Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici strahuju od dodatnih otpuštanja
Ukoliko se ne smanji nelikvidnost, realna je bojazan da će se do kraja 2011. na tržištu rada naći dodatnih 200.000 nezaposlenih
Mokra Gora – U situaciji kada svako svakome duguje, privreda zapada u opasnu besparicu. Ukoliko se nešto uskoro ne preduzme da se taj problem reši bojim se da ćemo do kraja godine tržištu rada „isporučiti” novih 200.000 nezaposlenih.
Ovi rečima juče je otvorio „Vivaldi menadžmentski forum” Dragoljub Vukadinović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik kompanije „Metalac” u Gornjem Milanovcu i savetnik potpredsednice Vlade Verice Kalanović.
– Nelikvidnost preti da uzme danak privredi Srbije. Postoji nekoliko načina na koje bi ovaj problem mogao da se delimično reši u relativno kratkom roku – ubeđen je Vukadinović.
On ne misli da će reprogram dugova građanima i privredi, koje je predložio premijer, tome znatno doprineti. Kako kaže, time se samo odlaže glavnica, dok bi se kamata plaćala. Zato je pre zagovornik ideje da se se ispoštuje sugestija Međunarodnog monetarnog fonda o usvajanju zakona o finansijskom reprogramu zajmova. Takođe, od pomoći bilo bi i kada bi država izmirivanjem obaveza preko svoja 304 državna i javna preduzeća znatno doprinela poboljšanju likvidnosti.
– Neophodno je da se kao zakonska obaveza propiše da lokalne samouprave i javna preduzeća svoje dugove izmiruju u roku ne dužem od 60 dana – predložio je Vukadinović.
Nataša Savić sa Ekonomskog instituta takođe je istakla da je neracionalno očekivati da prodaja „Delta Maksija” može da reši problem nelikvidnosti srpske privrede.
Dodatni problem, čulo se juče, jeste i to što siva ekonomija zahvata 30 do 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno onoga što kao privreda stvorimo za godinu dana. Zato Dragoljub Vukadinović smatra da država mora da počne da se bavi tim problemom.
– Prema onima koji rade u sivoj ekonomiji ne treba biti represivan, već podsticajan. Treba naći neko rešenje da se smanje obaveze privrednika kada je reč o porezima na zarade ili doprinosima za penziono osiguranje. Mislim da privrednici imaju pravo da zahtevaju smanjenje poreza i doprinosa na plate – uveren je Vukadinović.
I Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, zabrinut je zbog mogućnosti da usled dosledno primenjenog Zakona o stečaju 100.000 ljudi ostane bez posla. Za razliku od Vukadinovića, koji smatra da su promene u relativno kratkom roku moguće, Nikolić tako ne misli. Strukturne reforme biće ostavljene nekoj novoj vladi i, kako kaže, i za privredu bi bilo dobro da ona što pre bude formirana.
– Sadašnja, rekonstruisana Vlada nema vremena za ekonomski zaokret – komentarisao je Nikolić ono što je, inače, bila i glavna tema ovogodišnjeg susreta ekonomista, bankara i privrednika – finansijska konsolidacija privrede.
Dodatni problem je, ocenjuje Nikolić, to što je inflacija u porastu još od marta prošle godine.
– Gotovo je nemoguće da NBS do kraja godine ostvari svoj cilj i da rast cena ne bude veći od šest odsto. Očekuje se da će u aprilu međugodišnja inflacija dostići svoj maksimum i iznosiće oko 14 odsto. Da bi centralna banka ispunila svoj cilj, to znači da cene u narednih osam meseci uopšte ne bi trebalo da rastu i da inflacija do kraja godine bude nula. Svi znamo da je to nemoguće – kazao je Nikolić.
Kakva god da je monetarna politika, Srbija uvek kraj godine završi s rastom cena od osam do 10 odsto, dodaje. To samo znači da uzroci inflacije nisu u monetarnoj politici, objašnjava.
– Problemi su drugačije prirode. Uzroci takvih rezultata su finansijska nedisciplina, slaba ponuda i deficit javnog sektora – smatra Nikolić.
Miodrag Kostić, predsednik MK grupe, zamerio je kreatorima monetarne i fiskalne politike na nekoordinaciji.
– Narodna banka, Ministarstvo finansija i vlada morali bi da usaglase politike. A ne da centralna banka sprovodi politiku žandarma, zastupa stavove MMF-a i Svetske banke, a da vlada vodi neku drugu politiku – kazao je Kostić.
A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
Privredni prestupnici
Tokom 2009. godine samo dva privrednika osuđena su jer su oštetili poverioce, a samo jedan preduzetnik je kažnjen za prouzrokovanje stečaja, kazao je Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. Prema podacima koje je izneo za poresku utaju te godine je kažnjeno 49 osoba, dok zbog zloupotrebe monopolskog položaja niko nije odgovarao.
– Dok se zakonski okvir ne uspostavi ne može se govoriti o rešenju problema nelikvidnosti – uveren je Nikolić.
objavljeno: 02.04.2011
.jpg)
