Jedan od vidljivih nedostataka dosadašnjeg toka privatizacije svakako je i nedovoljno prisustvo stranaca. Od 151 firme koje su privatizovane putem tendera i aukcija samo u 11 slučajeva kupci su stranci, a još pet stranih kompanija učestvovalo je u privatizaciji posredstvom Beogradske berze, odnosno kupovinom akcija iz portfelja Akcijskog fonda. Što se tiče porekla stranog kapitala, u tri slučaja je reč o kompanijama iz Holandije, po dva puta su ulagači Grci, Slovenci, Švajcarci i Nemci, a po jednom Austrija, Italija, Francuska, Kipar, Izrael i Makedonija.
Što se tiče učešća stranog kapitala u prihodima od privatizacije, tu je situacija znatno bolja. Od ukupno 292,5 miliona evra, za koliko je putem tendera, aukcija i berze prodato 167 preduzeća, šačica stranih firmi unela je u Srbiju 200,7 miliona, ili više od dve trećine. Prema rečima stručnjaka, ne postoji očigledniji dokaz da prave privatizacije, posebno kada je reč o velikim i uspešnim firmama, nema bez stranog kapitala. To je, istovremeno, i jedan od razloga što su nam tenderi tako spori. B. Krivokapić Duži rok za podelu akcija
Kupoprodajni ugovori do sada su imali tri potpisa - ovlašćenog lica, odnosno direktora firme koja se prodaje, Agencije za privatizaciju, znači države, te kupca. Kada se Zakon o privatizaciji izmeni, potpise će stavljati samo pregovarači - država i novi vlasnik.
- Nije reč o nacionalizaciji, već o tome da ugovor treba da potpisuju samo oni koji preuzimaju određene obaveze i pružaju garancije. To je država, a ne rukovodstvo preduzeća - rekao je Vladimir Čupić. On je podsetio da će najavljenim izmenama Zakona o privatizaciji rok za besplatnu podelu 30 odsto akcija radnicima biti produžen i nakon 8. januara 2003. godine. Propala garancija iz Gruzije
U dosadašnjem toku aukcijske privatizacije bilo je slučajeva da Agencija ne prihvati ponuđene bankarske garancije, ali i slučajeva da pobednici na aukcijama odustanu od kupovine i tako izgube pravo na povraćaj depozita. Najzanimljiviji je slučaj nesuđenog kupca šećerane u Kovinu, jordanske korporacije 'Ahmad al Masri', koja je, inače, ponudila garanciju jedne banke iz Tbilisija, a koja u predviđenom roku nije uplatila izlicitiranu sumu od 100 miliona dinara. Rezultati privatizacije
ponuda
prodato
cena*
investicije*
soc. prog*
tenderi 19
10
175.560
260.600
56.033
aukcije 141
121
37.590
8.718
/
berza 83
36
79.380
5.902
/
ukupno 248
167
292.530
275.220
56.033
*vrednosti izražene u hiljadama evra
