Izvor: RTS, 04.Okt.2018, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Region ekonomski napredovao, naročito Srbija"

Balkanske zemlje napredovale su po pitanju ekonomije i uspele da se oporave, a Srbija je po tom pitanju naročito puno uradila, izjavio je glavni analitičar za istočnu Evropu londonskog "Ekonomista – Intelidžens junita" Maksimilijan Lambertson.
Maksimilijan Lambertson je u uvodnom razgovoru sa urednikom i konsultantom Ekonomista Džonom Endrjusom, na otvaranju Sedmog Samita EU – >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jugoistočna Evropa o održivom razvoju za Balkan – Srbija u vodećoj ulozi, u organizaciji tog londonskog nedeljnika, rekao da je u regionu Balkana slika mnogo jasnija kada je reč o ekonomiji, nego po pitanju politike.

"Sada imamo najbolju ekonomsku sliku sve od svetske ekonomske krize. U poslednje tri godine je došlo do poboljšanja, kao i u ekonomiji EU. To je dobra vest i za Balkan. Imamo i malo jači rast plata i zaposlenja. Srbija ima dobar ekonomski rast ove godine", rekao je Lambertson na konferenciji čiji je medijski partner agencija Tanjug.
Kako je rekao, EU je takođe imala najviši rast prošle godine, ali je još vrlo oprezna.
Lambertson je ukazao da su privatne investicije počele da rastu u regionu u poslednje dve ili tri godine i da privreda Rumunije ima najveći rast privrede.
Kaže da su "Srbija i Crna Gora mnogo napredovale, kao i Kosovo*".
Lambertson ističe da su na Balkanu, Srbija i Hrvatska brže izašle iz perioda oporavka od ostalih balkanskih zemalja.
"Srbija je na putu rasta, tu su došle najveće kineske invesiticije", dodao je Lambertson.
"Učlanjenje u EU 2025. godine, prve u redu Crna Gora i Srbija"
Kada je reč o učlanjenju u EU, Lamberson ističe da se ono očekuje 2025. i da su prve u redu Crna Gora i Srbija, ali da treba videti kako će se rešiti pitanje Kosova kada je reč o Srbiji. 
Dodao je da bi Albanija trebalo da otvori pregovore sa EU naredne godine.
Ukazao je da je po pitanju Kosova predsednik SAD Donald Tramp uspeo da promeni pravac politike i da menjanje granica jeste zamislivo, ali teško sprovodivo.
"Pregovarači su uvideli da treba da promene spektar o čemu mogu uopšte da pregovaraju, menja se središte pregovora, videćemo u kom pravcu će ići u smislu deblokiranja odnosa Srbije i Kosova i kako bi moglo da dođe do pristupanja EU", smatra Lamberston.
Rekao je da Balkan treba da se učlani u EU zbog stabilnosti privrede, dok sa druge strane EU neće da prihvati nikog sa teritorijalnim sporom.
Naveo je da spor Hrvatske i Slovenije blokira Hrvatsku da uđe u evrozonu i da bi Hrvatska trebalo tu da bude konstruktivna, kao i po pitanju odnosa sa BiH i Srbijom.
Dodaje da stalno postoji "ta tenzija sa Hrvatskom" koja bi mogla dosta da doprinese u otklanjanju povremenog ometanja koje se pojavljuje u tim odnosima.
"Rusi dosta daju izjave, ali ne nude mnogo finansijske podrške"
Stručnjak Ekonomista Lambertson, kada je reč o uticaju Rusije na Balkan, kaže da je ta zemlja dosta uključena, a posebno u odnosima sa Srbijom, ali da Rusi dosta daju izjave, ali ne nude mnogo finansijske podrške.
Evropske zemlje će imati manje novca na raspolaganju od EU u narednom periodu, kaže Lambertson dodajući da se trenutno pregovara o tome koliko treba da doprinesu Mađarska i Poljska.
"Trenutno EK razovara o tome da uvede određene odredbe i kaže da će finansije biti na raposlaganju ako se ispune određeni uslovi", rekao je Lambertson i napomenuo da zemlje Balkana mogu da koriste samo IPA fondove.
Lambertson ističe da je jedan od velikih problema regiona što ima sve manje stanovnika uopšte, a ne samo sve manje mlade obrazovane radne snage.
Dodao je da je dobar stav što se smanjio migratorni talas ka balkanskim zemljama, pošto je granica između Makedonije i Grčke postala jača.
Lambertson kaže da je i dalje problem na Balkanu što narod smatra da je zemlja rasporadata stranim kompanijama.
Po pitanju NATO-a, očekuje da će Makedonija biti najnovija i poslednja članica na Balkanu i da je očigledno da Srbija neće postati član zbog svoje neutralne politike koju vodi zbog konflikta devedesetih godina.
Dodao je da Srbija ima saradnju sa NATO-om u okviru borbe protiv vanrednih situacija.
Lambertson, takođe, smatra da NATO više nema osnovu svrhu pošto, kako je rekao, više nema Hladnog rata.
Joksimović: EU će tek prepoznati potencijale Srbije i Jugoistočne Evrope
Ovu godinu su obeležile dve politike – strategija proširenja same EU i politika pridruženja Uniji koji je promovisala Srbija kao zemlja kandidat za članstvo, izjavila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i ocenila da je to dobra podloga za narednu, 2019. godinu. 

Jaksimovićeva je, na Sedmom Samitu EU - jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan - Srbija u vodećoj ulozi istakla da je od strane EK došla kredibilna Startegija proširenja, promovisana u februaru, a koju je u Srbiji predstavio predsednik Komisije Žan Klod Junker.
To je, podvukla je, u suštini regenerativna strategije EU, sa naglaskom na jednu od najboljih politika koja je najviše i doprinosila regeneraciji Unije – politiku proširenja.
Sa druge strane, istakla je politiku pridruživanja Uniji, koju je kaže, Srbija promovisala kao zemlja kandidat, posebno nakon 2012. godine, a još više od 2014. godine sa reformskim i inovativnim ekspozeom tada premijera, a danas predsednika, Aleksandra Vučića.
"To je politika okrenutosti i nesumnjivog trasiranja puta ka EU, kao spoljnopolitičkog prioriteta. Pokazali smo da smo je naša politika pridruživanja, koja je, očigledno, još uvek pod naletom neke grube ljubavi između evropske politike proširenja i politike pridruživanja kandidata, otporna", primetila je Joksimovićeva.
Podvukla je da je Srbija pokazala otpornost, ali i sama EU, jer je prepoznala politiku proširenja kao deo strategije njene regeneracije.
"To je dobra osnova za 2019. godinu koja bi mogla da postane ona u kojoj bismo svi sumirali gde smo, koje su nam mogućnosti, a koji problem", rekla je ministarka koja se obratila na srpskom jeziku izrazivši nadu da će to biti prvi sledeći zvaničan jezik Unije.
Kako je rekla, kroz proces pregovora, a imajući u vidu ciljeve održivog razvoja 2030, možemo da pokažemo da je region Jugoistočne Evrope inovativno smeo, a da je Srbija jedna od najsmelijih država u smislu inovacija i kreativnosti.
Za to je, kaže, dokaz, to što je Srbija privukla više od polovine direktnih stranih investija privukla, uz napredak na Duing listi Svetske banke.
Srbija je, podvukla je, rešena da nastavi dalje na EU putu, iako je, dodaje, sigurna da se mnogi, možda neki iz regiona, ne raduju iz nekih njihovih razloga uspešnoj i naprednoj Srbiji.
"Rešeni smo da bez frustracija nastavimo dalje", ukazala je ministarka.
Navela je da se strategija regeneracije i oporavka EU možda najbolje i pokazala na primeru Srbije, koja je, podsetila je, pre dvadesetak godina bila ekonomski i politički izolovana.
"Taj kapacitet da ponovo stanete na noge, oživite i postanete vitalna ekonomija i država na najuspešniji način u regionu Srbija je pokazala i verujem da to prepoznaju i u EU i sami građani Srbije", rekla je Joksimovićeva i dodala da je tome doprinela i politika evropske interacije.
Ukazala je i na, kako je rekla, večiti politički impuls iz EU – da Unija ne želi da uvozi probleme, ali je istovremeno dodala da je EU pokazala nažalost da je i sama sposobna da generiše probleme.
"Nije uvek najsrećnija poruka i najbolje objašnjenje da nećete da uvozite probleme, pošto ih EU dobro produkuje unutar same sebe", navela je Joksimović.
Podvukla je da smo u procesu evropskih integracija, partneri, jer je to susret dve političke volje.
U tom procesu, kaže, jedan ima obaveze, procedure, standarde i kriterijume koje treba da usvoji za sopstvenu korist, ali da bi bio funkcionalan deo jedne, takođe, funkcionalne, političke i ekonomske celine.
"EU će tek prepoznati potrencijale smele inovativne Jugoistočne Evrope, Srbije i tek će prepoznati da je to jedan od najvećih potencijala rasta cele Evrope", zaključila je Joksimovićeva. 
Fabrici: Liderska uloga Srbije u regionu za EU integracije
Proširenje EU je ponovo aktuelno kao tema i 2019. bi mogla da bude velika šansa za zemlje u regionu, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i istakao da EU podržava lidersku ulogu Srbije po pitanju evropskih integracija.

Fabrici je na Sedmom Samitu EU – jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan – Srbija u vodećoj ulozi, u organizaciji londonskog Ekonomista, rekao da se pitanje proširenja vraća u fokus EU i da bi to trebalo iskoristiti.
"Mislim da imamo jasno razumevanje gde je budućnost regiona – njegova budućnost je u EU. Tako da 2019. predstavlja veliku priliku za proces proširenja", rekao je Fabrici.
Kaže da postoji napredak u evropskim integracijama Srbije, kao i regiona, podsetivši da je u sa Srbijom otvoreno do sada 14 od 35 poglavlja.
Istakao je da je makroekonomska situacija u Srbiji sve bolje, da privreda raste, postoji fisklana stabilnost, ali da su potebne dalje reforme da bi rast bio održiv.
"Takođe, vladavina prava je oblast u kojoj treba još raditi, gde treba još 'mišića', ustavne reforme, zatim sloboda medija", istakao je Fabrici.
Ističe da postoji napredak i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine po pitanju KiM.
Dodao je da je Srbija dosta aktivna i ulaže velike napore za povezivanje sa drugim zemljama u regionu.
Fabrici je ukazao da podržava sve što je rekla premijerka na tom skupu po pitanju evropskih integracija Srbije i razlozima za pristupanje EU.
Naglasio je da uključivanje Zapadnog Balkana u EU predstavlja geostratešku investiciju iz raznih apekata, bezbednosnih i drugih.
"Deklaracijom iz Sofije ove godine smo uspostavili okvir i sada znamo kuda idemo, koje su poteškoće i šta se ne sme i šta su dobre prilike. Juker je u svom govoru rekao u septembru da moramo da pronađemo jedinstvo kada se radi o Zapadnom Balkanu i da ga stavimo u fokus", podsetio je Fabrici.
Dodao je da put do učlanjenja podrazumeva veći prosperitet, više pravde, demokratije, bolje tržište, kao i da će to za EU značiti novu energiju i ideje – "novu geostratešku dimenziju na jugoistočnom evropskom krilu".
Kako je rekao, zato sve zemlje treba da porade na vladavini prava, demokratiji, dobroj upravi, reformama u privredi, borbi protiv organizovanog kriminala, ali i odnosima sa susedima.
Bugarska ministarka tokom predsedavanja Savetom Evrope u prvoj polovini 2018. Lijana Pavlova rekla je da je uspela tokom predsedavanja da ponovo stavi pitanje proširenja kao prioritet i da je za region sada pravi politički trenutak i prilika na koji treba da se usredsredi.
"Region to ne sme da propusti. Treba da razmotri pitanje proširenja kao dugorocni cilj", poručila je Lijana.
Navela je da će biti mnogo jači ako se ujedinimo kao region, kao i da je Evropi, takođe, potreban ceo Balkan.
Izvršni direktor Transatlantskog centra iz Brisela Ijan Leser je rekao da je proširenje motorna snaga EU i da EU mora da ima tu temu na stolu ako hoće da opstane.
Ukazao je da je tačno to što je rekla premijerka Srbije Brnabić da je status kvo po tom pitanju neprihvatljiv.
Ministar spoljnih poslova u senci iz stranke Nova demokratija u Grčkoj Jorgos Kumucakos je primetio da je Zapadni Balkan vrlo osetljiv region, pošto je prošao kroz brojne probleme po pitanju granica i ekonomije, vladavine prava i slično.
"Migrantska kriza je usporila pitanje proširivanja i sada smo obnovljeni novom stategijom EU za proširenje koja je predstavljena početkom 2018. Zapadni Balkan mora postati integralni deo EU, to je i u ekonomskom i političkom interesu Evrope. I Bugarska i Austrija su ove godine to uključili u mapu puta za Zapadni Balkana", naveo je Kumucakos.
Poručio je da je istorijski trenutak da vežemo Balkan za Evropu, ali i da političari u svim zemljama moraju da pokažu spremnost da prevaziđu teška pitanja i "demone" prošlosti, te dodao da Nova demokratija podržava Srbiju da brže nastavi na putu evropskih integracija.
Skot: Američka roba ni u Srbiji nema pravedan tretman
Govoreći o trgovinskoj saradnji, američki ambasaor Kajl Skot reka je da SAD i dalje zagovaraju slobodnu trgovinu sa svetom, ali da već 70 godina čekaju na jednakost i reciprocitet. Ističe da ni u Srbiji roba iz njegove zemlje nema pravedan tretman.
"Cilj jeste da zemlja ima dobre odnose sa četiri ose – Kinom, Rusijom, SAD i EU. Ali, kada pogledamo kakvi su trgovinski odnosi, teško je reći da Srbija na ravnopravan način tretira sve partnere", rekao je Skot.
Od više od 50 proizvoda samo pet, koji se izvoze iz Srbije u SAD podležu carini, dok u obratnom pravcu SAD kada izvozi u Srbiju plaća za 30 od 35 proizvoda, tako da je samo pet oslobođeno visokih carinskih tarifa, kazao je Skot.
Američki diplomata je kao primer naveo kalifornijsko vino koje se u Srbiji carini 30 odsto, dok se za vina iz Italije i Francuske, kako kaže, uopšte ne plaća carina.
"Za američki traktor 'Džon dir' carinska tarifa iznosi 15 odsto u Srbiji, dok se za uvoz traktova iz EU ne plaća ništa. Da li je fer da cele kategorije poljoprivredne proizvodnje nemaju pristup srpskom tržištu iz bezbednosnih razloga, iako su mnoge naučne studije pokazale da je američka hrana zdrava", naveo je Skot.

Nastavak na RTS...

Blic: Predsednik Fiskalnog saveta: Da bismo stigli razvijene zemlje regiona, rast BDP-a MORA biti još veći